Visokoobrazovana osoba iz centra Beograda, koja ima posao i stara je 35 do 40 godina - ovako bi, na osnovu danas predstavljenog istraživanja organizacije "Secons" mogao da izgleda foto robot prosečnog učesnika protesta "Jedan od pet miliona" u Beogradu
Učesnici protesta su velikom većinom pripadnici urbane srednje klase koja se buni protiv političkog establišmenta, bivšeg i sadašnjeg režima, objasnio je profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Slobodan Cvejić i dodao da više od 80 odsto učesnika protesta čine predstavnici srednje klase, dok je visokoobrazovanih oko 58 odsto.
S obzirom da je reč o srednjoj klasi, njihovi zahtevi se ne tiču samo materijalnih, već i širih društvenih vrednosti, rekao je Cvejić objašnjavajući njihove razloge za učešće u protestima:
"Zato što su ugrožene medijske slobode i što ne postoji dovoljno slobodan protok informacija kroz medijski prostor. Drugi glavni razlog je što je nedovoljno urađeno za rešavanje osnovnih društvenih problema kao što su ekonomski problemi, odlazak mladih iz zemlje i slično. I treće je korupcija u vlasti".
Profesor Filozofskog fakulteta Dalibor Petrović je istakao činjenicu da dok svuda u svetu opada poverenje u društvene mreže, ovde se, kako je pokazalo istraživanje, one i dalje izdvajaju kao važan izvor informisanja:
"Kad je reč pojedinačno o samim medijima preko kojih se informišu, i dalje televizija ostaje važna, i to televizija N1 - oko 30 posto ispitanika ističe ovaj medij kao ključni za informisanje. A odmah za njim dolazi Fejsbuk sa 25 procenata i Tviter sa 17", naglasio je Petrović.
Iznoseći rezultate istraživanja u kome je učestvovalo 450 demonstranata, Slobodan Cvejić je rekao da je 43 odsto njih je u dobi između 18 i 30 godina, a 37 procenata ima između 31 i 50 godina. Među demonstrantim je 58 odsto onih koji imaju posao, 24 odsto studenata, po osam odsto nezaposlenih i penzionera, a čak 78 procenata demonstranata je iz užeg ili šireg centra Beograda.
Docent na Filozofskom fakultetu Jelena Pešić istakla je da kada je reč o aktuelnim protestima Srbija prati trend nezadovoljstva koji je krenuo od Francuske. Ona smatra da su ekonomka kriza i nepoverenje u institucije jedan od osnovnih podstrekača tog globalnog trenda.