Klimatske promene uzrokuju opasne toplotne talase na severnoj hemisferi i stvaraće opasne vremenske uslove i u narednim decenijama, pokazuju istraživanja.
"Trenutno trpimo globalni toplotni talas. To vrućinu stavlja u središte naših odluka", izjavila je Kristijana Figeres, bivša šefica Agencije Ujedinjenih nacija za klimu.
Zašto klimatske promene doprinose velikim vrućinama?
Kontinuirano sagorevanje fosilnih goriva oslobađa sve više ugljenika koji stiže do Zemljine atmosfere. To uzrokuje da se u vazduhu nađe više toplote koja potiče od Sunca - što vremenom dovodi do povećanja globalne temperature.
Od početka Industrijske revolucije, kada su zemlje Zapada počele da koriste ugalj i druga fosilna goriva, prosečna globalna temperatura povećana je za skoro 1,3 stepena Celzijusa.
To znači da klimatske promene toplotne talase čine vrelijim - nego što bi to bio slučaj bez zagrevanja atmosfere. Ta situacija postaje sve češća i opasnija.
"Svaki toplotni talas je verovatniji i vreliji, nego što bi to bio, kao posledica klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom. To je, u ovom trenutku, skoro pa trivijalna izjava - imajući u vidu dokaze koji to potvrđuju", izjavio je Danijel Svejn - klimatski stručnjak Univerziteta u Los Anđelesu.
Koliko je važan klimatski faktor?
Osim globalnog zagrevanja, postoje i drugi faktori i uslovi koji mogu uticati na pojavu toplotnih talasa.
Među njima su El Ninjo i La Nina - najpoznatiji fenomeni klimatskog sistema Zemlje. Ulogu u tome može imati i Zemljina površina sa svojim tamnim delovima i okruženjem koje ima tendenciju da bude toplije od osvetljenih delova i prirodnih sistema - poput šuma ili močvara.
Da bi sa sigurnošću utvrdili kako su i u kojoj meri klimatske promene uticale na određeni toplotni talas, naučnici sprovode takozvane studije atribucije. Sprovedeno ih je na stotine tokom poslednje decenije upotrebom kompjuterskih simulacija.
Aktuelne vremenske prilike upoređivane su sa sistemima uspostavljenim tako da nisu trpeli promene ljudskim delovanjem - koje je izmenilo hemijski sastav atmosfere tokom proteklog veka.
Stručnjaci su utvrdili da su velike aprilske vrućine u južnoj Aziji bile 45 puta snažnije usled klimatskih promena. Za vreme tog toplotnog talasa, termometri su u severoistočnom indijskom gradu Kalkuti dostigli 46 stepeni, što je za 10 stepeni više od sezonskog proseka.
Šta se može očekivati u budućnosti?
Čak i ukoliko bi sve emisije ugljenika u atmosferu odmah bile prekinute, do sada ga je toliko akumulirano, da će klimatske promene decenijama uticati na povećanje temperature.
Potrebno je da do 2030. godine svet prepolovi emisiju ugljenika na nivoe iz 1995.
Takođe, do 2050. emisija je potrebno da se smanji na nulu - kako bi se stvorila šansa da se povećanje prosečne globalne temperature zadrži na oko 1,5 Celzijusa iznad predindustrijskog proseka, navode naučnici Međuvladinog panela o klimatskim promenama, organizacije Ujedinjenih nacija.
Umesto toga od 1995. globalne emisije ugljenika su u stalnom porastu.
Na putu je da, do 2100. godine, povećanje prosečne temperature dostigne 2,7 Celzijusa, prelazeći prag od 1,5 stepeni - iznad kog naučnici predviđaju katastrofalne i nepovratne klimatske posledice.
"Činjenica da su milioni ljudi u Sjedinjenim Državama izloženi talasima vrućine ukazuje na činjenicu da se tek treba ozbiljno baviti najtežim izazovima klimatskih promena", zaključila je Kristijana Figeres, bivša šefica Agencije Ujedinjenih nacija za klimu.
