Američka Centralna banka podigla je osnovnu kamatnu stopu za četvrtinu procenta, tako da sada iznosi između 1,25 i 1,5 odsto. Iako je ona i dalje prilično niska, analitičari ocenjuju da ovakav potez pokazuje da je ekonomija dovoljno snažna, odnosno da i kompanije i građani mogu da podnesu povećanje troškova zaduživanja.
Na poslednjoj konferenciji za novinare pre isteka mandata, direktorka Američkih federalnih rezervi Dženet Jelen ocenila je da je skroman rast kamatne stope u skladu sa jačanjem tržišta rada i solidnim ekonomskim rastom u poslednja dva kvartala
“Potrošnja po domaćinstvu je u umerenom porastu, poslovna ulaganja su se povećala, a povoljni ekonomski uslovi u inostranstvu su podstakli izvoz. Sve u svemu, očekujemo umereni ekonomski rast”.
Za potrošače to znači povećanje troškova zaduživanja.
“Ovo je treći put da kamatna stopa raste ove godine i peti u poslednje dve godine, otkad je Centralna banka počela da je povećava. Efekat na potrošače koji imaju kreditne kartice ili hipotekarne kredite počinje da se oseća”, kaže Greg Mekbrajd iz Bankrate.com.
Ipak, nova anketa Nacionalnog udruženja poslovnih ekonomista pokazuje da je ekonomska situacija takva da malo povećanje kamatnih stopa može da se izdrži - posebno ako Kongres usvoji predlog poreske reforme.
“I dalje imamo istorijski niske kamatne stope i verovatno bi bilo bolje da ih još malo povećamo, posebno što kao rezultat novih poreskih olakšica vidimo veliko povećanje deficita”, rekao je Ken Simonson.
Analitičari kažu da će republikanski predlog poreske reforme povećati deficit i nacionalni dug, što će ugroziti ekonomiju. S druge strane, poreske olakšice bi mogle da povećaju neto prihode mnogih pojedinaca i kompanija.
“Moglo bi, a kako se kockice slažu u tom slučaju jeste da: ako poreska reforma poboljša i pokrene ekonomiju, to bi dalje moglo da uzrokuje rast inflacije. A veća inflacija bi vodila ka agresivijoj politici Centralne banke kada je reč o kamatnim stopama”, ocenjuje Mekbrajd.
Niže kamatne stope bi mogle da povećaju i cene, ali to se nije desilo od 2009. godine, kada su Federalne rezerve počele da smanjuju kamatne stope. Dženet Jelen očekuje da ciljana inflacija bude 2 odsto u narednim mesecima. Do tada, biće postavljen i novi direktor centralne banke, bivši guverner Federalnih rezervi Džerom Pauel.