Blagovermenu reakciju nadleženih na Kosovu povodom pandemije koronavirusa zasenile su političke podele tamošnjih političkih lidera - što im je skrenulo pažnju sa krize - stav je Zahira Tanina, šefa Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) koji je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija predstavio šestomesečni izveštaj o Kosovu.
Sednica, na kojoj je predstavljen izveštaj UNMIK-a koji obuhvata period od 16. septembra 2019. do 15. marta 2020. godine, organizovana je kao videokonferencija zbog pandemije koronavirusa.
“Smanjeno je poverenje u političke lidere tokom pandemije. Polarizacija među partijama oslikava trenutno stanje na političkoj sceni. Podele između predsednika i premijera odražavaju se i na odgovor na pandemiju, ukidanje uvedenih carina i nastavak dijaloga. Predsednik Kosova traži da se formira nova Vlada - dok tehnički premijer poziva na nove izbore. Političke podele mogu Kosovo odvesti u nove neizvesnosti u budućnosti”, rekao je Tanin.
Ujedno je pohvalio i saradnju koju su, u jeku pandemije, ostvarili Kosovo i Srbija.
“Zdravstveni zvaničnici Kosova i Srbije uspostavili su saradnju koja je izostala na početku. Sa jedno na druge područje prebačene su esencijalne pošiljke - Srbija je donirala medicinsku pomoć u vidu testova na Kovid 19.”, rekao je specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN za Kosovo.
“Uklanjanje carina na proizvode iz Srbije, uz recipriočne mere, jedni su pozdravili a drugi osporavali. Ipak, to je bio korak napred u smislu obnavljanja trgovine. To je takođe, važan predznak za nastavak dijaloga Beograda i Prištine”, ukazao je Tanin.
“Inicijative i pisma o namerama o obnavljanju aviolinije i saradnji u domenu drumskog saobraćaja i železnice - što su inicirali specijalni izaslanik Grenel i SAD ukazuju da je zajednički angažman moguć ako za to postoji politička volja”, rekao je Tanin.
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije i njen predstavnik na sednici rekao je da je Srbija u protekloj godini iskazala spremnost za, kako se izrazio nalaženje komprimisnog u smislu da obe strane ne dobiju sve – ali da dobijeno dvema stranama bude dovoljno za postizanje sporazuma.
“Očekivali smo da privremene vlasti u Prištini konačno pokažu spremnost na razgovor i povuku tarife koje su izazvale zamrzavanje dijaloga. Međutim dočekalo nas je potpuno suprotan pristup Vlade Aljbina Kurtija. Mi smo nastavili da budemo posvećeni promovisanju protoka ljudi, usluga i dobara. Kao znak dobre volje stavilli smo potpis na pisma o namerama o avioliniji, autoputu i železnici. Zahvalan sam ambasadoru Grenelu na uloženom trudu u naporu i tom smislu. Nadamo se da će uključivanje EU doprineti novom napretku i pozdravljamo imenovanje specijalnog izaslanika visokog predstavnika Evropske unije Miroslava Lajčaka.”, ukazao je Dačić.
Srbiju i Kosovo od nastavka dijaloga udaljava samo bezuslovno ukidanje carina od sto odsto, istakao je Dačić.
“Na šta su pozvali mnogobrojni međunarodni akteri – ali Priština to uporno odbija. Koristim ovu priliku da još jednom pozovem na nastavak dijaloga I uzdržavanje povlačenja jednistranih poteza. Međutim aktuelna politička situcija na Kosovu dovela je do politizacje pomoći Srbije u borbi protiv koronaviruasa. Takođe, uz uvođenje anticivilazacijskih carina Kosovo još uvek lobira za priznavanje nezavisnosti kosova i to u pomoć nekih od nas. Istovremeno se od nas traži da prekinemo sa kampannjom povlačanja - samo ako svi presatnu sa lobiranjem isto se može tražiti od Srbije”, naveo je Dačić.
Ministar spoljnih poslova Srbije je podvukao da, kako se izrazio, u teškim vremenima političari u Prištini pokazuju da je projekat nezavisne države Kosovo velika greška dela međunarodne javnosti.
"Takve odluke se ne mogu donositi jednistrano. Jedino rešenje za probleme je dijalog i nadamo se da će se to što pre dogoditi", zaključio je Dačić.
Ministar spoljnih poslova Kosova u tehničkom madatu Glauk Konjufca poručio je da se odnosi sa Srbijom mogu poboljšati isključivo iskrenim odnosom i saradnjom. Inače, na prethodnim sednicama Saveta bezbednosti povodom izveštaja UNMIK-a Kosovo je predstavlja Vljora Čitaku, bivša ambasadorka u SAD-u, koja se početkom marta povukla sa te funkcije.
