Kada su u pitanju neprijateljske vlade koje zatvaraju novinare, srećan ishod je redak. To je ono što je prošlonedeljnu razmenu zatvorenika između Sjedinjenih Država i Rusije učinilo tako istorijskom za one koji se bore za slobodu medija. Sledi iskustvo našeg kolege Liama Skota koji je pratio ovu, ali i mnoge priče novinara širom sveta koji su se suočavali sa opasnostima zbog posla koji obavljaju:

Među 16 političkih zatvorenika oslobođenih iz ruskog pritvora bili su i nezakonito pritvoreni američki novinari Evan Gerškovič i Alsu Kurmaševa. Samo nekoliko sati pre nego što se očekivalo da 1. avgusta novinari slete u bazu Endjruz u blizini Vašingtona, njen muž Pavel Butorin i ćerke tinejdžerke Bibi i Mirijam razgovarali su sa Glasom Amerike u kancelariji Volstrit žurnala u Vašingtonu.

"Navikli smo da držimo emocije i očekivanja pod kontrolom. Čak i sada, ipak, verovaću tek kada je vidim i kada je zagrlimo", rekao je Butorin.

Bio je to moj najnoviji od nekoliko intervjua sa Butorinom tokom meseci od hapšenja njegove žene u Rusiji, ali je već delovao srećnije, opuštenije.

Butorin nije tip koji pokazuje emocije, ali mu je pukao glas kada je govorio o podršci Kurmaševoj i njihovoj porodici.

"Ako mi nešto izmami suzu, mislim da je to to", rekao je on.

Ćerke para su sedele na obližnjem kauču. Bibi, najstarija od 16 godina, gužvala je papir koji je ogulila sa flaše za vodu. Ona je govorila o privatnom obilasku Bele kuće koji je predsednik Džo Bajden lično organizovao za porodice ranije tog dana.

„Bela kuća je bila zaista kul“, rekla je ona.

Ali razgovor sa njenom mamom telefonom u Ovalnoj sobi bio je još bolji.

„Bilo je zaista lepo čuti njen glas i čuti da je dobro“, rekla je ona. Butorin i Mirijam su se smejali, rekavši da se jedva sećaju o čemu su razgovarali sa Kurmaševom jer su bili toliko presrećni.

To zapravo nije bilo važno, jer je kasnije tog vrelog dana, nedugo posle 23:30, avion Bombardier sleteo kod Vašingtona iz Ankare u Turskoj.

Na letu su bili Kurmaševa, koja radi u sestrinskoj kući Glasa Amerike Radiju Slobodna Evropa u Pragu, Gerškovič, koji radi u Volstrit žurnalu, i Pol Vilan, bivši američki marinac. Rusija je zatvorila svo troje po optužbama koje se smatraju neosnovanim i politički motivisanim.

Desetine novinara, sa Bajdenom, potpredsednicom Kamalom Haris i brojnim zaposlenima u Beloj kući, posmatrali su kako se Vilan spušta niz stepenice aviona, praćen Gerškovičem i na kraju Kurmaševom. Činilo se kao da su svi koji su posmatrali zadržali dah u trenucima između otvaranja vrata aviona i Amerikanaca koji su izlazili, jedan po jedan.

Svako je prvo razgovarao sa Bajdenom i Haris, a zatim su prilazili porodicama koje su čekale. Gerškovič je zagrlio majku. To nije bilo dovoljno, pa ju je podigao.

Kurmaševa je bila sledeća. Pod reflektorima, ona i njene ćerke su trčale pistom u susret jedna drugoj. Nisu se zagrlili više od godinu dana. Bio je to težak period za ovu tesno povezanu porodicu.

Oslobađanje Amerikanaca se dugo čekalo. Počeo sam da izveštavam o Gerškovičevom slučaju kada je uhapšen u martu 2023. i lažno optužen za špijunažu. Počeo sam da pokrivam slučaj Kurmaševe nakon što su je ruske vlasti pritvorile u oktobru 2023, takođe pod lažnim optužbama.

Jutra su mi često počinjala internet pretraživanjem njihovih imena da bih saznao da li se išta desilo u vezi sa njima u Rusiji dok sam spavao. Dok je Glas Amerike pokrivao sudske rasprave, neizbežna produženja istražnog pritvora i prekretnice koje su se dogodile dok su bili u pritvoru, redovno sam razgovarao sa onima koji su bili povezani sa slučajem, uključujući Butorina i Pola Beketa, urednika Žurnala koji je vodio kampanju novina za oslobađanje Gerškoviča.

Beket nikada nije sreo Gerškoviča. Kada smo razgovarali nekoliko sati nakon što je zamena potvrđena, bio je uzbuđen što je dugo očekivani susret blizu.

„Radost, zahvalnost, suze, osmeh, sve odjednom“, rekao je Beket. "Reći ću Evanu, 'Drago mi je da sam te upoznao'."

Odugovlačenje slučajeva novinara brzo je okončano nakon Gerškovičevog slučaja, a onda su slučajevi Kurmaševe ubrzano dovedeni do osuđujućih presuda koje su oba obavljena 19. jula, na saslušanjima iza zatvorenih vrata. Za one koji su pratili, činilo se da je zamena zatvorenika neizbežna.

