Linkovi

Grenel: SAD se nadaju da će lideri Kosova i Srbije da se vrate dijalogu


Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova (Foto: Denis Balibouse)
Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova (Foto: Denis Balibouse)

Ričard Grenel, specjalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, oglasio se povodom predstojećeg susreta predstavnika dve strane u prestonici Sjedinjenih Država – Vašingtonu.

“U Beloj kući se pruža prilika za novi ekonomski razvoj i investicije. Sjedinjene Države se nadaju da će lideri Kosova i Srbije posegnuti za prilikom da se vrate dijalogu i započnu novu eru stabilnosti i napretka. Narodi na tom području ne zaslužuju ništa manje”, navedeno je u pisanoj izjavi ambasadora Ričarda Grenela.

Ričard Grenel je u ponedeljak, putem društvene mreže Tviter, najavio susret predstavnika Srbije i Kosova koji bi trebalo da se održi 27. juna u Beloj kući. Kako je ukazao susretu su prethodila uveravanja dve vlade da će se do tog dana uzdržati od prijavljivanja za članstvo u međunarodnim institucijama, što čine zvaničnici Kosova – ali i međunarodne kampanje povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova koju sprovode zvaničnici Srbije.

Nakon Grenelove najave – oglasio se i Robert O’ Brajen – savetnik za nacionalnu bezbednost Bele kuće koji je poručio da mu je drago što će moći da ugosti lidere Srbije i Kosova, zajedno sa Ričardom Grenelom u Beloj kući.

Uoči razgovora kojima bi trebalo da prisustvuje – kosovski predsednik Hašim Tači rekao je albanskom servisu Glasa Amerike da će Kosovo i Srbija biti gubitnici ukoliko 27. Juna u Beloj kući ne bude postignut sporazum. Ukazao je da se radi o dogovoru o uzajamnom prizanju dve nezavisne države kojim bi bio okončan tridesetogodišnji spor dve strane. Tači je istakao da sporazum ne podrazumeva promenu granica ili razmenu teritorija – koncepte koji se već nekoliko godina pominju u međunarodnoj javnosti.

Prethodno je albanski premijer Avdulah Hoti – podvukao da teritorijalni integritet Kosova nije tema dijaloga sa Srbijom u Vašingtonu.

Sa druge strane – predsednik Srbije Aleksandar Vučić, glavni pregovarač srpske strane u dosadašnjem toku razgovora, poručio je posle sastanka sa ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovim u Beogradu da su ga zabrinule ocene koje je po pitanju Kosova dobio od ruskog šefa diplomatije.

Prethodnih dana Vučić je govorio da ne zna šta će biti tema susreta u Vašingtonu, niti u kom sastavu će delegacija Srbije putovati. Isticao je da očekuje racionalan razgovor i da Srbija u Vašingtonu neće priznati nezavisnost Kosova.

Tokom mandata administracije predsednika Donalda Trampa pojačan je angažman Sjedinjenih Država u pregovaračkom procesu Srbije i Kosova, kojim formalno posreduje Evropska unija.

Beograd i Priština su od početka godine, uz posredovanje američkih diplomata Ričarda Grenela i Roberta O’Brajena potpisali pisma o namerama obnove aviolinije između svojih prestonica, kao i saradnju u oblasti železničkog i drumskog saobraćaja.

Glavni pregovarači dve strane sastali su se početkom marta u Beloj kući uz posredovanje dvojice američkih diplomata. Posle susreta, u odvojenim izjavama naveli su da se razgovaralo, kako su ukazali, o uobičajenim temama vezanim za dijalog – bez nečeg konkretnog.

Deo međunarodne javnosti tumači da je od značajnijeg uključivanja SAD u razgovore aktuelizovan i scenario po kome bi se u sveobuhvatnom pravnoobavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova našla teritorijalna komponenta u vidu razmene teritorija dve strane ili promene granica.

Međutim, specijalni izaslanik Bele kuće Ričard Grenel više puta je kategorički negirao takve mogućnosti tvrdeći, da je do stvaranja uslova za vođenje razgovora o politici, potrebno razvijati ekonomiju.

Odnosi Srbije i Kosova su narušeni posle rata koji su dve strane vodile u periodu od 1998. do 1999. Sukob je kulminirao intervencijom NATO-a u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji i okončan je posle povlačenja njenih vojno-policijskih snaga sa teritorije Kosova, u junu 1999.

Kosovo, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost, Srbija i dalje smatra svojom teritorijom. Nezavisnost bivše srpske pokrajine priznalo je oko stotinu država članica Ujedinjenih nacija - uključujući i Sjedinjene Države.

XS
SM
MD
LG