Sud u Škotskoj presudio je u srijedu da je odluka britanskog premijera Borisa Džonsona o suspenziji parlamenta nezakonita. Sudije nisu naložile ukidanje suspenzije, već su konačnu odluku o tom pitanju prepustile britanskom Vrhovnom sudu. Vlada je najavila da će uložiti žalbu na presudu škotskog suda. Britanski parlament biće suspendovan do 14. oktobra, dve nedelje uoči izlaska zemlje iz Evropske unije, planiranog za 31. oktobar. Opozicioni poslanici su suspenziju nazvali pučem britanskog premijera i najavili da će ga tužiti ako odbije da od Brisela zatraži odlaganje Bregzita. U sve većoj krizi u Britaniji, za sada je nemoguće predvidjeti ko će izaći kao pobjednik – parlament ili vlada.
Britanski parlament je suspendovan, politička drama pauzirana, dok su svjetski mediji, za sada, preusmjerili pažnju na druga pitanja. Britanija možda jeste u političkoj krizi, ali je Vestminster zaćutao.
“Jasno je da se spremamo za opšte izbore, vjerovatno u novembru. I sve će biti u tim okvirima. To je jedan od razloga što Džeremi Korbin i poslanici koji su protiv Bregzita bez sporazuma, žele da Boris Džonson ponizno ode u Brisel i traži odlaganje”, kaže Stiven But iz Grupe za politiku otvorene Evrope.
Džonson se, u međuvremenu, juče vratio u školu, gdje je najavio nove investicije u obrazovanje, što mnogi vide kako pripremu za predizbornu kampanju. Nedavno usvojeni zakon obavezuje ga da od Evropske unije zatraži odlaganje Bregzita, ako ne bude dogovora do 19. oktobra. Međutim, britanski premijer ne popušta.
“Imaćemo sporazum. Međutim, ako to bude apsolutno neophodno, izaći ćemo bez dogovora”.
Opozicioni poslanici upozorili su da će tužiti Džonsona, ako odbije da zatraži odlaganje, Međutim, vlada razmatra druge opcije.
“Jedna je da jednostavno odbije da poštuje zakon i vidi šta će se dogoditi na sudu”, ističe But.
Za sada, parlament je ućutkan – na veliko nezadovoljstvo opozicionih poslanika. U utorak, u dva sata ujutro po lokalnom vremenu, pojedini su prekinuli proceduru suspenzije da bi fizički pokušali da spriječe spikera da napusti stolicu.
Vlada će, kako se očekuje, bilo koju predizbornu kampanju postaviti u okvire borbe naroda protiv nepopustljivog parlamenta koji pokušava da ukine rezultate referenduma o Bregzitu.
"To je veoma ironično, zato što je veliki broj ljudi na referendumu glasao za izlazak iz Evropske unije zato što su, kako su naveli, željeli da povrate kontrolu nad parlamentom. Narativ sada je direktna demokratija kroz referendum protiv parlamentarne demokratije”, smatra profesorka na Univerzitetu Kembridž Ketrin Bernard.
U Briselu, Evropska unija je predstavila nove komesare. Čak i ako Britanija zatraži odlaganje, pojedine članice EU bi mogle da na to ulože veto.
“Čuju se određene primjedbe, naročito u francuskoj vladi, koje pokazuju sve veće nezadovoljstvo u Evropskoj uniji u smislu da je otvorena za odlaganje, ali da se ne zna šta je dalji plan”, kaže Stiven But.
Strahuje se i da bi ponovno uspostavljanje granične kontrole između dvije Irske, zbog Bregzita, moglo da dovede do sektaškog nasilja. Ta strahovanja su pojačana nakon napada republikanskih disidenata na policiju u Londonderiju, u Sjevernoj Irskoj, početkom nedelje. To je samo podsjetnik da će se posljedice Bregzita osjetiti mnogo šire od političkog teatra u Vestminsteru.
