U eri društvenih mreža, ljudi imaju teškoće da razaznaju šta je vest a šta nije. Prva pres konferencija Donalda Trampa bila je momenat kada je termin “lažne vesti” ušao u naš svakodnevni život. Od tada, predsednik Tramp redovno optužuje velike američke medije da objavljuju lažne vesti, što je ocena koji često iznosi na Tviteru.
Dok su većina tih priča zapravo tačne, mnogo lažnih informacija širi se preko društvenih mreža. Ali odakle te lažne vesti potiču?
Izgleda da je Makedonija jedno od središta odakle se plasiraju lažne vesti. Nedavni lažni naslov – “Predsednik Tramp potpisao ukidanje viza Makedoniji” izazvao je veliki publicitet u zemlji. Glas Amerike je pitao makedonsku ambasadu u Vašingtonu da li je ta vest tačna.
“Nažalost ta vest nije tačna. Mnogo građana je zvalo našu ambasadu u Vašingtonu da provere da li je informacija tačna. Za sada, ta odluka nije doneta i deo je takozvanih lažnih vesti”, odgovara Vasko Naumovski, ambasador Makedonije u SAD.
Prema Frenku Seznou, direktoru Fakulteta za medije na Univerzitetu Džordž Vašington, druđtveni mediji su savremena verzija komšija koje ogovaraju druge komšije preko plota – ali sa mnogo širim posledicama.
“Lažne vesti nisu vesti koje se nekome ne dopadaju, nisu senzacionalističke, ne predstavljaju loše ili površno izveštavanje. Lažne vesti su namerno netačne, pogrešne i svesno obmanjuju publiku.”
Profesor Sezno kaže da su lažne vesti prisutne svuda I da ljudi moraju da preuzmu deo odgovornosti za utvrđivanje šta je prava a šta lažna vest, baš kao što je to odgovornost I kompanija za društvene medije.
“Gugl i Fejsbuk i kompanije za društvene mreže moraće da preuzmu određenu ulogu jer nisu samo neutralni prenosilac informacija tamo gde su sve informacije kredibilne. Ako su takođe prenosilac mržnje, prenosilac obmane, snose određenu odgovornost i sada počinju da uviđaju da moraju nešto da preduzmu.”
Sezno smatra da odgovorni mediji treba da pruže proveru činjenica izvora koji možda šire pogrešne informacije.