“Od prvog aprila ukinuli smo carine od sto odsto koje su uveli naši prethodnici. U okviru recipročnih mera tražimo da Srbija olakša trgovinu sa Kosovom i okonča kampanju povlačenja priznavanja Kosova. Gospodin Dačić predvodi kampanju u kojoj obilazi države koje su priznale nezavisnost prenoseći neistinite informacije da se pregovara o statusu Kosova - što nije slučaj. Tražimo da se sa time prestane”, ukazao je Konjufca.
Prema njegovim rečima licemerno je da Srbija, koja je o legalnosti odluke Kosova da proglasi nezavisnost tražila mišljenje Međunarodnog suda pravde – ne poštuje odluku suda koju je dobila kao odgovor.
“Sud je odlučio da Deklaracijom nezavisnosti Kosova nije narušeno međunarodno pravo. Znam da pojedine države ne prizanju nezavisnost Kosova. Pozivam vas da priznate nezavisnost Kosova čime poštujete volju građana Kosova, odluku Međunarodnog suda pravde – i podržavate mir i bezbednost u regionu. Nije Kosovo pokrenulo pitanje naše nezavisnoti pred sudom pravde. To je učinila Srbija – ona je postavila pitanje Međunarodnom sudu. I to je licemerno, da se sud pita za mišljenje, i da se ne poštuje odgovor”, podvukao je Konjufca.
On je naglasio i da je potrebno rešiti pitanje nestalih kojih je na području Kosova posle sukoba 1999. Ima više od 1.400 i pronaći i kazniti počinioce zločina seksualnog nasilja prema ženama i muškarcima albanske nacionalnosti na Kosovu, za šta je kao odgovorne označio pripadnike srpskih vojno-policijskih snaga.
Reakcije članica Saveta bezbednosti
Čerit Norman Šale, vršilac dužnosti stalnog predstavnika Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama, je u svom obraćanju tokom sednice Saveta bezbednosti, poručila je da SAD podržavaju stabilan, bezbedan i uspešan Zapadni Balkan - kao i da zemljama tog područja pomažu integraciju prema zapadu.
"Ohrabruje to što od lidera Kosova i Srbije čujemo da su posvećeni normalizaciji odnosa. Trenutna situacija naglašava značaj ekonomskog razvoja i komercijanih veza između Kosova i Srbije što predstavlja prioritet za Sjedinjene Države. Iako su carine suspendovane - potrebno je da Kosovo odmah i bezuskovno ukloni sve recipročne mere. Ohrabrujemo obe strane da primene do sada postignute sporazume što će pomoći razvoj poslovanja, otvoriti nove ekonomske mogućnosti za građane i nastaviti proces iskrenog dijaloga", rekla je američka predstavnica pri UN.
Šale je podvukla da izazovi pandemije koronavirusa ukazuju na značaj saradnje, ali istovremeno kako je rekla, ilustruje činjenicu da vreme i resurse Saveta bezbednosti treba koristiti tamo gde je potreba najveća.
"Sjedinjene Države ponavljaju čvrsto ubeđenje da je UNMIK odavno ispunio svoju prvobitnu namenu i da bi misiju trebalo zatvoriti. Sjedinjene Države nadasju se saradnji sa drugim članicama Saveta bezbednosti UN o povlačenju misije i utvrđivanju relevantnije uloge Ujedinjenih nacija u pomaganju Kosovu i Zapadnom Balkanu", navela je tokom zasedanja Čerit Norman Šale ambasadorka SAD-a pri Ujedinjenim nacijama.
Ruski ambasador pri svetskoj organizaciji Vasilij Nebeznja izlaganje je započeo opaskom da je predstavnik Kosova, Glauf Konjufca šef diplomatije u tehničkoj vladi koji je tokom obraćanja iza sebe imao kosovsku zastavu, koristio, kako je Nebeznja ocenio, neprikladne simbole.
"Nisam uspeo da prepoznam zastavu - da li je obeležje Bosne i Hercegovine ili Ukrajine", rekao je Nebeznja iznevši uverenje da se, kako je rekao, situacija na Kosovu pogoršava.
"Projekat nezavisnog Kosova je neodrživ. Slušamo o novim političkim potresima na Kosovu. Sve ukazuje da kosovsko rukovodstvo ne želi dijalog. Činjenica je da su carine samo privremeno suspendovane uz još znatnije zahteve Beogradu. Deluje nam da dijalog neće biti uspešan ako ne bude poštovana Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti. Istovremeno, Evropska unija, posrednica u dijalogu, nije se postarala da albanska strana ispuni ono našta se obavezala pre sedam godina. Takođe, protivimo se nastojanjima o kreiranju takozvane kosovske vojske - što je takođe krši Rezoluciji 1244.", rekao je Nebeznja.
