Srbija je počela povlačenje vojske koja je bila raspoređena na granici sa Kosovom, izjavio je u utorak Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
“To je dobra stvar koja će pomoći smirivanju napetosti. Neće ih u potpunosti eliminisati, ali će pomoći smirivanju. Kao što znate jedan deo mirovnih trupa NATO-a, misije KFOR-a, čine i pripadnici američke vojske. Mislim da se njihov broj neće menjati. Neće biti raspoređivanja dodatnih američkih trupa”, rekao je Kirbi na konferenciji za novinare u Beloj kući.
“Koliko razumem, Ujedinjeno Kraljevstvo se trenutno nalazi u ciklusu liderstva u KFOR-u i to je pitanje za njih. Ono što je poznato da nema naznaka o povećanju broja američkih trupa”, rekao je Kirbi tokom brifinga u Beloj kući.
Veber za Glas Amerike: Hapšenje Radoičića je reakcija na pritisak Zapada
Bodo Veber, politički analitičar i viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije (DPC) iz Berlina ocenjuje za Glas Amerike da je Radoičićevo preuzimanje odgovornosti i hapšenje "očigledna reakcija na pritisak Zapada".
"Pošto pravne države u Srbiji nema, a režim čini sve da na domaćem terenu napad u selu Banjska naknadno pretvori u nešto što nema dodira sa realnošću, ovaj korak, kao i Radoičićevo prethodno tzv. samo-priznavanje isključive odgovornosti očigledno su reakcije na pritisak Zapada, smatra Bodo Veber.
Glas Amerike: Šta očekujete, kada su u pitanju srpske vlasti - nastavak istrage i suđenje u Srbiji ili oslobadjanje Radoičića?
Veber: Verovatno dugotrajno suđenje sa malim ishodom. Odnosno, ako Zapad dopusti da mu bude suđeno u Srbiji, što ne bi trebalo da dozvoli. Potrebno je svakako međunarodna istraga dešavanja u Banjskoj i uloge Srbije.
Glas Amerike: Da li njegovo hapšenje može da utiče na smirivanje napetosti između Beograda i Prištine i na eventualni povratak pregovorima?
Veber: Nedovoljno. Dijalog, tj. nemačko-francuska inicijativa sa osnovnim i Ohridskim sporazumom je definitivno propao, jer je od početka bio pogrešno koncipiran sa svojom politikom popuštanja prema Vučiću. Ta pogrešna politika direktno je odgovorna za vanrednu destabilizaciju stanja na severu Kosova. Potrebno je zato resetovanje pregovora i povratku pregovorima o istinskim konačnim, sveobuhvatnim sporazumom, a pre toga hitno saniranje štete napravljena na severu poslednjih godinu dana.
Glas Amerike: Kosovski ministar policija, gospodin Svećlja, najavio je prošle nedelje da će tražiti izručenje Radoičića, da li smatrate da je to realno?
Veber: Nažalost, ne. Po logici osnovnog sporazuma iz Brisela bi trebao biti izručen kosovskim organima, ali će se sad ponovo potvrditi greška EU pregovarača jer su dopustili Vučiću posle Brisela i Ohrida da izjavi da nije pristao na sporazume.
Glas Amerike: Verujete li u Radoičićeve tvrdnje da je sam organizovao napad na Kosovsku policiju i da Beograd nema veze sa tim?
Veber: Naravno da ne, kao ni drugi. I dalje je otvoreno da li iza akcije stoje vlasti u Beogradu direktno. Nije za poverovati da je akcija te veličine prošla bez znanja makar dela struktura u Srbiji. Uostalom, i izjava načelnika generalštaba više je potvrdila određenu umešanost bezbednosnih struktura Srbije nego što je opovrgavala.
Glas Amerike: Da li smatrate da bi Srbija mogla da se suoči sa nekim vidom sankcija zbog napada na severu Kosova?
Veber: Dešavanja i reakcije Vučića i srpskih vlasti su krajnji razlog za suštinski strateški preokret politike Zapada prema Srbiji. Svakako ne bih isključio sankcije.
Portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće tu ocenu izneo je u danu kada je u Beogradu, uz krivičnu prijavu, priveden Milan Radoičić.
O tome je bilo reči i tokom brifinga za medije zamenika portparola Stejt departmenta Vedanta Patela.
"Ne želimo da preduhitrimo istragu. Kao što smo ukazivali, znamo da je napad dobro koordiniran i planiran. Svi koji su umešani u njegovo planiranje i sprovođenje treba da budu privedeni pravdi. Nastavljamo sa pozivima vlastima Srbije da asistiraju u istrazi", rekao je Patel.
Prema poznatim podacima, u napadu naoružane grupe koju je predvodio na pripadnike kosovske policije, poginuo je jedan policajac i trojica napadača.
Privođenje Radoičića, kome je određen pritvor, američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil ocenio je kao dobar korak.
“Međutim, mislim da svi želimo da znamo o čemu se zapravo ovde radi, šta su želeli da postignu, odakle im sve to oružje i municija”, prezicirao je Hil.
“Razgovor o pravim problemima zavisi od jasnog uvida u to šta su ti ljudi, uz gospodina Radoičića, zapravo pokušavali da učine i šta su želeli da postignu”, rekao je američki ambasador u intervjuu beogradskoj agenciji Tanjug.
Radoičić, doskorašnji potpredsednik Srpske liste – najveće političke partije Srba sa Kosova koja gaji bliske veze sa Beogradom, negirao je optužbe za izvršenje nekoliko krivičnih dela na saslušanju u Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu.
U saopštenju VJT se navodi da je Radoičić saslušan zbog sumnje da je sa, za sada, više nepoznatih lica, izvršio krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti.
Radoičiću je određen pritvor zbog, kako je navedeno, opasnosti od bekstva.
Međunarodna zajednica, predvođena Evropskom unijom i Sjedinjenim Državama zahteva temeljnu istragu okolnosti pod kojima je naoružana grupa, koji su činili pripadnici srpske nacionalnosti, izvršila napad na severu Kosova.
U vezi sa tim aktuelne su i sumnje o navodnoj podršci koju su počinioci mogli imati iz Beograda. O tome su javno govorili predstavnici kosovskih vlasti, što je sa srpske strane kategorički odbacivano.
Radoičić je u javnom priznanju, preko svog advokata u petak 29. septembra, naveo da je samostalno organizovao i planirao napad.
Međutim, događaji iz Banjske su, prema još nezvaničnim informacijama, pojedine članice Evropske unije naveli da počnu da razmišljaju o primeni restriktivnih mera prema Srbiji – ukoliko se dokaže njena povezanost sa napadom koji je imao smrtne posledice.
Upitan da li je Radoičićevo hapšenje dobra ili loša vest iz ugla međunarodne pozicije Srbije, Stefan Surlić, docent na Fakultetu poliitčkih nauka u Beogradu, kaže da je to očekivano jer je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu CNN-u najavio da će se Radoičić suočiti sa organima reda Srbije.
“Samim tim što je gospodin Radoičić priznao da je on inicijator i pokretač dešavanja u Banjskoj da je bilo i očekivano da će tužilaštvo reagovati i da će biti uhapšen. Da li je dobro za Srbiju – mislim da u kontekstu međunarodne pozicije važno da se pokaže da je Srbija konstruktivan akter, da je posvećena miru i da će kažnjavati sve one građane Srbije koji narušavaju jednu vrhovnu vrednost, a to je mir. I svakako da mislim da će uticati na položaj Beograd u procesu dijaloga”, kaže Surlić u izjavi za Glas Amerike.
On smatra da Radoičić neće biti izručen Kosovu, što zahtevaju tamošnje vlasti. Upitan očekuje li da će njega i drugih osoba biti pokrenut postupak zbog učešća ili umešanosti u napad – Surlić odgovara da je trenutno teško govoriti o tome.
