Kineski predsednik Ši Đinping i nemački kancelar Olaf Šolc osudili su pretnje o upotrebi atomskog oružja u Ukrajini.
Šolc je upozorio i da Rusija rizikuje, kako se izrazio, da pređe granicu u okviru međunarodne zajednice - pribegavanjem upotrebi nuklearne sile.
Tokom prve posete lidera G7 (sedam ekonomski najrazvijenijih država sveta - Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države) Kini, nakon pandemije kovida 19, Šolc je pokušao da motiviše kineskog lidera kako bi uticao na Rusiju da okonča rat u Ukrajini.
Šolc je Kinu označio kao veliku silu, za koju kaže, da ima odgovornost da učini tako nešto.
Ši se, kako izveštava agencija Rojters, saglasio da obojica lidera treba zajednički da se usprotive upotrebi ili pretnji nuklearnim oružjem, saopštila je kineska državna novinska agencija Sinhua.
Rojters primećuje da se Ši suzdržao od kritikovanja Rusije ili poziva Moskvi da povuče trupe iz Ukrajine - na koju je u februaru izvršila agresiju.
Deo međunarodne zajednice i zapadni saveznici optužuju Rusiju da preti upotrebom nuklearnog oružja u Ukrajini.
Moskva odbacuje optužbe - i učestalo optužuje Kijev da planira da koristi radioaktivnu, takozvanu, prljavu bombu bez pružanja ikakvih dokaza.
Tokom obraćanja medijima, nemački kancelar je rekao i da su dvojica zvaničnika razgovarala o pitanju Tajvana.
To područje, podseća Rojters, Kina smatra delom svoje teritorije i nikada se nije odrekla upotrebe sile kako bi ga stavila pod kontrolu.
"Nemačka, kao i Sjedinjene Države i druge zemlje, prihvatamo politiku jedne Kine. Ukazao sam da svaka promena trenutnog stanja mora biti mirna ili uz obostranu saglasnost", precizirao je Šolc.
Tokom razmatranja pitanja ljudkih prava ujgurske manjine u kineskom području Sinđang – nemački kancelar Olaf Šolc negirao je da se Nemačka mešala u unutrašnja pitanja Kine.
Boravak nemačkog kancelara u Kini, navodi agencija Rojters, događa se u trenutku kada se Olaf Šolc suočava sa kritikama unutar političke koalicije čiji je deo.
Takođe, nastoji da obezbedi jednake uslove za evropske kompanije i istovremeno se suzdrži od značajnijeg oslanjanja Nemačke na kinesko tržište.