Vlast se već dugo bori protiv televizije N1, odnosno Junatjed grupe koja je njen vlasnik. Predsednik Aleksandar Vučić je dugi niz godina ime čelnika te kuće, Dragana Šolaka, po pravilu pominjao u najnegativnijem kontekstu zajedno i u paketu sa dvojicom ili trojicom opozicionih lidera protiv kojih je istupao, a pre nekoliko dana i premijerka Ana Brnabić otvoreno je označila N1 kao političku partiju i protivnika koji "od svih političkih stranaka koje su opoziciono nastrojene, vodi najbolju kampanju".
Najnovija faza borbe protiv N1 započela je kada novi kablovski operater Super nova, u vlasništvu državnog Telekoma, nije obnovio ugovor sa Junajted medijom o emitovanju kanala te kuće, među kojima se, pored sportskih i zabavnih, nalazi i informativna televizija N1.
Ivan Protić, urednik u novinskoj agenciji Beta, tvrdi da je na sceni borba vlasti za preuzimanje kontrole nad kablovskim sektorom u Srbiji, odnosno nastojanja vlasti da na taj način u potpunosti stavi pod kontrolu elektronske medije u zemlji.
U izjavi za Glas Amerike, Protić podseća da državni Telekom Srbija sada kontroliše između 40 i 50 odsto interneta u zemlji i između 50 i 60 odsto kablovske televizije. "Vlast Aleksandra Vučića do sada nije bila u poziciji da dovoljno kontroliše kablovski sistem, no na žalost čini se da će nadalje to moći", rekao je Protić.
Reagujući na ocene Ane Brnabić, Protić pita - ukoliko se o televizijama govori kao o političkim strankama - šta se tek može reći o programima Pinka, O2, TV Hepi i Prve. "Vi danas praktično nemate televiziju sa nacionalnom pokrivenošću koja nije postala glasilo vladajuće stranke, odnosno propagandno oružje. Istovremenom, pod pritiskom se stalno nalaze svi preostali slobodni mediji - Danas, NIN i N1 - i sasvim je izvesno da Vučićev režim nastavlja da radi ono što je radio od prvog dana dolaska na vlast, da guši medije", rekao je Protić.
"Po meni je u svemu ovome jedna stvar više nego očigledna, a to je da je ovoj vlasti stalo da sad dobije nove četiri godine, a 'posle ćemo da vidimo'", dodaje Protić.
Finalni rat protiv N1
"Čini mi se da je ovo finalna faza ili neki frontalni rat protiv N1. Takav rat vlasti protiv jednog medija je nedoličan čak i za autokratske režime i zato mislim da je vlast zvanično oglasila da N1 smatra političkim protivnikom, čak političkom partijom i neprijateljem i u tom smislu legalizovala sva sredstva protiv njih i čini mi se da se to neće zaustaviti dok se N1 ne ugasi", ocenila je u izjavi za Glas Amerike Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka.
"Nažalost u tom sukobu građani imaju manje moći, ali vlast na dugi rok nema šanse", kaže ona, ocenjujući da je ovo "preveliki zalogaj za vlast, ne samo zato što je reč o mediju koji ima strani kapital, već i zato što je to atak na društvo, atak na različitinost, na mogućnost da se artikuliše alternativa, različito mišljenje, slobodna volja i da je to već u političkom smislu temeljni sukob vlasti sa narodom i u tom smislu čini mi se da na dugi rok nema mogućnosti da uspe".
I Rade Veljanovski, profesor FPN-a u penziji i jedan od autora aktuelnih medijskih zakona smatra da nema nikakve sumnje da vlast želi da preoblikuje do kraja medijski sistem Srbije u svom interesu i da pokušava da iz javne sfere istisne one medije koji imaju drugačiji odnos prema stvarnosti i vlasti i omogućavaju da se čuje kritičko mišljenje.
"Nema po drugim državama Evrope kablovskih operatera koji su u vlasništvu države i vrlo je problematično to da država hoće da uspostavi monopol, jer samim tim ona pokazuje da želi da potpuno ovlada medijskom sferom, pogotovo nad sferom elektronskih medija. Ako država to nastoji, onda ona vraća naš medijski sistem jako mnogo unazad. Ono što bi bilo dobro da se uradi prema nekakvim evropskim standardima i evropskom iskustvu je da se ti kablovski operateri privatizuju", rekao je Veljanovski za Glas Amerike.
On je podsetio da je država, kada su donošeni zakoni o javnom informisanju i elektronskim medijima, računala na to da hoće da opremi svoj Telekom i sportskim programima, kako bi ga što bolje prodala. "Međutim, sada vidimo da oni neće da ga prodaju, da žele da ga zadrže da bi onda mogli da manipulišu time ko će da bude dostupan javnosti, ko ne", zaključuje on.
