Iako u Srbiji manje od 50 odsto punoletnih koji su primili jednu ili dve doze vakcine, Krizni štab je preporučio treću dozu za određene hronične bolesnike, onkološke pacijente, osobe sa oslabljenim imunitetom. Međutim, otvorena su pitanja koja je vakcina najefikasnija kao takozvana "buster" doza, kome se preporučuje, mogu li se kombinovati klasične vakcine poput kineske i inovativne poput Fajzera.
Nacionalni koordinacioni tim za imunizaciju je kao treću dozu preporučilo RNK vakcinu – Fajzer ili Modernu jer najbrže stvara imunološki odgovor. Ali, u javnosti se mogla čuti i ocena čelnice RFZO da je najbolja treća doza kineska, Sinofarm vakcina, koju je ujedno primio najveći broj građana Srbije.
Epidemiolog u penziji Zoran Radovanović, na panel diskusiji o trećoj dozi vakcine u beogradskom Medija centru, kazao je da svoj glas daje RNK vakcinama.
"Kineska vakcina mnogo lošije deluje na stare osobe, čak ima podataka da moji vršnjaci reaguju samo u 50 odsto, znači svaki drugi je zaštićen. Sledeći važan činilac je da kod svih vakcina titar antitela, zaštitna moć vakcine, opada i posle 250, 270 dana kod svih vakcina se zapaža znatan pad, s tim što je izraženiji kod pojedinih i upravo iz tih razloga se u svetu ocenjuje, tu postoji konsenzus, da su najsuperiornije vakcine zasnovane na informatičkoj ribonukleinskoj kiselini".
Mogu li se različite vakcine kombinovati?
Imunološkinja Emina Milošević kaže da još nema podataka za kombinovanje treće doze koja je različita od prve dve, ali da su se vakcine kombinovale u dve doze, poput Fajzera i Astra Zeneke, i da nije bilo problema.
Na pitanje da li bi treću dozu trebalo da prime svi građani, ako zaštitna moć vakcine opada, ili samo pojedine grupe, kao što je preporučeno, ona kaže da nema dovoljno studija koje prate odgovor organizma na vakcinaciju, i poziva nadležne u Srbiji, posebno Institut za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut", da analiziraju podatke koje imaju.
"Direktno praćenje imunoloških faktora je ono što je skupo, to treba da se radi, ali u situaciji u kojoj se mi nalazimo, gde su pare uvek problem, ono što može da se uradi je sabiranje svih parametara u jedan: da li je čovek oboleo ili nije oboleo, da li je pozitivan, da li je asimtomatski ili nije asimptomatski, a vakcinisan je".
Treća doza je važna, ali su mnogo važnije prve dve i zato je ključno ubediti 50 odsto građana da se vakciniše, kažu učesnici panela.
Imunološkinja Milošević je upozorila da se, u situaciji kada se delta soj brzo širi, mora povećati obuhvat vakcinacije i na 90 odsto svih građana, a ne 70 odsto punoletnih, da bi se govorilo o kolektivnom imunitetu. Drugim rečima, treba da se vakcinišu svi stariji od 12 godina.
Prema podacima iz Kriznog štaba, vakcinisano je 49,7 odsto punoletnih građana, ali je među mlađima od 30 godina vakcinisana tek svaka peta osoba. Među nevakcinisanima su i zdravstveni radnici, što se ističe kao poseban problem i kao posledica nepoverenja u sistem.
"Imamo dovoljnu količinu vakcina koje nema ko da primi, imamo jako needukovano stanovništvo. Od 80 do 90 odsto lekara, po mojim podacima je vakcinisano, značajno manje nemedicinskog osoblja, prema informacijama koje ja imam, ograđujem se da li su tačne, ali najmanje je vakcinisanih medicinskih sestara...Svaki zdravstveni radnik koji imalo polaže na svoju etiku morao bi da vude vakcinisan i da prihvati rizik od vakcine. Uporedite kakve su posledice bolesti, a kakve su posledice vakcine", ističe predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić.
Epidemiolog Zoran Radovanović upozorava da se, ako se u narednim nedeljama ne ubrza vakcinacija, očekuje i 1000 novozaraženih dnevno, i peti talas na jesen.
Zato treća doza ne rešava problem, već to radi bar prva.
