Severnokorejski lider Kim Džong Un stigao je blindiranim vozom u Vladivostok na svoj prvi sastanak sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, koji Kim ocenjuje kao incijalni korak ka bližim odnosima sa Moskvom.
Nasmejani Kim, u tamnom kaputu, dočekan je od strane ruskih zvaničnika i vojnog orkestra u stanici u Vladivostoku.
Severnokorejski lider stigao je u Vladivostok u svom blindiranom vozu, zeleno -žute boje.
U pauzi na putu, u graničnom gradu Hasanu, Kim je izjavio da "ovo neće biti njegova poslednja poseta" Rusiji, i dodao da je ovo prvi korak u napretku rusko-korejskih odnosa, prenose lokalni mediji.
Kako se očekuje na samitu u četvrtak, Kim bi trebao da pojača pritisak na Putina za ekonomsku pomoć, naročito u smeru ublažavanja sankcija koje nisu ukinute nakon što su pregovori oko nuklearnog programa sa SAD propali.
Kim više nije izolovan?
Ovo je za Kima još jedan samit visokog ranga, koji do prošle godine nije nikada izašao iz Severene Koreje u kojoj je preuzeo vlast 2011. godine.
U poslednjih godinu dana Kim se dva puta sastao sa predsednikom SAD, Donaldom Trampom, tri puta sa predsednikom Južne Koreje Mun Dže Inom, četiri puta sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i jednom sa predsednikom Vijetnama Pu Trongom.
"Ovo je Kimu donelo međunarodni kredibilitet. Do pre samo godinu dana, one je bio izgnanik. A sada svi hoće da se sastanu i budu viđeni sa njim," kaže Ralf Kosa iz Pacifičkog Foruma.
Iako su sastanci na visokom nivou koristili Kimu, nisu uspeli da zemlju oslobode pritiska od sankcija koje štete ekonomiji ove države.
Pošto je samit Trampa i Kima u februaru završen bez dogovora, SAD su insistirale da ne dođe do relaksacije sankcija sve dok se Severna Koreja ne obaveže da prekine svoj program nuklearnog naoružanja.
Putin nije od velike pomoći?
Kako i Putinova ekonomija ne stoji baš najbolje, nije baš jasno koliko je Severna Koreja prioritet. A bez upliva od strane SAD, nije jasno koliko on može da učini.
Trgovinska razmena između Rusije i Severne Koreje drastičo je opala u prošloj godini na 34 miliona dolara, nešto više od 56 procenata, procena je Jurija Ušakova koji je blizak Kremlju, prenose ruski državni mediji.
“Ovo se desilo najviše zbog toga što je Rusija bila primorana da i sama prati međunarodne sankcije koje su uvedene ka Severnoj Koreji,” kaže Ušakov.
Sa druge strane, Severna Koreja je imala profit oko 100 miliona dolara godišnje od Kaesong (Kisong) Industrial kompleksa pre nego što je zatvoren, ukazuje Troj Stangarone iz vašingtonskog Ekonomskog instituta Koreje.
Kisong, koji se nalazi severno od granice sa Južnom Korejom, bio je finansiran kapitalom iz južne države, a koristio je severnokorejsku radnu snagu u proizvodnji, pre nego što je kompleks zatvoren posle nuklearnih testova Severne Koreje 2016. godine.
Južna Koreja je izrazila zainteresovanost da se kompleks ponovo otvori, ali to neće biti moguće sve dok SAD ne relaksiraju sankcije.
Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti Ujedninjenih nacija, potpisala je jačanje sankcija Severnoj Koreji koja je 2016. i 2017. godine izvršila nuklearne i raketne testove. Moskva je kasnije tražila olakšavanje tih sankcija.
Pod Putinovim liderstvom, Rusija je pokušavala u nekoliko navrata da omete interese SAD širom sveta, u zemljama kao što su Sirija, Ukrajina i Venecuela.
Ali kako stvari stoje Putin neće kvariti stvari u razgovorima Severne Koreje i SAD, delom i zato što nema stratešku prednost nad Pjongjangom, kaže Andrej Lankov, profesor na univerzitetu Kukmin iz Seula.
“U ovom slučaju, interesi Rusije nisu mnogo različiti od američkih. Obe strane žele da zadrže status kvo i žele denuklearizaciju,” kaže Lankov.
Sovjetski savez je nekada bio jedna od najvećih finansiskih podrška Severne Koreje. Ali pošto se zemlja raspala, Moskva je primat dala odnosima sa Južnom Korejom da i kasnije usvojila politiku "ekvidistance" između dve Koreje.
