Susret Donalda Trampa i Kim Džong Una je korak napred posle zastoja u razgovorima o denuklearizaciji u Hanoju, a prvi razlog za napredak je odsustvo savetnika za nacionalnu bezbednost u Beloj kući Džona Boltona, ocenio je za Glas Amerike Tom Kantrimen, direktor upravnog odbora Udruženja za kontrolu naoružanja (ACA).
Bolton je uvek tvrdio da je jedino kompletna i momentalna denuklearizacija Severne Koreje prihvatljiva, što u kratkoročnom smislu nije realistično, kaže Tom Kantrimen.
“Koliko razumem ili se bar nadam, jeste da su predsednik i Kim doneli odluku da daju istinska ovlašćenja svojim pregovaračima da se založe za postepeni proces, koji će dovesti do izgradnje poverenja i povesti nas ka cilju denuklearizacije. Prvi korak bi mogao da bude zamrzavanje severnokorejskog postojećeg nuklearnog arsenala. Ako je američki izaslanik Stiv Bigan dobio nešto jaču poziciju time što je bio na ovom sastanku sa predsednikom to bi značilo da imamo šansu za realističnije pregovore “
Kada bi pregovori počeli ovog meseca, Tom Kantrimen smatra da bi Sjedinjene Države trebalo da traže ne samo “zamrzavanje”, što je veoma labav termin, već i konkretnu definiciju moratorijuma na nuklearne probe i probe balističkih projektila.
“Sjedinjene Države treba da navedu Severnu Koreju da obustavi sve aktivnosti u nuklearnom kompleksu Jongbjon, gde se odvija najveći deo proizvodnje bombi, a da to sa svoje strane verifikuje Medjunarodna agencija za atomsku energiju. Zauzvrat, Vašington bi trebalo da bude spreman da razgovara o koracima koji bi doveli do zvaničnog okončanja Korejskog rata od pre 65 godina, kao i o ukidanju dela sankcija ukoliko koraci koje preduzme Pjongjang budu značajni.”
Tom Kantrimen veruje da je približavanje Seula i Pjongjanga važan faktor za šire ciljeve za koje se Sjedinjene Države zalažu, sa ciljem da dodje do istinske normalizacije i mira na Korejskom poluostrvu.
“Mislim da predsednik Tramp u velikoj meri ignoriše taj proces. On jeste sekundaran u odnosu na pregovore Vašington-Pjongjang ali je od vitalne važnosti da bismo krenuli napred.”
Kantrimen se ne slaže sa gledištem nekih eksperata da sve ovo vodi u opasnu zonu, jer bi sada i Južna Koreja i Japan možda hteli da postanu nuklearne sile.
“Ne verujem u to. Neke analize u medijima se vrte u krug. Govori se o “zamrzavanju” kao da to znači da bi Sjedinjene Države prihvatile Severnu Koreju kao nuklearnu silu. “Zamrzavanje” nije zvanično priznanje da Severna Koreja ima isti status kao Kina, već realistično priznanje da Pjongjang danas poseduje nuklearno oružje i ako želimo da krajnji cilj bude da oni uopšte ne poseduju nuklearno oružje moramo da počnemo sa ograničavanjem onoga što imaju. “
I sporazum sa Iranom se ticao “zamrzavanja”. Tom Kantrimen kaže da Trampova administracija nije u stanju da da odgovor na pitanje na koji način bi ovo bilo različito.
“Ako bi došlo do neke vrste sporazuma sa Severnom Korejom u roku od godinu dana, apsolutno je nerealno očekivati da bi taj sporazum bio isto toliko snažan kao iranski sporazum iz koga je predsednik Tramp povukao Sjedinjene Države. U ovom trenutku Iran je odvojeno pitanje i strahujem da Sjedinjene Države traže izgovor da započnu vojni konflikt u Persijskom zalivu. Mislim da je to cilj Džona Boltona i nadam se da će mudrije glave prevladati i da Vašington neće dalje eskalirati već ionako napetu situaciju u tom delu sveta”, zaključuje Kantrimen.