“Ali je činjenica da je ovde ključna ličnost upravo gospodina Radoičić, da su oni više puta isticali kako je on zapravo suštinski problem za situaciju na severu. I što se tiče i Prištine i međunarodnih aktera njima je on najvažniji. Svi ostali akteri su abolirani što se tiče komandne odgovornosti i same organizacije, ali trebalo bi ipak prepustiti istrazi ko su zapravo sve akteri dešavanja u Banjskoj i možda ćemo u međuvremenu otkriti još neke detalje. A možda će tužilaštvo pokrenuti postupke i protiv drugih lica”, kaže Surlić.
Milanu Radoičiću tužilaštvo je u utorak odredilo pritvor posle iskaza koji je dao u vezi sa napadom za koji tvrdi da je organizovao bez pomoći državnih struktura Srbije.
Novinar nedeljnika NIN Vuk Cvijić smatra da je tokom saslušanja u tužilaštvu Radoičić nesumnjivo otkrio više detalja – nego u javnom priznanju preko advokata Gorana Petronijevića.
“Kad, gde, kako. To su pitanja kojazanimaju svakog građanina Srbije: otkud ta jedinica, šta je bio cilj i kako je Radoičić uspeo da izađe iz tog obruča koji je bio tamo. A neki ljudi su poginuli – kako je on uspeo da izađe", ističe Cvijić.
Konačno, novinar NIN-a ostavlja još jednu mogućnost u slučaju koji bi Srbija mogla da vodi protiv Radoičića.
“Videćemo da li ovo može da bude prebacivanje odgovornosti. Jer koliko vidimo ogroman je pritisak međunarodne zajednice - da li je ovo samo prebacivanje odgovornosti na niže – to ćemo tek videti”.
Uz privođenje, na meti istrage i pretresa našla se i Radoičićeva imovina, kako na Kosovu, tako i u Srbiji.
Situacija u kojoj se našao nekadašnji bivši visoki politički funkcioner i čovek od uticaja na severu Kosova, kako je neretko označavan, naišla je na iznenađenje dela javnosti.
Poslanici EP razmatrali napad u Banjskoj, zatražene sankcije za Srbiju, ali i Kurtija
Poslanici Evropskog parlamenta razmotrili su razmotrili situaciju na severu Kosova posle napada u selu Banjska, i poručili su da je potrebna nepristrasna istraga i privođenje odgovornih pravdi. Nekoliko poslanika je zatražilo zamrzavanje finansijske pomoći Srbiji, ali su predložene i sankcije za kosovskog premijera Aljbina Kurtija zbog zastoja u dijalogu, prenosi FoNet.
Evropski komesar za humanitarnu pomoć i upravljanje krizama Janez Lenarčić izjavio je da EU pažljivo prati istrage, i očekuje da počinioci budu privedeni pravdi, a da Srbija u potpunosti sarađuje, "što uključuje i sprečavanje krijumčarenja oružja", objavio je portal European Western Balkans.
Lenarčić je dodao da je važno da se i Kosovo i Srbija uzdrže od bilo kojih poteza koji bi doveli do dalje eskalacije a retoriku Beograda, kao i način održavanja dana žalosti, opisao je kao zabrinjavajuće. Takođe je istakao da napad 24. septembra ne sme da bude opravdanje da se odustane od dijaloga o normalizaciji.
Izvestilac za Srbiju Vladimir Bilčik (EPP) osudio je napad, rekavši da je potrebna autentična istraga svih događaja. Dodao je da je, sa dolaskom Aljbina Kurtija na vlast, dijalog Beograda i Prištine zakočen, naglašavajući da to kaže kao neko ko je često kritikovao Beograd u okviru dijaloga.
Poslanik Evropskog parlamenta Tonino Picula rekao je da je Kosovo ranije ove godine bilo predmet sankcija. "Najmanje iste ili još ekstenzivnije mere treba da se primene na Srbiju posle nedavnih događaja. Možemo da zaustavimo finansiranje projekata infrastrutkrue ako nema poboljšanja u dijalogu", rekao je.
