Severnokorejski lider Kim Džong-Il preminuo je u 70. godini od srčanog udara, javili su danas državni mediji. Zvanični severnokorejski mediji su saopštili da je Kim umro u subotu, 17. decembra od srčanog udara. Kim će biti najviše pamćen po tome što su milioni ljudi gladovali za vreme dok se on zalagao za razvoj nuklearnog programa zemlje.
Vojska je razvijala i testirala rakete po naređenju severnokorejskog lidera Kima Džong-Ila. Za njegovo vreme sateliti su lansirani u orbitu i razvijano je nuklearno oružje, koje je i testirano. Nuklearni program ovog usamljenog i nepredviljivog vođe duboko je zabrinjavao južnokorejske susede kao i Vašington.
SAD, Kina, Japan, Rusija i Južna Koreja su inicirale pregovore sa Severnom Korejom sa ciljem obuzdavanja nuklearnih ambicija Pjonganga. Uprkos određenom napretku u tome, Severna Koreja je nastavila sa nuklearnim probama. Kim Džong-Il je došao na vlast 1994. posle smrti svoga oca i osnivača Severne Koreje, Kim Il Sunga.
O preminulom Kimu nedostaju potpuno precizni biografski podaci. On se retko pojavljivao u javnosti, njegov glas se takođe retko čuo na medijima. Kimov fizički izgled je bio poznat širom sveta. Bio je niskog rasta, nosio je cipele sa uzdignutim petama, a i visoko uzdignuta frizura je možda trebalo da ga učinim višim. Kažu da je bio ljubitelj vestern filmova i da je imao video kolekciju od 20,000 traka i DVD-a.
Slično svom ocu, Kim Džong-Il je stavljao vojsku na prvo mesto. Trošio je veliki deo oskudnih sredstava zemlje na vojsku, koja je peta po veličini u svetu. Kim Džong-Il je rođen februara 1942. Univerzitetsku diplomu je stekao 1964, kada je postao i član korejske Radničke partije. Kim je više od tri decenije radio na tome da ojača imidž svoga oca.
Međutim, korejska ekonomija je doživela udar posle nekoliko prirodnih katastrofa i pada Sovjetskog Saveza od kojeg je dobijala pomoć. Kako se procenjuje, od gladi koja je vladala sredinom 1990-ih umrlo je do dva miliona ljudi. Brus Klingner je stručnjak za severostočnu Aziju u naučno- istraživačkoj Fondaciji Heritidž.
„Nasledio je ne samo brutalni režim, već nefunkcionalnu privredu. Sa padom Sovjetskog Saveza nestale su izdašne subvencije, privreda je sve više posrtala. Postojao je komunistički sistem, koji nije funkcionisao, nije bilo struje, poljoprivreda je bila katastrofalna, u stvari sve je bilo katastrofalno.“
Međutim, Klingner kaže da su stvari mogle biti drugačije da Kim nije izolovao Severnu Koreju od ostatka sveta
„Južna Koreja, SAD i druge zemlje su bile spremne da pruže ne samo značajnu humanitarnu pomoć – Severna Koreja je u jednom trenutku bila na prvom mestu medju azijskim zemljama koje su primale američku pomoć – ali da su sproveli određene političke i ekonomske reforme, dobili bi značajnu pomoć za razvoj. Ali pod postojećim režimom, to je bilo nemoguće.“
Mnogi u svetu smatraju Kim Džong-Ila surovim diktatorom koji je razvijao nuklearni program, dok je narod gladovao.
„Njegovo politička ostavština se sastoji od osiromašene zemlje u kojoj su tokom 1990-tih milioni umrli od gladi i bolesti vezanih sa glađu, samo zato što Severna Koreja nije htela da primi stranu pomoć. Njegovo delo obuhvata i brutalni režim koji se služio gulagom u kojima su stotine hiljada ljudi bili zatvarani.“
Kim Džong-Il je, kako se veruje, imao tri sina sa dve žene i jednu ćerku sa trećom ženom. Sredinom 2009. počele su da kruže informacije da bi severnokorejskog lidera mogao da nasledni njegov najmlađi sin Kim Džong-Un.
Kim Džong-Un, za koga se veruje da je ima oko 26 godina, pohađao je školu u Švajcarskoj. To je sve što se zna o čoveku koji bi mogao da nastavi porodičnu dinastiju u Severnoj Koreji.