Predviđena izgradnja tržnog centra na mestu nekadašnjeg logoda Topovske šupe, na Autokomandi u Beogradu, predstavlja novi korak u pomami negiranja holokausta i brisanju sećanja, rečeno je između ostalog na konferenciji za štampu Saveza jevrejskih opština Srbije u četvrtak u beogradskom Medija centru.
Kako je objasnio rabin Isak Asiel, Savez jevrejskih opština Srbije u martu prošle godine saznao je šta im je urađeno iza leđa. Tada je dobio pismo od Zavoda za zaštitu spomenika u kojem se navodi da je to SJOS saglasan sa izmeštanjem objekata nekadašnjeg logora i izgradnjom trgovinskog centra.
Tu saglasnost dao je, prema rečima Asiela, potpredsednik Saveza Danilo Medić, koga je Jevrejska opština Beograd na vanrednoj skupštini u decembru smenila i protiv koga je podneta i krivična prijava, upravo zbog slučaja Topovskih šupa.
Predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Robert Sabadoš naveo je da se to udruženje ne slaže ni sa dislokacijom objekata, ni sa pretvaranjem dve preostale zgrade nekadašnjeg logora u tržni centar.
Kultura sećanja
"Pitanje Topovskih šupa je deo šire kulture sećanja i deo našeg društva, bez obzira koje smo vere i nacije. To nije samo pitanje Jevreja i Roma, već pitanje žrtava", rekao je Sabadoš, dok je Asiel ocenio je da se ovo pitanje tiče i cele Srbije, odnosno "da li ćemo se pokloniti pred profitom ili pred žrtvama".
"Za potrebe širenja ideologije 'profit iznad ljudi' potrebno je srušiti i premestiti dve preostale zgrade koje su ostale od autentičnog logora. Te dve zgrade su ukorenjene u istorijskim događajima, našem sećanju i našem identitetu. Te dve zgrade su svedoci stradanja Jevreja i Roma u okupiranom Beogradu u vreme Drugog svetskog rata", rekao je Asiel i naglasio da su te zgrade mnogo više od svedočanstva stradanja građana Srbije i Beograda.
On je podsetio da se svaki objekat u logoru Aušvic, svaki predmet, ne modernizuje nego restaurira, da bi sačuvao autentično.
U logoru Tovopske šupe držani su jevrejski i romski muškarci iz Beograda i Banata, vođeni su na prinudni rad, bilo je i egzekucija, mučenja i batinanja. To je bio logor u kom su držani taoci zarad streljanja, zbog čega se ovaj logor svrstava među prve logore za Jevreje i Rome u Evropi, kao logor za taoce koji su namenjeni isključivo ubijanju.
U logoru je od septembra do decembra 1941. godine, ubijeno 5.000 Jevreja i 1.500 Roma iz Marinkove bare i okolnih naselja.