Izvestiteljka za Kosovo Viola fon Kramon, kazala je da su veze Milana Radoičića, političara koji je predvodio napad, sa zvaničnim Beogradom, više nego očigledne, te da Srbija treba da bezuslovno sarađuje sa istragom. Fon Kramon je pozvala Nemačku i druge članice EU da pošalju dodatne snage Kforu.
Francuski evroposlanik Žan Lik Lakapel ocenio je da, ako je neko odgovoran u sukobu Beograda i Prištine, to su EU i vlada u Prištini. On je rekao da se Kurti "proletos odlučio na provokaciju da imenuje gradonačelnike u nekoliko opština" a da je policija to "brutalno sprovela u delo." Izražavajući podršku srpskom narodu, Lakapel je pozvao na uvođenje sankcija Kurtiju i ocenio da su prethodni napadi na srpsko stanovništvo "prošli bez posledica", preneo je dnevnik Politika.
Pojedini poslanici ocenili su da je sramota da EU saznaje od SAD da Srbija gomila vojsku na jugu Srbije, kao i to što je Lenarčič umesto visokog predstavnika Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka pred poslanicima. Neki su predložili i da Lajčak razmisli da podnese ostavku, jer nema nikakvih rezultata, prenosi FoNet.
Brojni poslanici kritikovali su predsednika Srbije Aleksandra Vučića, navodeći da je ugrozio mir i stabilnost "pristiskanjem dugmeta" za eskalaciju, igrajući se vatrom, a optuživali ga da radi isto što i Slobodan Milošević početkom devedesetih, odnosno Vladimir Putin sa anekcijom Krima.
Evropski parlament će usvojiti rezoluciju o napadu u Banjskoj na drugoj plenarnoj sednici ovog meseca, koja se održava od 16. do 19. oktobra.
“Vest o privođenju Radoičića mi na prvi pogled deluje šokantno”, kaže za Glas Amerike Isak Vorgučić - izvršni direktor Radiotelevizije KIM čije je sedište u Čaglavici nadomak Prištine.
“Ipak je to čovek koji je uz sve kontroverze u više navrata sedeo pored predsednika Vučića i očigledno bio pod njegovom zaštitom, sve do danas. Izgleda da je pritisak međunarodne zajednice i pretnje uvođenjem sankcija Srbiji učinilo svoje - da Vučić popusti, jer mu je svakako od Radoičića draža njegova vlast. Ipak, treba pratiti šta će se dalje odvijati u vezi ovoga i kakvo će biti ponašanje Radoičića u novim okolnostima”, smatra Vorgučić.
Inače, o mogućnostima sankcionisanja Srbije poslednji je govorio portparol Evropske komisije Peter Stano.
“Evropska unija je spremna da proceni mere u odnosu na Srbiju, ako države članice odluče da imaju dovoljno informacija i činjenica. Unija prati sve što se događa u vezi sa istragom koja se vodi na Kosovu”, rekao je Stano u ponedeljak u Briselu.
Sa druge strane, kosovski analitičar Nedžmedin Spahiu, hapšenje Milana Radoičića vidi kao pokušaj državnog vrha Srbije da se distancira od napada u Banjskoj.
“Inače on (Milan Radoičić) ne može da bude jedini odgovoran za to ili čak glavni i odgovorni za tu akciju uzimajući u obzir funkciju koju je on imao i moć koju je imao. Jer ipak, takvo naoružanje ne može izaći iz skladišta bez dozvole najjačih moćnika - Vojske Srbije ili MUP-a Srbije. Tako da je to pokušaj da se sva krivica svali na Radoičića”, smatra Spahiu.
Inače, po neutralisanju napada, kosovske vlasti su u Banjskoj zaplenili vozila, opremu municiju i naoružanje – čiju su vrednost procenili na pet miliona evra.
Komentar o privođenju Milana Radoičića Glas Amerike zatražio je i od Srpske liste, političke partije čiji je doskoro bio potpredsednik. Međutim, kao i u slučaju Radoičićevog preuzimanja odgovornosti za napad u Banskoj, do zaključenja teksta nismo dobili odgovor njegovog stranačkog kolege Igora Simića.
