Gotovo svi američki mediji najviše se bave povećanom ekonomskom nestabiolnošću izazvanom pandemijom koronovirusa. Američka javnost se uglavnom slaže sa ocenom da administracija i Kongres reaguju sa zakašnjenjem. Jakob Kirkegardu, eskpert prestižnog Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju govori za Glas Amerikeo pitanjima koja se odnose na tekuću ekonomsku buru u Americi, kao i moguće geostrateške posledice sadašnjieg globalnog previranja.
Amerikanci su se probudili u sasvim novom, gotovo sci-fi svetu. Većina ih je ostala kući, uključujući I decu, jer su škole i univerziteti uglavnom zatvoreni. Prodavnice, restorani, bioskopi, sportski tereni su uglavnom zatvoreni. Neki rade od kuće, drugi su kod kuće na prinudnom odmoru, Svi dele istu strepnju - ne znaju šta ih čeka, ni sutra ni dugo posle toga.
Potražili smo neke odgovore od Jakoba Kirkegarda, uglednog eksperta Instituta Peterson za međunarodnu ekonomiju, koji smatra da su vremena bez istorijskog presedana u novijoj svetskoj istoriji:
“Teško je prisetiti se slučajeva kada su karantinske mere velikog obima bile sprovedene u velikim industrijalizovanim ekonomijama. Neke zemlje u razvoju su, na primer, mada su bile suočene sa ebolom sprovele slične drastične mere, ali nisu bile velike ekonomije kao što su zemlje Grupe-7. Postoje slučajevi regionalnih katastrofa, poput zemljotresa i nuklearnih nesreća, gde su takve mere sprovedene u industrijalizovanim ekonomijama, ali u tim slučajevima se mnoge ekonomske aktivnosti (uključujući javne službe poput škola itd) premeštaju samo u susedne regione, a ne zatvarajuu potpunosti”.
Kirkegard nastavlja:
“Očigledno da će zavisno od veličine pogođenih oblasti i trajanja virusa sadašnja kriza mogla da bude mnogo teža od globalne finansijske krize 2008. Pre svega nije reč o financijskoj krizi, već o posledicama po ukupnu ekonomiju - od hitnih i zdravstvenih mera do karantina koie izazivaju gubitke u mnogim sektorima - od izgubljenog profita kompanija do izgubljenog prihoda radnika širom ekonomije. To ujedno najavljuje potencijalno prerastanje svega u opštu finansijsku krizu. Ukoliko banke i druge velike finansijske institucije ne budu više mogle da obavljaju svoje uobičajene funkcije - na scenu će morati da stupi državna blagajna i centralne banke”.
Glas Amerike: Da li je Kina preduzela potrebne mere za suzbijanje ekonomskog haosa?
Kirkegard: Početni kineski podaci, koji su objavljeni ukazuju na pad od 20 do 30% u investiranju i aktivnostima realne privrede - to ukazuje na dramatični negativni ekonomski uticaj antivirusnih mera preduzetih u velikom delu Kine (ne samo u provinciji Hubei) i na negativne posledice od ove krizu i za zemlje OECD-a. Takođe znamo da kineska vlada do danas nije sprovela nijedan paket „opšte podsticajne stimulacije“, već je samo osigurala funkcionalna finansijska tržišta, umesto da primeni sve instrumente primenjene za rešavanje finansijske krize 2008. - spasavala je samo funkcionisanje finansijskih tržista. To je veoma važno i za ostatak sveta, jer ne možemo očekivati da će kineski podsticaj ovog puta doći u pomoć ostalom svetu.
Američke Federalne rezerve preduzele su korak bez presedana da bi spasile tržišta, ubrizgale su dodatnih 1.500 milijardi dolara. Međutim, Kirkegard nije uveren da ce takve mere doneti i željene rezultate:
“Do sada je mnogo razumnog preduzeto kako bi se osiguralo da novčani tok poslovanja i dalje teče normalno i spreči bankrotstvo u mnogim najteže pogođenim zemljama Azije i Evrope - SAD verovatno neće primenjivati takav postupak spasavanjaali on može da se ograniči na pojedine sektore kao sto su avionske kompanije iii luksuzni plovidbeni turizam.
Američke Federalne rezerve signalizirale su da će učiniti sve što je potrebno za borbu protiv ove krize - što je dobro. Problem je, međutim, što za razliku od 2008, nije jasno da li Fed ima potrebne alate za to. Tržišta to znaju, panično se plaše pomisli da je Fed ozbiljno zabrinut. Kongres je manje-više paralizirovan i očigledno da se ne kreće prema usvajanju velikog paketa u neko dogledno vreme. Predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, na primer, se zalaže za zakon o ograničenim sredstvima usmerenim ka zaštiti najugroženijih Amerikanaca”.
Kirkegrad se osvrnuo i na potencijalne geostrateške posledice pandemije koronavirusa:
“Potencijalno veoma velike, jer je jasno da je Kina do danas - nakon što je prvobitno prikrila virus i samim tim dozvolila da se raširi - drakonskim merama virus stavila pod kontrolu. Ukoliko se sa druge strane razviju neki od lošijih scenarija za Sjedinjene Države i američku ekonomiu i politički sistem (ovo je ipak izborna godina) I, na primer, nastupi haotičnija situacija sa daleko većim brojem smrtnih sluačejeva nego u Kini, „kineski model“ će u mnogim zemljama izgledati privlačniji od tradicionalne američke „demokratije zasnovane na liberalnom tržištu.
Kina je takođe - s obzirom da je započela veliku proizvodnju medicinskih proizvoda potrebnih za borbu protiv Covid-a-19 sposobna da ih donira ili proda državama širom sveta, demonstrirajući sposobnost i dobronamernost kineskog ekonomskog modela. Neka vrsta mini-Maršalovog plana, uticaj takvih kineskih mera ne treba potceniti, ako istovremeno SAD pate od nedostatka respiratora, testnova i drugog osnovnog sanitetskog materijala zbog onoga što izgleda potpuno nekompetentnog liderstva federalne vlade po ovim pitanjima na početku krize.
Medjutim, Kina je svoju farmaceutsku industriju razvila zahvaljujući investicijama američke farmaceutske industrije. Američki mediji prenose da je tokom sadašnje krize Kina nacionalizovala najveću američku farmaceutsku fabriku u zemlji. Američka javnost je obaveštena i o tome, da je Kina u jednom trenutku zapretila da će zaustaviti isporuke farmaceutskih proizvoda Sjedinjenim Državama, koje američke kompanije proizvode u Kini. U poslednje vreme kinesko vodjstvo takodje počinje da tvrdi da koronavirus nije krenuo iz Kine, već je “proizvod američke zavere”.