Predstavnik Rusije u Ujedinjenim nacijama je izrazio sumnju u nepristrasnost istrage koju su kosovske vlasti vodile povodom ubistva jednog od političkih predstavnika Srba na Kosovu Olivera Ivanovića.
"Takođe, Specijalni sud za ratne zločine počinjene na Kosovu još nije doneo nijednu presudu. Kada će Albanci koji su vršili zločine prema Srbima biti privedeni pravdi", upitao je tokom izlaganja Vasilij Nebeznja.
Nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo sastavila je poimeničnu listu ubijenih, nestalih i stradalih u periodu 1998. do 2000. koja pokazuje da je na Kosovu ubijeno ili nestalo ukupno 13.421 osoba. Najviše je albanskih (10.533) i srpskih (2.238) žrtava.
Detalji izveštaja UNMIK-a
U dokumentu je istaknuto da su normalizacija odnosa između Beograda i Prištine, kao i reforme institucija na Kosovu - glavna očekivanja međunarodne zajednice.
“Ohrabren sam ličnom odlučnošću visokog predstavnika EU Žozepa Borelja da prevodi napore za obnavljanje dijaloga uz posredovanje EU, kao i opipljivim koracima koje su preduzeli Beograd i Priština, uz podršku SAD, da podstaknu povezivanje i regionalnu saradnju", navedeno je u izveštaju generalnog sekretara Antonija Gutereša.
On je ukazao da uprkos izazovima ohrabruju aktivnosti zajedničke radne grupe za nestale osobe Beograda i Prištine, koja nastavlja da deluje uz učešće i podršku Unmika i drugih agencija.
“UNMIK se, u saradnji sa Kosovskim timom UN usredsredio na oblasti koje su kritične za pomirenje u društvu i koje su neophodne za dijalog, kompromis i održivi mir. Kolektivni napori UN usredsređeni su na osnaživanje žena, mladih, civilnog društva i profesionalnih medija i podršku ostalim nosiocima pozitivnih promena na celom Kosovu”, navodi se u izveštaju.
U izveštaju se navodi i da je, urpkos pandemiji korona virusa i uvedenim merama kosovske vlade, UNMIK u potpunosti operativan, ali sa ograničenom sposobnošću da primeni programske aktivnosti i projekte izgradnje povrerenja.
Izveštaj pokriva periodu kome su se posle ostavke bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, oktobra 2019, održani parlamentarni izbori na kojima je pobedio pokret “Samoopredeljenje” aktuelnog predsednika Vlade u tehničkom mandate Aljbina Kurtija – kome je kosovski parlament izglasao nepoverenje 25. marta – što je detalj koji se nije našao u dokumentu UNMIK-a jer se dogodio nakon šestomesečnog perioda pokrivenog izveštajem.
U istom intervalu Srbija i Kosovo nisu ostvarili nikakav napredak u dijalogu o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa koji se vodi posredstvom Evropske unije. Kosovska Vlada, dok je bila u punom mandatu, donela je odluku o postepenom ukidanju taksi od sto odsto na proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine (od 15. marta carina je ukinuta na sirovine, dok je od prvog aprila prestala da važi i na ostale robe – uz uslov da Srbija prekine sa međunarodnom kampanjom čija je svrha povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i omogućavanja trgovine dve strane) – što je potez koji je naišao na žestoke kritike dela američke administracije koja se aktivno uključila u proces koji se vodi između Srbije i Kosova.
Odluka o uslovnom ili recipročnom ukidanju carina je osim negodovanja Ričarda Grenela, specijalnog izaslanika Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, izazvala i političku krizu na Kosovu. Kurtijevi politički partneri u vlasti i deo javnosti tražio je bezuslovno ukidanje carina – što je identičan stav koji je u nekoliko navrata iznosio izaslanik Bele kuće Grenel.
Sa druge strane, posredstvom izaslanika Grenela i savetnika za nacionalnu bezbednost Roberta O’Brajena glavni pregovarači Srbije i Kosova u procesu – predsednici Aleksandar Vučić i Ričard Grenel, sastali su se početkom marta u Beloj kući. Sam susret, kako su tada objavila dvojica zvaničnika nije doneo nikakve opipljive rezultate – a posrednici Grenel i O’Brajen saopštili su da su odnosi Kosova i Srbije važni za Trampovu administraciju.
Svojevrsna uvertira tom susretu bila su tri pisma o namerama (o uspostavljanju aviolinije između Beograda i Prištine, saradnji u domenu drumskog i železničkog saobraćaja) – tokom januara i februara, kao i posete Ričarda Grenela Prištini i Beogradu.
