Nakon vizne liberalizacije, na Kosovu je povećana potražnja za ličnim dokumentima, a prema podacima Agencije za civilnu registraciju samo u prvih šest meseci ove godine, oko 270.000 građana je podnelo zahtev za izdavanje pasoša, dok se blizu 130.000 drugih prijavilo za lične karte.
Dušan Radaković, direktor Centra za zastupanje demokratske kulture, organizacije koja je proteklih meseci radila na podizanju svesti građana sa ciljem da se nevećinske zajednice upoznaju sa uslovima i pravilima vizne liberalizacije, navodi, pozivajući se na zvanične podatke, da je nakon 1.januara ove godine, dodatno poraslo interesovanje Srba na severu Kosova za vađenje kosovskih dokumenata.
"Od nove godine, po zvaničnim podacima, na severu u četiri opštine 3.200 ljudi iz srpske zajednice je apliciralo i dobilo kosovski pasoš. Do sada 105.000 Srba na Kosovu ima važeću kosovsku ličnu kartu, a prema podacima koje je dalo Ministarstvo unutrašnjih poslova, 75.000 Srba na Kosovu poseduje kosovski pasoš. To su informacije koje je zvanično dalo Ministarstvo unutrašnjih poslova i koje je podelilo sa svim građanima“.
Na završnoj konferenciji projekta “Izvan granica - promovisanje razumevanja i svesti o bezviznom režimu za Kosovo”, koji je sproveo Centar za zastupanje demokratske kulture, je istaknuto da je kampanja u srpskim sredinama, vezana za viznu liberalizaciju bila nedovoljno efikasna i da je nedostajalo informacija građanima o tome kako da iskoriste ovu promenu.
“Kampanja je bila vrlo loša, vrlo neefikasna, pokušalo se da bude što više politička kampanja. Generalno, građani nisu bili informisani kroz te kampanje koje je radilo ministarstvo, koje je radila Vlada. Jednostavno, građani nisu imali informaciju čemu služi vizna liberalizacija, na koj način može da se koristi. Potrebno je što više sa ljudima razgovarati, podeliti informacije da bi svi građani bili informisani, kako manjinska zajednica, tako većinska, na koj način se koristi vizna liberalizacija", rekao je Radaković.
Na konferenciji je rečeno da i posle sedam meseci od početka vizne liberalizacije za Kosovo, još uvek postoje brojne dileme u vezi sa putovanjem u inostranstvo. Jedna od nedoumica je da li sa kosovskim pasošem može da se putuje preko Srbije.
"Preko teritorije Republike Srbije dozvoljena su samo dva koridora, ka Hrvatskoj i ka Mađarskoj, i dozvoljeno je putovanje preko aerodroma Beograd. Ono što smo napomenuli, što treba da znaju predstavnici srpske zajednice, ukoliko putuju sa kosovskim pasošem preko teritorije Srbije, onda na prelasku iz Kosova u Srbiju moraju da pokažu kosovski dokument", rekao je Aleksandar Rapajić programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture.
Direktor Kosovske fondacije za civilno društvo Tauljant Hodža podsetio je da je Kosovo do 1.januara ove godine, bilo jedino u Evropi bez bezviznog režima, te da su najveći gubitnici bili obični građani, dok za kriminalce i političare, to nije bio veliki problem.
“Glavna korist je praktična i ljudska, dobili smo pravo kretanja u susednim zemljama i našem kontinentu koje je trebalo da nam pripadne i ranije. Nažalost obični građani su ispaštali, civilno društvo, lekari, policajci, student. Ne kriminalci, ne krijumčari, jer su oni pronašli svoj put u EU, i političari su našli svoj put, a obični građani oni su imali veliku štetu zbog nedostatka slobode kretanja”, kazao je Hodža.
Iako je potražnja za kosovskim pasošem značajno porasla, još uvek nema preciznih podataka o uticaju vizne liberalizacije na migracije unutar srpske zajednice.
"Ja ću samo kratko da se osvrnem na jedno istraživanje koje smo radili pre nekoliko godina, kad je generalno migracija mladih u pitanju, koje je dalo poražavajuće podatke. Više od 70 odsto mladih ljudi sa teritorije opštine Gračanica, Klokot, Ranilug, Parteš, Novo Brdo i Štrpce, je odgovorilo kako priprema neku izlaznu strategiju i svoju budućnost vidi van ovog ovde regiona. Dobar deo njih u centralnoj Srbiji, a mnogo veći deo teži, žudi i želi da to bude van Balkana", rekao je Ivan Nikolić direktor NVO Komunikacija za razvoj društva.
Kosovo je dobilo viznu liberalizaciju 1. januara ove godine, a samo u prvih nedelju dana sa Prištinskog aerodroma obavljeno je oko 600 letova, na kojima je putovalo oko 80 000 građana.
Prema pravilima bezviznog kretanja, boravak u zemljama Šengena ne može biti duži od 90 dana u periodu od šest meseci. Građani takođe nemaju pravo na rad i školovanje u zemljama EU, jer za to su potrebne radna i studentska viza.