Olakšavanjem mera u Srbiji omogućen je rad teretana, kozmetičkih i frizerskih salona, dok se za ugostiteljske objekte očekuje da počnu sa radom posle 4. maja, ali ta odluka tek treba da se razmotri. I dalje je na snazi fizička distanca, a obavezna je dezifenkcija prostora za rad, kao i nošenje maski i rukavica. Takođe, policijski čas ostaje na snazi za građane od 18 časova.
I oni koji su počeli da rade, ali i oni koji tek treba da otvore svoje lokale, susreću se sa nizom problema kada su novi zahtevi za organizaciju posla u pitanju. Za teretane to je radno vreme i mali broj ljudi koji može da se nađe u prostoru, te je veliko pitanje isplativosti posala. I u kafićima je takođe problem mali broj ljudi koji mogu da se nađu u nekom prostoru, te se i u njihovom slučaju postavlja pitanje isplativosti posla, a jedino ko ovih dana manje-više radi bez većih problema su frizeri.
Zoran Ranković, vlasnik salona na Novom Beogradu, kaže da je bukiran za celu nedelju, a da je mušterije morao i malo da proredi, jer radnica koju zapošljava nema prevoz kojim bi mogla da dođe na posao.
„Imamo maske i rukavice, prostor je dezinfikovan, tu smo ćerka, žena i ja – funkcionišemo. Ima ljudi. Jedini problem je kada pitaju ljudi da li moraju sa maskama da dođu, ili čak da li imamo maske za mušterije. Mi nemamo da im damo, jer smo i mi kupili za sebe. Ako već dolaziš moraš da imaš svoju masku ili makar maramu,“ objašnjava Ranković i dodaje da je sreća da imaju ispred salona baštu u kojoj ljudi mogu da čekaju da dođu na red.
Teretanama je takođe dozvoljen rad uz dodatne mere, a u njihovom slučaju najveći problem je policijski čas koji je još uvek na snazi, jer većina ljudi koji treniraju su navikli da dolaze u teretane posle posla u večernjim satima.
„Anketirala sam vežbače i oni kažu da će dolaziti kada se ukine vanredno stanje. Problem je takođe u samoj isplativosti delatnosti, jer kada bismo sada radili sa malim brojem ljudi, treba platiti sve te troškove, plate, instruktore, a onda ispada da praktično posluješ u minusu, što je isto u svim delatnostima koje zavise od broja ljudi. U redu su mere koje se odnose na dezinfekciju, ali u fitnesu su ljudi i generalno obazrivi što se tiče higijene. Takođe, zaposleni moraju da nose zaštitne maske i rukavice tokom celog radnog vremena, termini moraju da se zakazuju unapred, da bi se znalo koliko je ljudi u samom objektu, što je još jedan problem", navodi Nina Anđelković koja vodi Ninas Fitnes Tim.
Još jedan problem je odredba da se mora imati najmanje dva metra, odnosno 10 metara kvadratnih po vežbaču, što je prema njenim rečima „potpuno sumanuto, u odnosu na to kada pogledaš koliki je zakup kvadrata. To prosto nije održivo finansijski“.
„Zaboravlja se jedna stvar, a to je da fitnes i generalno sport i rekreacija su ključni faktori za održavanje zdravlja i imuniteta ljudi. Pogledajte ko umire od virusa – to su ljudi koji se ne kreću, koji su gojazni, koji imaju dijabetes ili neki drugi problem sa zdravljem, a mnoge bolesti imaju direktno veze sa time, sa nezdravim stilom života. A niko ne priča o tome i umesto da se sada preokrene situacija, da svi sada poboljšavamo zdravlje naroda generalno i da se o tome priča,“ navodi Nina Anđelković, inače magistar nauka u oblasti fizičke kulture.
Ona objašnjava i da nećemo živeti u izolaciji zauvek, te da ćemo u nekom trenutnku i doći u kontakt sa bilo kojim virusom, a da je poenta stvoriti imunitet i telo koje može da se izbori sa infekcijom. Naša sagovornica je sve vreme vanrednog stanja aktivna u svojim objavama na socijalnim mrežama sa savetima, vežbama i instrukcijama za sve uzraste i uslove u kojima ljudi borave.
Medveđa usluga
Vlasnik kafića u centru Beograda, Petar Trajković kaže da je otvaranje ugostiteljskih objekata potez koji on ocenjuje kao „medveđu uslugu“, jer ugostitelji do sada nisu morali da plaćaju dažbine, ali će od sada morati da ih plaćaju kada objektima bude ponovo dozvoljeno da rade.
„Po ovoj kvadraturi koja se zahteva u kafićima jedino će veliki objekti možda imati interes da rade, dok manji kafići neće moći da rade uopšte. U mom slučaju to znači da ako sam do sada imao osam ljudi u bašti, sada mogu da ih imam samo dvoje, zato što je dva i po kvadrata za jednu osobu za jednim stolom propis. To mi je i najmanje jasno – da li to znači da će svi morati zasebno da sede? Ovde pričamo o scenariju napolju u bašti. Unutra je još drastičnije,“ objašnjava Trajković.
On navodi i da su ove nove mere „potpuno logistički neizvodljive“, ali koje će verovatno morati da ostanu na snazi i posle ukidanja vanrednog stanja.
„Mislim da će ljudi otvoriti kafiće jer nemaju izbora, samim tim što im je dozvoljeno da rade. Oni će biti prisiljeni da rade zbog tekućih troškova, ali ukoliko inspekcije budu insistirale na ovim merama, ne verujem da će trajati preterano dugo. Ako uzmemo velike objekte, na primer Kasina na Terazijama, ako primene sve ove mere, oni će moći da ugoste trećinu ljudi koji su do sada mogli, a ako uzmemo u obzir visokih renti na ekskluzivnim lokacijama, ja ne vidim kako će to biti isplativo,“ kaže Trajković.
I ono što je najvažnije – svi su izgledi da će dve trećine ljudi izgubiti posao jer neće biti potrebe za njima.
„Ugostitelji će biti primorani da primenjuju osnovne mere smanjivanja troškova, a to je uvek otpuštanje. Neminovno je da će jedan deo njih da ode u ilegalu, pošto nemaju drugog izbora,“ navodi ovaj ugostitelj.
Iz razgovora sa malim preduzetnicima jasno je da su očajni i da su stavljeni pred nerešiv problem, a da i sa svim merama koje treba da preduzmu da bi radili i dalje nisu sigurni da će biti zaštićeni od Kovida 19, pa i ne čudi da u većini slučajeva razmišljaju da svoje poslove zatvore.