Bezbednosni analitičari ocenili su da je javna identifikacija više od 300 osoba za koje se sumnja da su agenti ruske vojne obaveštajne službe GRU najveća obaveštajna greška u ruskoj istoriji posle Hladnog rata.
Uzrok greške, kako ističu, je jednostavno ljudski faktor, da bi se izbegle saobraćajne kazne.
Nakon što su britanske i holandske vlasti ove nedelje objavile identitete četiri operativca GRU, optužena za pokušaj hakovanja sedišta Organizacije za zabranu hemijskog oružja, konzorcijum za istraživačko novinarsvo "Belingket" pregledao je javno dostupnu rusku bazu podataka o saobraćaju, da bi razotkrio imena i informacije o 305 drugih pojedinaca za koje se veruje da rade za rusku obaveštajnu službu.
Brojevi pasoša i u mnogim slučajevima brojevi mobilnih telefona bili su uključeni u registracije za automobile.
Belingket je pregledao bazu podataka, nakon što je utvrđeno da je jedan od ruskih agenata, kojeg su optužile britanske i holandske vlasti, registrovao svoje vozilo 2011. godine koristeći adresu u Moskvi, gde se nalazi kasarna GRU, u kojoj je smeštena jedinica za sajber špijunažu.
Zapadne zemlje, među kojima i Sjedinjene Države, optužile su tu jedinicu za veliki broj sajber napada i hakovanje kompjuterskih mreža međunarodnih anti-doping agencija, kao i organizacija koje istražuju rusku upotrebu hemijskog oružja, uključujući i nervnog agensa kojim su u engleskom gradu Solzberiju otrovani bivši ruski špijun Sergej Skripalj i njegova ćerka Julija.
Pretragom drugih vozila registrovanih pod istom adresom, Belingket je utvrdio listu sa imenima 305 pojedinaca, starosti od 27 do 35 godina.
‘Specijalna lista'
Ruski agenti su verovatno odlučili da objave lične informacije da bi dobili imunitet od saobraćajnih prekršaja, smatra Aleksandar Gabujev iz nevladine organizacije Karnegi centar u Moskvi.
On smatra da je osnovni uzrok curenja podataka "kombinacija uništenog sistema vrednosti, nesposobnosti i korupcije".
”Korištenjem adrese GRU, agenti se stavljaju na poseban spisak kako ih saobraćajni policajci ne bi zaustavljali, kažnjavali zbog vožnje pod dejstvom alkohola, a ne morate ni da plaćate porez na automobil", tvitovao je Gabujev.
Holandske i britanske vlasti prvobitno su smatrale da su imena ruskih špijuna, optuženih za pokušaj hakovanja, lažna, ali su Aleksej Morenec, Jevgenij Serebrijakov, Oleg Sotnikov i Aleksej Minin po svemu sudeći koristili svoje prave identitete i putovali sa autentičnim pasošima.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je optužbe na račun ruske obaveštajne službe nazvalo fantazijama.
‘Amaterska grupa’
Holandske vlasti navele su da četvorica muškaraca, kao i pripadnici GRU koji su pokušali da ubiju Skripalja i njegovu ćerku, nisu radili mnogo da bi prikrili tragove.
Četvorica ruskih špjuna nisu shvatila da ih prate holandske bezbednosne službe, a kada su privedeni u aprilu posle neuspelog pokušaja da hakuju Organizaciju za zabranu hemijskog oružja, kod njih su pronađeni kompjuteri koji su ih povezali sa ostalim ruskim špijunskim operacijama širom sveta. Jedan od njih je imao račun za taksi, od kasarne GRU do aerodroma u Moskvi. Sva četvorica su proterana iz Holandije.
Zbog "propusta" u napadima na Skripalja i hakovanja međunarodnih organizacija, pojedini zapadni političari i zvaničnici ismejavali su rusku obaveštajnu službu kao "amatersku grupu šaljivdžija".
Međutim, pojedini analitičari i zapadni obaveštajni zvaničnici se pitaju da li je samo reč o lošoj špijunaži ili o pokazatelju arogantnosti GRU.
Bezbednosni analitičar Mark Galeoti iz Instituta za međunarodne odnose u Pragu, inače autor nove knjige o ruskom organizovanom kriminalu i ruskim bezbednosnim snagama, tvrdi da rusku obaveštajnu službu ne bi trebalo smatrati nesposobnom i da su sve češće izjave o navodnoj nespretnosti GRU opasne.
Galeoti je za časopis Forin polisi napisao da je GRU "ponosan na svoju vojnu kulturu da se misija mora završiti, bez obzira na cenu", što znači da se gubitak nevinih života i otkrivanje imena agenata ne smatra greškama, već beznačajnim stvarima.