Snježana Milivojević podseća na to da je, u situaciji kada je kablovska mreža prilično dobro raširena, država radi na objedinjavaju i ukrupnjavanju vlasništva nad manjim kablovskim operaterima, pod okriljem državnog Telekoma, iako je od kraja 90-ih evropski standard išao za tim da se oblast telekomunikacionih operatera liberalizuje, tako što države više nisu vlasnici, ili bar nisu dominantni vlasnici.
Ona podseća i na princip koji postoji u svetu, princip neutralnosti mreže, odnosno kablovske infrakstrukture, koja omogćava korišćenje različitim ponuđačima sadržaja, a koji vlast u Srbiji dovodi u pitanje.
"Ta stalna priča države da je N1 strana televizija, pitanje ko je njen vlasnik, širenje te sumnje u njen patriotizam i profesionalizam. Ne treba da se zaboravi da je krajem prošlog leta kada je u jednoj od operacija MTS krenuo u preuzimanje manjih kablovskih operatera, da je najavljeno da će on sam pokrenuti svoj informativni kanal koji će raditi u saradnju sa Evronjuzom, dakle takođe stranim vlasnikom koji bi trebalo, koliko sam tada shvatila, da kupi legitimnost koju domaći operator nema, a da istovremeno bude veliki adut u ovoj konkurenciji sa N1, tako da mi se čini da je ovo početak jednog sukoba koji će trajati ne samo do izbora, nego i posle toga", zaključuje ona.
(Ne)tržišno ponašanje Telekoma
Rade Veljanovski smatra da u aktuelnom ponašanju Telekoma nema tržišnog ponašanja.
"Naprotiv - to je sve suprotno tržišnom ponašanju. I logika kapitala jeste da se povezuju proizvođači programskih sadržaja i kablovski operateri. Na kraju krajeva, i naš zakon o elektronskim komunikacijama upućuje na povezivanje i na to da se ne postavljaju nikakvu uslovi nego da se u sistem određenog kablovskog operatera mora da stavi ponuda bilo kog proizvođača programskih sadržaja".
On podseća na zakonsku odredbu prema kojoj, ukoliko se operater i televizijska kuća ne dogovore u roku od 60 dana, na scenu stupa RATEL kao regulatorno telo sa zadatkom da arbitrira, "ali opet - imajući u vidu javni interes, interes građana i publik, da ti programi budu dostupni što je moguće većem broju gledalaca", kaže Veljanovski.
Ako je jedan kablovski operater u vlasništvu države, nastavlja, on bi trebalo pod jednakim uslovima da bude dostupan svim ponuđačima usluga.
"To je deo šire priče o zaštiti javnog interesa koja se, ne samo kod kablovskih operatera, nego potpuno u telekomunikacijama skinula sa dnevnog reda i što se stvara uverenje da tu samo može da postoji tržišno ili komercijalno takmičenje. Međutim, ako se već zadržava jedan kablovski operator ili firma koja ima visok stepen državnog vlasništva, onda je njen osnovni cilj da brine o javnom interesu i da za razliku od čisto komercijalnih operatera, uažavajući taj interes građana, pod jednakim uslovima svoju infrastrukturu stavlja svima na raspolaganje", zaključuje Snježana Milivojević.
Reakcije su došle i od Evropske komisije koja žali što je situacija u Srbiji dovela do toga da je građanima smanjen pristup različitim medijima, uključujući N1, rekla je portparolka Evropske komisije Ana Pisnonero.
"Mislimo da se medijski pluralizam mora povećavati, a ne smanjivati i nadamo se da će se fer i ravnomernom primenom zakona - naći rešenje", istakla je je ona.
Kuda idu pregovori
Kompanija Telekom Srbija saopštila je da je uputila poziv za nastavak pregovora menadžmentu United Grupe, koju je obavestila i da je formirala tim za pregovore.
"Još jednom zamolili smo Junajt grupu da do okončanja pregovora omogući kablovskim operatorima koji posluju pod brendom Supernova, Radijus vektoru i Kopernikus tehnolodži, a koji su deo grupacije Telekoma Srbija, da nastave sa distribucijom kanala Junajtded grupe u skladu sa ugovorom koji je bio na snazi do 31.12.2019. godine", navodi se u saopštenju.
Kako je pravni osnov za distribuciju signala svih kanala Junajtded medije istekao operaterima u sastavu branda Supernova 31.12.2019, a nije postignut sporazum za dalju distribuciju, kompanija Junajted medija tražila je da signal bude ugašen do potpisivanja ugovora i regulisanja pravnog osnova, navode u saopštenju iz ove kompanije.
Ujedno, 20 januara kao javni interes svih građana objavljena je javna ponuda za distribuciju televizije N1.
Junajted medija je zato u sredu pozvala sve operatere na teritoriji Republike Srbije da prihvate javnu ponudu i uvrste N1 televiziju na svoje platforme odmah bez odlaganja.