Moskva je ranije nagovestila da bi bila spremna da razmeni Gerškoviča tek nakon osude. U ponedeljak, 29. jula, Glas Amerike je saznao da će zamena zatvorenika verovatno biti održana tog četvrtka i da će uključiti više političkih zatvorenika. Ali sve je bilo držano čvrsto u tajnosti i ispunjeno neizvesnošću.

Rasplet je počeo narednih dana. Belorusija, bliski ruski saveznik, neočekivano je pomilovala Nemca osuđenog na smrt pod optužbom za terorizam. Tada je Slovenija najavila deportaciju dvoje Rusa koji su osuđeni za špijunažu.

Porodice i advokati nekoliko istaknutih političkih zatvorenika u Rusiji, uključujući Vilana i političkog aktivistu i kolumnistu Vladimira Kara-Murzu, počeli su da govore da su njihovi najmiliji nestali iz svojih zatvora.

Uoči zakazanog brifinga iz Bele kuće 1. avgusta, proveo sam besanu noć prateći na Telegramu medije koje podržava Kremlj i ruske medije u egzilu. Pre izlaska sunca u Vašingtonu, počeo sam da pratim avion od Moskve do Ankare za koji su neki novinari verovali da prevozi one koji su deo razmene.

Ali tek je postalo izvesno kada je u 8 sati na sastanku Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće pod embargom, SAD potvrdile da će se Gerškovič i Kurmaševa vratiti kući. Bela kuća je jasno stavila do znanja da je grupa još uvek u ruskom pritvoru, u ruskom vazdušnom prostoru i da nije bezbedna.
Ako bi informacija izašla u javnost prerano, mogla bi da ugrozi ceo dogovor, rekli su.

U ovakvoj situaciji, čak i da novinari tehnički nisu kršili embargo jer su potvrdili vest iz različitih izvora, stručnjaci za medijsku etiku rekli su da bi verovatno bilo neetično izveštavati jer su ljudski životi potencijalno u pitanju.

Blumberg je, međutim, izvestio.

Kad smo videli prve izeštaje, u nekoliko novinskih mreža, uključujući i u mom timu u Glasu Amerike, bili smo užasnuti. Ništa nije moglo da spreči Rusiju da okrene avion, a Rusija ima istoriju odbijanja ugovora o razmeni zatvorenika u poslednjem trenutku.

Razmena zatvorenika je sama po sebi jako teška, kaže međunarodni advokat za ljudska prava Džared Genser, koji je pomogao u oslobađanju više od 300 političkih zatvorenika u svojoj karijeri.

„Zaista jedva dišem u ovakvim okolnostima“, rekao mi je dok su politički zatvorenici još bili na putu za Ankaru.

„Dok to stvarno nije završeno i dok se razmena ne dogodi, zaista ne verujem da je obavljena", dodao je on.

Keli Mekbrajd, iz Centra za etiku i liderstvo Kreg Njumarka na Pojnter institutu, rekla mi je:

„Ne smemo da dozvolimo da želja da budemo prvi bude važnija od naše sposobnosti da donosimo odluke koje su od koristi za opšte dobro“.

Kolumnistkinja Gardijana o medijima Margaret Salivan se složila.

„Bilo bi apsolutno užasno da je prerano otkrivanje informacije poremetilo ovaj dogovor. Postoje trenuci kada je zaista važno biti oprezan, a ovo je bio jedan od njih", navela je Salivan.

Gerškovič je bio njen pomoćnik urednika kada je ona bila urednica u Njujork tajmsu. O Gerškoviču smo prvi put razgovarali oko mesec dana nakon njegovog hapšenja. Žurnal je takođe kritikovao incident sa embargom. Butorin mi je na dan zamene rekao da „mu je smetalo otkrivanje infomacije“.

Blumberg se izvinio i otpustio najmanje jednog novinara.

Za Bila Mekarena, konsultanta za slobodu štampe u Nacionalnom pres klubu u Vašingtonu, incident je ukazao na manjak novinara koji se bave pitanjima slobode medija.

„Taj nivo entuzijazma, gde se utrkuješ da prvi objaviš ovake stvari: daj mi taj nivo entuzijazma za prošlu godinu i četiri meseca za Evana. Daj mi ga za Alsu“, rekao mi je Mekaren na dan zamene.

„Tada su mi potrebni mediji da razbijaju i pokušavaju da sve pobede", naveo je Mekaren.

Nešto pre ponoći u bazi Endrjuz, gledao sam kako se novinari i porodice ponovo okupljaju. U isto vreme, fokus se pomerio na one koji su još uvek ostali.

Gerškovič je jednom novinaru rekao da je oduševljen što u razmeni vidi „ne samo Amerikance i Nemce, već i ruske političke zatvorenike“. On je dodao da je u Rusiji mnogo više kojima je pomoć potrebna.

Butorin je istakao da su tri novinara Radija Slobodna Evropa i dalje ilegalno zatvorena, uključujući dvojicu u Belorusiji i jednog na Krimu koji je okupirala Rusiju.

„Naše ćerke i ja smo zaista bile svedoci istorijskog čina odlučnosti i saosećanja, zaista, vlade SAD i njenih saveznika, što nam je pokazalo da slobodni svet pridaje veću vrednost ljudskom životu i porodici“, rekao mi je Butorin nekoliko sati pre nego što je njegova supruga sletela na tlo SAD.

„To nam mnogo znači".