Južna Koreja se složila da neće sprovoditi sopstveni program nuklearnog oružja, u zamenu za veću ulogu u donošenju odluka u američkom planiranj za slučaj nuklearnog napada Severne Koreje i za jače prisustvo SAD u regionu.
Sporazum je deo takozvane Vašingtonske deklaracije, objavljene u sredu, dok je predsednik Džo Bajden bio domaćin predsedniku Južne Koreje Junu Suk Jeolu u državnoj poseti kako bi proslavili 70. godišnjicu bilateralnih odnosa dve zemlje i razgovarali o budućim odnosima saveznika.
"Naš sporazum o međusobnoj odbrani je gvozdeno čvrst, a to uključuje našu posvećenost produženom odvraćanju", rekao je Bajden tokom njegove zajedničke konferencije za štampu u Beloj kući sa Junom, misleći na sporazum iz 1953. potpisan na kraju Korejskog rata koji obavezuje Vašington da pomogne Južnoj Koreji u odbrani, posebno od Severne Koreje.
On je ponovio Reviziju nuklearnog položaja resorne administracije za 2022. da nuklearni napad na Sjedinjene Države ili njihove saveznike i partnere nije prihvatljiv i da će rezultirati svrgavanjem tog režima.
Govoreći preko prevodioca, Jun je nazvao Vašingtonsku deklaraciju "proširenjem i jačanjem bez presedana" proširene strategije odvraćanja – termina poznatog i kao Američki nuklearni kišobran. U njemu se navodi da će Sjedinjene Države odgovoriti na napade na svoje saveznike i partnere "u čitavom spektru potencijalnih nuklearnih i nenuklearnih scenarija".
"Naše dve zemlje pristale su na hitne bilateralne predsedničke konsultacije u slučaju nuklearnog napada Severne Koreje i obećale da će odgovoriti brzo, velikom snagom i odlučno koristeći punu moć saveza, uključujući nuklearno oružje Sjedinjenih Država", rekao je Jun.
POGLEDAJTE TAKOĐE: Video prilog Anite Pauel iz Glasa Amerike:
Na brifingu za novinare u utorak, visoki zvaničnici administracije rekli su da će prema Vašingtonskoj deklaraciji, Seul "zadržati svoj nenuklearni status i nastaviti da se pridržava svih uslova statusa potpisnika Sporazuma o neširenju oružja". NPT, koji je Južna Koreja ratifikovala 1975. godine, zabranjuje potpisnicama da razvijaju nuklearno oružje.
Dve zemlje će takođe uspostaviti Nuklearnu konsultativnu grupu između SAD i Republike Koreje (NCG), "redovni bilateralni konsultativni mehanizam koji će se fokusirati na pitanja nuklearnog i strateškog planiranja i koji će našim saveznicima iz Republike Koreje dati dodatni uvid u to kako razmišljamo o planiranju velikih nepredviđenih situacija", dodao je zvaničnik.
Osim veće razmene informacija, Seul će imati snažniji glas u razmatranjima raspoređivanja naoružanja SAD, rekao je on.
Sve veće sumnje
Bajden pokušava da pokaže da je njegovo obećanje da će braniti Južnu Koreju "verodostojno i čvrsto", rekao je Skot Snajder, direktor programa o politici SAD prema Korejama u Savetu za spoljne odnose. Da bi se Južnoj Koreji dala veća reč u nuklearnom planiranju, potrebno je da se odgovori na sve veći osećaj ugroženosti zemlje od Severne Koreje, rekao je Snajder za Glas Amerike.
Kako Pjongjang ubrzano napreduje sa svojim programom nuklearnog naoružanja, uključujući razvoj projektila koji mogu da gađaju američke gradove, među Južnokorejcima raste sumnja da li će Vašington rizikovati sopstvenu bezbednost da zaštiti Seul i pitanje da li Seul treba da nastavi da se oslanja na američko prošireno odvraćanje.
Jun je u januaru rekao svojim zvaničnicima u Ministarstvu spoljnih poslova i odbrane da ako se pretnja Severne Koreje "pogorša", njegova zemlja može "uvesti taktičko nuklearno oružje ili ga sama izgraditi".
Seul je povukao Junove komentare nakon međunarodne reakcije. Međutim, narativ o Južnoj Koreji koja ima sopstvenu sposobnost nuklearnog odvraćanja postao je glavni tok u diskursu nacionalne bezbednosti zemlje.
Anketa Čikaškog saveta za globalna pitanja iz 2022. godine pokazala je da je 71 odsto Južnokorejaca reklo da njihova zemlja treba da napravi sopstveno nuklearno oružje.
"Mišićavije" odvraćanje
Zvaničnik Sjedinjenih Država rekao je da bi sporazum značio pojačanu integraciju južnokorejskog konvencionalnog naoružanja u strateško planiranje SAD, i mišićaviji pristup odvraćanju kroz povećane ratne igre i raspoređivanje vojnih sredstava, uključujući američku nuklearne balističke posete Južnoj Koreji, što se nije dogodilo od ranih 1980-ih.
