Jaz među generacijama se javlja kada deca stasaju u tinejdžere. Kako premošćavanje tog jaza može da bude veoma komplikovano pa čak i bolno, u Americi je pokrenut eksperimentalni program u koji su uključeni Univerziteti i starački domovi.
Penzioneri u staračkom domu Klark na jezeru Keler u Mičigenu, nedavno su dobili mnogo mlađe stanare. Troje diplomaca sa Univerziteta zapadnog Mičigena su u okviru programa profesionalne terapije, došli, dok završavaju studije, da žive u domu za penzionere.
Eksperiment koji traje 19 meseci je deo projekta koji ima za cilj da istraži i utvrdi uticaj druženja i komunikacije na izolovanost, usamljenost, starenje i stereotipe.
"CIlj je da se razbije stereotip generacijskog jaza i da se pokaže da svaka generacija može da ima koristi i nauči nešto od druge”, kaže dvadesetdvogodišnja Kolet Čap i dodaje da je zahvaljujući pokeru probijen led i da se preko karata sprijateljila sa 87-godišnjim Dejvidom Burkholderom. Posle samo šest meseci generacijski jaz je gotovo nestao .
"Ti ljudi nisu samo moje komšije, oni su sada moji prijatelji, moja porodica. Trebalo je vremena. U početku je bilo teško ali je ohrabrujuće koliko smo se do sada zbližili", ističe Kolet.
Violinistkinja Tifani Tiu, je pohađala sličan program na Muzičkoj akademiji u Klivlendu u Ohaju. Iako to nije bilo u okviru akademskog istraživanja, međugeneracijska saradnja i partnerstvo imalo je isti cilj I dalo iste rezultate.
"To bila prilika da preko muzike postanem deo zajednice i steknem zaista interesantno životno iskustvo."
...i prijateljstvo sa starijim osobama poput 81-o godišnje penzionerke, koja se nekada bavila trgovinom umetničkih predmeta, Lorom Berik.
"U penzionerskom domu Džadson Menor, zahvaljujućiu mladima, život vrca na sve strane."