Mirovni plan o prekidu vatre u Gazi, koji je nedavno izneo američki predsednik Džo Bajden, ima podršku velikog dela međunarodne zajednice - ali ni Hamas ni Izrael ga u potpunosti ne prihvataju.
Hamas je ove nedelje prihvatio predlog u načelu, ali je zahtevao i amandmane. Premijer Izraela Benjamin Netanjahu je javno kritikovao određene delove plana.
Američki državni sekretar Entoni Blinken, koji boravi u osmoj poseti regionu otkako je rat počeo, izjavio je u Kataru da se pregovori nastavljaju. Blinken ističe da je Hamas tražio brojne izmene, od kojih neke mogu da se usvoje, a neke ne.
Evo glavnih stavki oko kojih nisu saglasni Izrael i Hamas.
Okončanje rata
Hamas insistira da neće pustiti preostale taoce ako se ne dogovori trajni prekid vatre i puno povlačenje izraelskih trupa iz Gaze. Bajden je, kada je nedavno govorio o predlogu, rekao da sadrži obe stavke.
Ali, Netanjahu tvrdi da Izrael ostaje posvećen uništenju boraca i vlade Hamasa, kako bi osigurao da se više nikada ne desi napad poput onog 7. oktobra. Puno povlačenje izraelskih snaga iz Gaze bi gotovo sigurno omogućilo Hamasu da i dalje kontroliše teritoriju i da se naoruža.
Izrael i dalje nije izneo plan šta posle rata u Gazi, i odbacio je američki predlog - jer bi to značilo napredovanje ka stvaranju države Palestine.
Portparol Hamasa Džihad Taha rekao je da se amandmani odnose na garancije o trajnom prekidu vatre i kompletnom povlačenju izraelskih snaga.
Hamas takođe traži oslobađanje stotina palestinskih zatvorenika iz Izraela, među kojima su i politički i vojni lideri osuđeni za napade na izraelske civile.
Nije jasno da li su se obe strane usaglasile oko toga ko će biti oslobođen, da li će biti pušteni nazad u Gazu ili Zapadnu obalu, ili će biti oterani u egzil.
Druga faza plana
Plan predviđa početnu fazu od šest nedelja u kojoj Hamas treba da pusti neke taoce, uključujući žene, starije i ranjene, u zamenu za izraelsko povlačenje iz naseljenih područja. Palestinski civili bi onda mogli da se vrate kući i mogla bi da se dostavlja humanitarna pomoć,
Ali, odatle stvari počinju da se komplikuju.
Dve strane bi trebalo da iskoriste tih šest nedelja za pregovore o drugoj fazi, za koju je Bajden rekao da će uključiti oslobađanje svih preostalih talaca, uključujući i vojnike, a da će se Izrael u potpunosti povući iz Gaze. Privremeni prekid vatre bi tada postao trajni.
Ali, samo ako se obe strane saglase sa detaljima.
Hamas brine da bi Izrael nastavio rat čim se oslobode taoci. A čak i ako to ne uradi, Izrael bi mogao da ispostavi nove zahteve koji nisu deo inicijalnog dogovora i neprihvatljivi su za Hamas - i onda kada ih Hamas odbije, da nastavi sa ratovanjem.
Izraelski ambasador u UN Gilad Erdan kazao je da će Izrael zahtevati u pregovorima da se Hamas skine s vlasti.
"Ne možemo da se saglasimo sa tim da Hamas ostane na vlasti u Gazi jer onda Gaza ostaje pretnja Izraelu", rekao je Erdan za CNN.
Izrael takođe zazire od ideje da se prva faza plana produžava onoliko koliko je potrebno da se postigne dogovor o drugoj fazi. Erdan smatra da bi to Hamasu omogućilo da "nastavi sa beskrajnim i besmislenim pregovorima".
Izgradnja poverenja između dugogodišnjih neprijatelja
Plan za prekid vatre moglo bi da osujeti i dugogodišnje nepoverenje između Izraela i Hamasa, koji su do sada pet puta ratovali i obećavali da će jedno drugo uništiti.
Takođe, postoje i pritisci na izraelskog premijera Netanjahua, što može objasniti i pomešane signale koje daje u vezi sa predlogom.
Hiljade Izraelaca su proteklih meseci protestovale tražeći da vlada oslobodi taoce, čak i po cenu dogovora u kojem Hamas dobija više.
Ali, sa druge strane, desničarski koalicioni partneri Netanjahua odbili su mirovni plan i prete da će srušiti vladu ako se rat završi bez da je uništen Hamas. Oni žele da ponovo okupiraju Gazu i podstaknu "dobrovoljnu emigraciju" Palestinaca, te da tamo naprave jevrejska naselja.
Netanjahuovi ekstremno desničarski partneri u vladi imaju sada i veću težinu, otkako je centrista Beni Ganc podneo ostavku na mesto u ratnom kabinetu.
Teško je zamisliti da će Izrael i Hamas u potpunosti odustati od pregovora.
Za Izrael bi to značilo da napušta taoce koje Hamas i dalje drži u Gazi. Za Hamas, to bi značilo da produžava patnju Palestinaca u Gazi i daje Izraelu više vremena da se obračunava sa militantima.
Ali, američki državni sekretar kaže da se neće pregovarati doveka.
"U nekom trenutku u pregovorima, a ovi traju već jako dugo, dođete do tačke kada jedna strana počne da menja zahteve ili ispostavlja nove, ili menja uslove onih koje je već prijvatila - i onda se pitate da li pregovara u dobroj veri, ili ne", kaže Entoni Blinken.
Najnoviji sukob na Bliskom istoku počeo je 7. oktobra napadom Hamasa na Izrael u kojem je ubijeno 1.200, a oteto 250 ljudi. Izrael je odgovorio ofanizivom na Gazu u kojoj je do sada ubijeno više od 37.000 ljudi, prema podacima lokalanog ministarstva zdravlja kojim upravlja Hamas i koje ne pravi razliku između civila i boraca.