Sjedinjene Američke Države uklonile su svoju poslednju taktičku nuklearno oružje iz Južne Koreje 1991. kao deo globalnog nuklearnog povlačenja koje su dogovorili predsednik SAD Džordž H.V. Buš i sovjetski lidera Mihajl Gorbačov.
Go Miong-hiun, istraživač na seulskom Institutu za političke studije Asan, konzervativnom tink-tenku u Seulu, rekao je za Glas Amerike da u nedostajanju pozicioniranog američkog nuklearnog oružja u regionu, što je ono što zagovornici južnokorejskog nuklearnog odvraćanja žele, uspostavljanje NCG-a je sledeća najbolja stvar. NCG je sličan mehanizmu koji su koristili NATO saveznici dok su tokom Hladnog rata rasporedili hiljade komada nuklearnog oružja širom Evrope.
Go je za Glas Amerike rekao da redovne posete američkih nuklearnih podmornica predstavljaju "nagoveštaj namenske opcije sa nuklearnim podmornicama, koja bi mogla biti u potpunosti razrađena u sledećoj rundi razgovora između dva saveznika". Deklaracija neće okončati debatu o tome da se Seul naoruža nuklearnim kapacitetima, dodao je on.
Debata o nuklearnom razmeštanju takođe će se nastaviti u Sjedinjenim Državama. Senatori Džim Riš i Rodžer Viker, dvojica vodećih republikanaca u Odboru Senata za spoljne poslove i Odboru Senata za oružane snage, zalažu se za to da NCG ode dalje i da se raspravlja o "okolnostima pod kojima bi povratak američkog nuklearnog oružja na korejsku scenu postao neophodan".
Visoki zvaničnik administracije rekao je da NCG neće odlučivati kada će pokrenuti nuklearne napade, jer za to je "jedini autoritet" predsednik SAD.
Reakcija Kine
Očekuje se da će Kina, koja već dugo vidi Severnu Koreju kao barijeru protiv uticaja SAD u regionu, snažno reagovati na dodatno raspoređivanje imovine SAD, posebno u svetlu tinjanja odnosa između Vašingtona i Pekinga oko Tajvana i raznih drugih problematičnih pitanja.
"Unapred obaveštavamo Kineze i vrlo jasno izlažemo naše obrazloženje zašto preduzimamo ove korake", rekao je zvaničnik SAD, dodajući da je Vašington "razočaran" time što Peking nije uspeo da utiče na svog saveznika u Pjongjangu da zaustavi svoje "mnogobrojne provokacije".
Zvaničnik je rekao da administracija zahtevala od vlade Kim Džong Una da se vrati dijalogu.
"Odlučili su da neće i umesto toga preduzeli su niz sve provokativnijih i destabilizujućih koraka", rekao je on.
Severna Koreja je samo ove godine izvela najmanje 13 lansiranja projektila, uključujući tri lansiranja interkontinentalnih balističkih projektila. Pjongjang insistira na tome da je to odgovor na proširene vojne vežbe SAD i Južne Koreje koje vidi kao probu za invaziju.
Šeron Skvasoni, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Džordž Vašington koji se fokusira na smanjenje nuklearnog rizika, zabrinuta je zbog toga što će deklaracija izazvati još nestabilnosti.
"Pozivanje na vežbe i nuklearno planiranje će Severna Koreja smatrati provokativnim, povećavajući tenzije umesto da ih smanjuje", rekla je ona za Glas Amerike.
Poluprovodnici
I dok se Vašington i Seul bave nedoumicama po pitanju bezbednosti, oni su u nesuglasicama oko poreskog kredita za električna vozila američke proizvodnje koji je predviđen Bajdenovim Zakonom o smanjenju inflacije iz 2022, koji Seul vidi kao protekcionistički potez protiv južnokorejskih proizvođača automobila.
U svom pokušaju da nadmaši Peking u proizvodnji poluprovodnika, Bajden takođe želi da se Seul pridruži zabrani njegove administracije na izvoz čipova i opreme za proizvodnju čipova u Kinu, što je potez koji šteti južnokorejskim kompanijama koje se u velikoj meri oslanjaju na Peking.
"Nećemo da sedimo i budemo u poziciji u kojoj nemate pristup tim poluprovodnicima", rekao je Bajden, dodajući da njegova politika "otvara radna mesta u Južnoj Koreji".
Samo dve nedelje pre Junove posete, procurela su dokumenta SAD u kojima se sugeriše da je administracija špijunirala južnokorejske bezbednosne zvaničnike koji su bili zabrinuti zbog mogućnosti da Bajden pritisne Juna da proda više municije Ukrajini. Seul nije bio voljan da izvozi oružje u Kijev zbog straha da će Rusija odgovoriti pružanjem podrške Severnoj Koreji, ali je umesto toga popunjavao američke i poljske zalihe municije kako bi zamenili ono što su poslali u Ukrajinu.
Jun je rekao da će sačekati rezultate istrage u SAD i nastaviti da komuniciraju o tom pitanju.
Anita Pauel, Vilijam Galo i Ketrin Gipson iz Glasa Amerike doprineli su pisanju ovog izveštaja.
