Svetska zdravstvena organizacija navodi da se između dva i tri miliona slučajeva melanoma ili raka kože registruje svake godine. Krema za zaštitu od sunca je važan faktor u sprečavanja pojave tih kancera ali velika količina hemijskih sastojaka u njima ima svoje posledice. Zato naučnici pretražuju prirodni svet kako bi ustanovili na koji način biljke štite sebe od štetnih ultraljubičastih zračenja.
Antarktik nije baš pravi primer biodiverziteta, ali mnoge biljke i životinje nazivaju taj najhladniji kontinent svojim domom. Naučnici u Čileu proučavaju neke od tih biljaka kako bi saznali kako one reaguju na nemilosrdno letnje vreme i štetne ultraljubičaste zrake.
“I ustanovili smo da su obe vrste tolerantne na ultraljubičasto zračenje”, kaže Gustavo Zuniga sa Univerziteta Santjago.
Doktor Zuniga proučava ove biljke da bi ustanovio kako to da naleti UV zračenja, koje izaziva rak kože kod ljudi, za njih ne predstavljaju problem. On se nada da bi isti sastojci koji štite biljke takođe mogli da zaštite i ljude.
“Posebno u slučaju Kolobantusa, ustanovili smo grupu molekula koji deluju kao solarni filteri i to je veoma interesantno, jer naravno, jasno vam je da u uslovima u kojima se biljke razvijaju, na Antarktiku, tokom proleća i leta, nivo UV zrečenja je veoma visok. Biljke imaju strategiju za izbegavanje štetnog zračenja”, kaže Zuniga.
Prema podacima NASA-e, od početka industrijske ere, gubitak ozonskog omotača doprineo je povećanju količine zračenja koje stiže na Zemlju za 30 odsto, mada se nivo stabilizovao poslednjih godina. Istraživanje doktora Zuninge moglo bi takođe da utiče na način na koji biljke štite sebe i poveća prinose.
“To nam takođe omogućava da shvatimo na koji način biljke reaguju na UV zračenje u smislu da ta informacija može da se upotrebi u ne tako dalekoj budućnosti i da se uključi u pitanje biljaka od kojih imamo agronomske interese, a koje su osetljive na ultraljubičasto zračenje”.
Zuniga i Univerzitet trenutno traže partnere koji bi im pomogli da razviju proizvode na osnovu svojih istraživanja.