Unutrašni dijalog o Kosovu u Srbiji se urušio, jer nije ostvaren njegov glavni postavljeni osnovi cilj - postizanje što šireg uključivanja aktera sa idejom da se dođe do opšteg društvenog konsenzusa o rešenju Kosova, ocenio je u petak direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, navodeći da je pred predsednikom države Aleksandrom Vučićem težak zadatak i da je on "ostao sam".
Na predstavljanju izveštaja o monitoringu unutrašnjeg dijalog o Kosovu, Janjić je podsetio da je, nakon što je Vučić tekstom u dnevnoj štampu neformalno pokrenuo unutrašnji dijalog, postojala faza nerealnih očekivanja, kako u Srbiji, tako i u kosovskoj javnosti.
"Ovo je sada faza sagledavanja realnosti. Unutrašnji dijalog je završen, a nestao je na način na koji verovatno niko nije ni primetio", rekao je Janjić ocenjujući da je dijalog prestao na skupu 26. marta, kada su kosovske vlasti uhapsile šefa kalncelarije Srbije za Kosovo, Marka Đurića.
Vlast se, ocenio je, našla pred rezultatom koji favorizuje status kvo ili razgraničenje, iako to očigledno nisu opcije koje mogu da prođu.
Parafrazirao je i zalaganja za status kvo, za koja se, rekao je, ponajpre zalažu Dveri i vanparlamentarna Demokratska stranka Srbije: "Čekamo da dođu Rusi, a u međuvremenu ćemo da oborimo Vučića".
"Mi moramo da pobamo da se vratimo onome što je na dohvat ruke - a to je normalizacija. Treba skrenuti pažnju javnosti jer to je vrlo težak posao. Deluje lak, ali je težak jer se ušlo u neke čudne odnose i prema Turskoj, i prema Rusiji, i prema Zapadu. Bog pomogao našem pregovaraču, jer je jasno da nije dobio podršku i vladajuće koalicije. To je problem i vladajuće koalicije, a i nas jer pitanje Kosova se tiče cele javnosti", rekao je Janjić.
Druga tačka, po Janjićevim rečima, je kompromis. Vučić je kompromis definisao tačno - "da ne izgubimo ono što ne smemo, ali da izgubimo ono što moramo".
"To je pitanje o interesima koje bi trebalo zagovarati i evenautalno ostvariti kroz dijalog. Šta je interes? Ono što politika i društvo definišu kad potrebe", rekao je Janjić i podsetio da postiji velika grupacija u srpskoj zajedinici na Kosovu koja koristi izdašnu novčanu pomoć države Srbije.
Predrag Milidrag, viši naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, ocenio je da je u posmatranom periodu zabeležena povišena nacionalistička retorika, koja se reflektovala na bezbednost i zamiranje dijaloga. Hapšenje Đurića presudno uticalo na dijalog, jer je bezbednosni problem izbio u prvi plan, ocenio je on.
“Od početka dijaloga on je dobijao vremenom na ozbiljnosti - kristalizovale su se neke ideje, manje je bilo nerealnih predloga, manje ostrašćenih česnika, no nakon hapšenja Đurica došlo je do smanjenja racionalne argumentacije, podizanje emotivnog naboja, pojačavanje nacionalne retorike, predrasuda prema Albancima kao narodu i generalno zagađivanje javnog govora rečnikom koji je blizak govoru mržnje”, rekao je Milidrag.
Tatjana Vehovec iz Centra za nove medije Liber, predstavila je rezulate skeniranja ponašanja građana na društvenom mrežama, po pitanju Kosova. Prema njenim rečima, dominirao je narativ o obmani, pozorištu, cirkusu... "Narativ o realnosti značajno je pao, sav razgovor koji je govorio o tome da je Kosovo realno izgubljeno i da se treba suočiti sa realnošću", rekla je ona.
Po njenim rečima, narativ o izdaji smanjio se na svega šest odsto. Podršku vladi i rešenju kakvo god da je ono davalo je 14 odsto onih koji su se oglašavali na društvenim mrežama, dok je 27 odsto pružalo umerenu podršku. A priori protiv sporazuma je 59 odsto građana, odnosno njihov stav bi se mogao opisati parolom "Ne damo Kosovo!", dok je pet odsto građana spremno da ratuje.