Neophodno je doneti propise koji bi regulisali postojeće internet okruženje u smislu autorskih prava i kojim bi se zaštitili autori, jer aktuelno stanje nije dugoročno održivo, rečeno je na konferenciji “Medijske slobode i autorska prava”, koju su organizovali Nezavisno društvo novinara Srbije, OEBS i organizacija Civil Rights Defenders.
Advokat Dragan Milić, predsednik Radne grupe za izradu novog zakona o autorskim pravima u Srbiji, podsetio je da je Evropska unija u poslednjih 10-15 godina donela niz direktiva koje regulišu internet i intelektualnu svojinu na direktan ili indirektan način, ali da ni jedna od njih nije rešila goruće pitanje odnosa autora saržaja i internet platformi koje eksploatišu taj sadržaj sa druge strane, te da je neophodno doneti neka pravila.
Kao primere te neuređenosti on je naveo Fejsbuk i Gugl, gigante koji su celokupno bogatstvo stekli eksploatacijom tudjih autorskih dela bez nakande i prikupljanjem i obradom ličnih podataka koje im pojedinci ili kompanije svesno ili nesvesno ostavljaju, u zamenu za korišćenje njihovih servisa.
Odgovarajući na primedbe fotoreportera i predstavnika njihovih udruženja, Milić je naveo da fotografija neće biti pod nekim posebnim sistemom u odnosu na druga autorska dela, ali da će se tražiti da ispuni uslove koji su propisani za sva autorska dela - "da potiče od čoveka" i da je originalna, a onome kome je potrebno moraće da je plati.
Kada je reč o tekstovima, i deo autorskog dela podjednako je zaštićen kao i delo u celini, objasnio je Milić.
Međutim, Dimitar Dimitrov iz nemačke Vikimedije rekao je da će se prema novoj regulativi i za deo teksta, ili samo naslov, plaćati licenca i da to nema nikakvog smisla raditi, pošto bi to bilo isto "kada biste uzeli jak antibiotik za prehludu".
Direktor Zavoda za intelektualnu svojinu Vladimir Marić kazao je da ako bi se onima koji rade u kreativnoj industriji oduzela "intelektualna svojina", ništa im ne bi ostalo.
On je rekao da u Srbiji kreativna, koju čine muzička, filmska, industrija softvera i slično, zapošljava 110.000 ljudi i da oni zarađuju između 3,4 i sedam odsto bruto domaćeg proizvoda.
Sa druge strane, podatak iz 2013. godine pokazuje da su kreativne industrije u svetu stvorile 2.250 milijardi američkih dolara profita i zapošljavale 30 miliona ljudi, a da su u Evropi te godine kreativne industrije zaradile 709 milijardi dolara.
"Intelektualna svojina je u suštini ekonomija. Ona je podrška kreativnim ljudima, novinarima koji pišu novinske članke...", kazao je on.
Mogens Bičer Bjeregord, predsednik Evropske federacije novinara, izjavio je da se nada da će se direktiva poštovati i na internet platformama.
Korišćenje nečijeg autorskog rada mora biti plaćeno, jer ako ne bude, ta osoba će manje proizvoditi. Uz to, treba obezbediti da rad ne bude korišćen u pogrešne svrhe ili loše interpretiran.
