Na Kosovu je u poslednje dve godine došlo do blagog pada broja žena žrtava porodičnog nasilja. Takođe je prošle godine zabeležen i manji broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici u odnosu na 2022. godinu. Međutim, u najvećem broju slučajeva porodičnog nasilja žrtve su i dalje žene, a posebno je poslednjih godina alarmantna situacija na severu Kosovu, gde je samo u prva dva meseca ove godine prijavljeno 78 slučajeva.
Prema rečima aktivistkinja za prava žena, pad prijavljenih slučajeva nasilja u porodici ne znači da je nasilje opalo, već da žene iz raznih razloga ne prijavljuju nasilje.
Prema podacima Policije Kosova koji su dostavljeni Glasu Amerike, tokom prošle, 2023. godine na Kosovu je u porodičnom nasilju ubijeno pet osoba, što je za tri manje u odnosu na 2022. godinu. Od ukupno 13 ubijenih u porodičnom nasilju u poslednje dve godine, sedam je žena.
“Tokom 2023 godine zabeležena su četiri slučaja 'teškog ubistva' (ubistvo u porodici), u ova četiri slučaja identifikovano je pet žrtava (jedan slučaj sa dve žrtve), žrtve su dva muškarca i tri žene. Tokom 2022. godine bilo je 7 slučajeva 'teškog ubistva' (ubistvo u porodici), u ovih sedam slučajeva identifikovano je 8 žrtava (jedan slučaj sa dve žrtve), žrtve su 4 muškarca i 4 žene”, podaci su Policije Kosova.
Prema policijskim podacima broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici u 2023. godini manji je za 125 u odnosu na 2022. godinu. Tokom prošle godine bilo je 2.639 prijavljenih slučajeva, gde je ukupno bilo 2.717 žrtava. Prema ovoj statistici broj žrtava je u odnosnu na broj prijavljenih slučajeva u 2023. godini veći, jer - kako navode u policiji - u pojedinim slučajevima postoji više žrtava.
Kad su žrtve nasilja u porodici u pitanju, statistika pokazuje da su u najvećem broju slučajeva žrtve žene, ali da se u poslednje tri godine taj broj smanjuje. U 2021. godini bilo je 2.468 žena koje su bile žrtve nasilja u porodici, 2022. godine je bilo 2.294, a prošle godine 2.120. S druge strane, kad su u pitanju muškarci koji su žrtve nasilja u porodici, broj se iz godine u godinu povećava, U prošloj godini je bilo 597 muškaraca koji su bili žrtve nasilja u porodici, 2022. godine 523, a 2021. godine bilo je 500 muškaraca koji su bili žrtve porodičnog nasilja.
Direktorka NVO Žensko pravo Ružica Simić za Glas Amerike kaže da iako statistika pokazuje da opada broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici da to ne znači da je došlo do smanjenja nasilja.
“To može da bude povećanje poverenja u institucije, a može da bude upravo i suprotno. Suština je u tome da broj prijavljenih je u stvari samo vrh ledenog brega. Žena prijavi slučaj nasilje u porodici onda kada se to istrgne kontroli, kada to prevaziđe neko normalno ponašanje i kad to bude uočljivo, jednostavno kad mora, kad se desi da mora da prijavi”.
Da najveći broj slučajeva porodičnog nasilja gde su žrtve žene ostane neprijavljen smatra i Milica Stojanović Kostić direktorka NVO “Pravo na pravo”.
“Žene i dalje ne prijavljuju definitivno nasilje, pre svega zbog tih teških patrijarhalnih normi protiv kojih se na žalost retko ko bori i retko ko se njima bavi, prosto se to prenosi s generacije na generaciju. I mislim da je to trenutno najveći problem ovog kosovskog društva skinuti te lance patrijarhata i osloboditi ženu od svih tih potpuno negativnih učenja u porodici”, navela je za Glas Amerike Stojanović-Kostić.
Nasilje u porodici i nad ženama je široko društveno pitanje kojim treba da se bave centralne i lokalne institucije, civilno društvo škole, pravosuđe, centri za socijalni rad, kako bi došlo do smanjenja tih pojava, smatra Ružica Simić. Prema njenim rečima na Kosovu je poseban problem u četiri opštine na severu, gde - kako je rekla - ne funkcionišu institucije zadužene za vladavinu prava u punom kapacitetu.
“Ako mi nemamo sud koji je u skladu sa članom 6. Evropske konvencije o osnovnim ljudskim pravima, a to pored ostalog znači pravo na pravično suđenje i pravo, u stvari obaveze institucije sudske da nacionalna struktura sudija odgovara nacionalnoj strukturi građana, što mi u ovom trenutku nemamo. To je isto sa policijom i sa nekim drugim institucijama. Tako da pored formiranja, da rade institucije u punom sastavu, postoji obaveza da sve institucije zajedno sa nevladinim sektorom i drugim organizacijama rade koordinisano, odnosno da postoji koordinacioni centar za svaku opštinu koji će sveobuhvatno da prati slučaj nasilja do početka do kraja i daje adekvatnu i podršku i rešenja”, navela je Ružica Simić.
Da je situacija u četiri opštine na severu Kosova problematična potvrđuje i koordinatorka istražnog tima za nasilje u porodici kosovske policije za region Sever Teuta Mulići koja je navela da je u prva dva meseca ove godine na severu Kosova registrovano 78 slučajeva nasilja u porodici i da su žrtve uglavnom žene.
“Do marta ove godine, prijavljeno je na regionalnom nivou 78 slučajeva porodičnog nasilja, što je veoma visok broj za jedno malo mesto, ali se ja lično plašim da je mnogo veći broj neprijavljenih slučajeva zbog svega što se dešavalo na severu. Većina žrtava žene i deca nemaju tu snagu i hrabrost da dođu u policiju i prijave nasilje”.
Zbog slučajeva femicida kao najdrastičnije posledice nasilja u porodici, prema rečima Teute Mulići sada se striktnije primenjuju mere zaštite žena, koje se odnose na zabranu prilaska nasilnika. U prva dva meseca ove godine na severu Kosova je prema njenim rečima izdata 21 naredba koja se odnosi na zabranu prilaska nasilnika.
“Kršenje te naredbe je krivično delo. Od 21 slučaja, 20 je usvojeno od strane suda. Svakog ponedeljka kontakriram žrtve koje su dobile to, ispitujem da li se poštuje naredba koju je izdao sud ili ne i nepoštovanje te naredbe odmah znači pritvor za osobu koja je prekršila to. To je dobra mera koja je ranije postojala na papiru, ali nije sprovođena u praksi. Sada se sprovodi u velikoj meri, zbog mnogo slučajeva fermicida koje smo imali kao posledicu nasilja u porodici i bili smo primorani da poboljšamo sprovođenje tog zakona”, rekla je Mulići.
Za žene žrtve nasilja u porodici na Kosovu postoji devet sigurnih ženskih kuća. Od toga dve se dve nalaze u većinski srpskim opštinama - Novom Brdu i Zubinom Potoku.
