Pored brojnih političkih tema, Beograd i Priština već 25 godina nisu uspeli da postignu dogovor ni o mnogim ekonomskim potrebama privrednika, ali i samih građana. Jedno od takvih pitanja je uvoz mesnih proizvoda, mleka i mlečnih proizvoda između Srbije i Kosova. Dok u kosovskoj Agenciji za hranu i veterinu navode da je problem što dve strane nisu postigle dogovor o priznavanju veterinarskih sertifikata, pojedini srpski privrednici tvrde da ova zabrana ne važi za sve.
“Nelogično je da u nekim proizvodima, kao što je majonez, imate sastav životinjskog porekla, i dozvoljeno je jednoj firmi, koja uvozi iz Srbije, a drugima nije dozvoljeno”, rekao je za Glas Amerike predsednik Asocijacije srpskih privrednika u Gračanici Saša Sekulić.
Da se majonez proizveden u Srbiji prodaje na Kosovu uverila se i ekipa Glasa Amerike. Vlasnik marketa “Škurt” Miroslav Stolić kaže da ovaj proizvod nabavlja od kompanije koja je u vlasništvu Albanca, koji je ovlašćeni zastupnik ovog “srpskog” majoneza.
“Kako jedna firma može da uvozi namirnicu, koju trenutno imam u ruci, koja ima sastav životinjskog porekla, a neko drugi ne može da uvozi. Meni to nije jasno i ne znam kako je to moguće. Da li su to neki dupli aršini, da li su to neke veze, ne znam šta, da li je to toliko jaka kompanija pa ima uticaj na sam sistem Kosova, ja ne znam stvarno”, naveo je Stolić.
Da nisu u pitanju “dupli aršini”, već propisi, potvrdio je za Glas Amerike portparol kosovske Agencije za hranu i veterinu Ljamir Tači. Prema njegovim rečima ovaj majonez “uvršten” u kategoriju “mešovitih proizvoda” i da je to u skladu sa dogovorom koji su postigli Kosovo i Srbija.
“Do sada postoje samo neki sertifikati kroz proces Briselskog sporazuma, kao što je sertifikat za mešovite proizvode. Ipak, uprkos tome, do sada nije bilo nijednog izvoza sa Kosova u Srbiju realizovanog sa ovim sertifikatima, već samo uvoz”, naveo je u pisanoj izjavi Tači.
Prema njegovim rešenje za uvoz iz Srbije na Kosovo i izvoz sa Kosova u Srbiju kad su u pitanju mesni proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, zavisi isključivo od bilateralnih sporazuma Kosova i Srbije
“Uzajamno priznavanje sertifikata i usklađivanje lista fabrika bili bi ključni koraci za omogućavanje međusobne trgovine ovim proizvodima. Agencija za hranu i veterinu je kontinuirano pokazivala spremnost za saradnju u implementaciji međunarodnih sporazuma s ciljem olakšavanja trgovine proizvodima između dve države”, kaže Tači.
Za srpske privrednike je ovo čisto političko pitanje, koje kako navode ne bi smelo da ima veze sa ekonomijom.
“Nelogično je i da imamo jogurte iz svih zemalja u okruženju, a nemamo jogurte iz Srbije. Imamo, paštete iz svih zemalja u okruženju, a nemamo iz Srbije. Međutim, taj problem mi kao Udruženje ćemo uskoro da pošaljemo Privrednoj komori Srbije i Privrednoj komori Kosova, kako bi se u budućnosti rešio”, navodi Sekulić.
“Apelujem još jednom da se vidi koji je tu problem, kakav je, da se to reši. Već je 24, 25 godina prošlo red bi bio da se to reši. Za to vreme jedno se dete rodi, prohoda i oženi se, a mi ne možemo da rešimo nešto. Ja apelujem koliko je to moguće, ako neko vidi ovo da reaguje i da pokuša da ovo reši”, naveo je Miroslav Stolić.
Ipak, prema rečima Saše Sekuliće pre nekoliko godina ovaj problem privrednika bio je blizu rešenja.
“Dok je prethodni predsednik Privredne komore Kosova, Safet Grdžaliu bio tu, sastanci su se često održavali. I mislim da je taj problem bio blizu rešenja. Međutim, došlo je do promena, onda su došle sankcije za uvoz srpske robe, i sve je stalo”, navodi Sekulić.
Navode Sekulića potvrdio je za Glas Amerike i bivši predsednik Privredne komore Kosova Safet Grdžaliu.
“Da, imali smo o tome razne diskusije i dosta diskusija, radi se o tome da se ne priznaju fitosanitarni sertifikati o poreklu robe. Bio je dogovor da će se naći neka organizacija kako bi se ti dokumenti priznali. Bili smo na dobrom putu da se nađe neko rešenje, a posle toga je sve uvedeno u taj dijalog između Kosova i Srbije sve je to ispolitizovano i do dan danas dosta toga se pričalo, ali ništa nije rešeno”.
Prema rečima Grdžaliua, dok god, kako je rekao “politika donosi ekonomske odluke, neće biti napretka ni za Kosovo ni za Srbiju”.
“Mora se shvatiti istina da, ne samo kada su u pitanju suhomesnati i mlečni proizvodi, već i kada je u pitanju ekonomska saradnja između Kosova i Srbije, zajednički imenitelj za rešavanje svih ovih problema je politika i političke odluke. Dok politika ne donese neku konačnu odluku o eliminaciji svih ovih postojećih barijera, mi ćemo se vrteti u krug. Stradaće biznismeni, stradaće proizvodnja, bićemo zavisni od uvoza, umesto da koristimo svoje potencijale i budemo ti koji ćemo izvoziti, a ne stalno da uvozimo”, naveo je Grdžaliu.
Da se politika često meša u ekonomske odnose, govori i činjenica su proteklih godina postojale brojne poteškoće u vezi sa uvozom i druge robe između Kosova i Srbije.
Pre sedam godina Vlada Kosova uvela je porez od 100 odsto na uvoz robe iz Srbije, što je gotovo potpuno zaustavilo uvoz iz Srbije tokom naredne tri godine.
Zatim je i aktuelna Vlada Kosova 2023. godine zabranila uvoz robe iz Srbije kao odgovor na hapšenje trojice kosovskih policajaca, za koje je Beograd tvrdio da su ušli na teritoriju centralne Srbije, a Priština da su kidnapovani na teritoriji Kosova.
Međutim, oktobra prošle godine Vlada Kosova je dozvolila uvoz robe iz Srbije uz pojačanu kontrolu i to samo preko prelaza Merdare, što je dovelo do stvaranja svakodnevnih kilometarskih kolona kamiona
