Tomas Endrjuz, specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija za Mjanmar, izjavio je za Glas Amerike da je potpuno uveren u tačnost informacija iznetih u izveštaju u kom su Srbija, Rusija i Kina označene državama koje su nastavile da izvoze naoružanje u Mjanmar posle puča koji je u toj državi izveden februara 2021. godine.
U dokumentu objavljenom 22. februara Endjuz je ukazao da je Mjanmaru, zemlji u kojoj je vojna hunta posle izbora zbacila demokratski izabranu vlast čije je predstavnike pritvorila, nastavljena isporuka raketa i artiljerijskih granata upotrebljenih u obračunu sa civilnim stanovništvom.
U gotovo istovremenom periodu, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) i Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), objavili su novinarsko istraživanje u kom se navodi da je Srbija nakon vojnog puča u Mjanmaru – u tu zemlju izvezla rakete vredne 4,7 miliona evra.
Inače, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, u saopštenju objavljenom prethodne nedelje, demantovalo je da isporučuje oružje u Mjanmar.
“Izveštaj specijalnog izvestioca, u kome se, između ostalog, govori o ulozi Srbije u snabdevanju Vojske Mjanmara oružjem u svom najvećem delu je baziran na spekulacijama i neimenovanim izvorima, a ne na međunarodno verifikovanim činjenicama”, navedeno je, između ostalog, u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije.
Međutim, Endrjuz odbacuje te tvrdnje srpskih vlasti.
“Moj izveštaj je tačan. Poslao sam ga svim nacijama koje su navedene i identifikovane u izveštaju. Poslao sam im sve informacije kojima sam raspolagao i od njih zatražio odgovore. Tako da sam bio potpuno siguran da je sve što je objavljeno tačno. Da je nešto u dokumentu netačno, uradili bismo ispravke", ukazuje Endrjuz potencirajući da stoji iza činjenica utvrđenim u izveštaju.
Glas Amerike: Čime možete da potkrepite iznete informacije, da li su obe bile pouzdane?
Endrjuz: U dokumentu sam naveo da su postojale pouzdane informacije i verodostojni izveštaji čiji su delovi navođeni – koji su naknadno postali javni. Postojao je i izveštaj objavljen pre nekoliko dana, posle zahteva za dostupnost informacija od javnog značaja upućen Vladi Srbije. Jedan od mojih izvora bila je i sama Vlada i njihova dokumentacija. Dogodilo se sledeće – Vlada Srbije odobrila je transfer oružja i municije vlastima Mjanmara u februaru, martu, aprilu i junu 2021. To je ono što smo znali. Takođe smo znali da je stvarni transfer, dakle ne samo odobrenje, već prebacivanje oružja izvršeno posle državnog udara u februaru prošle godine. Dakle, znamo da su postojala odobrenja za transfer oružja i da je oružje zaista prebačeno najmanje jednom - u februaru 2021. To se dogodilo posle puča i to smo prijavili.
Glas Amerike: Kako je korišćeno oružje i šta se izvozilo iz Srbije u Mjanmar?
Endrjuz: U izveštaju smo nastojali da se usredsredimo na konkretne sisteme naoružanja koji su prebacivani posle puča februara 2021, ili posle 2018. i napada na etničku manjinu Rohindža. Svrha izveštaja je poziv da se uvede embargo na uvoz oružja. Poznato nam je da se radilo o municiji koja se može upotrebiti za bombardovanje ciljeva na zemlji. Znamo da su postojale rakete koje se mogu postaviti na mlazne lovce ili helikoptere koji su mogli služiti za napad na civilne ciljeve. Znali smo da su te letelice služile za takve napade. Zato smo se usredsredili na te tipove municije koja se koristi za napad i ubijanje civila. To je bio naš fokus.
Glas Amerike: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije tvrdi da je obustavljen izvoz oružja u Mjanmar. Da li je to tačno po vašim saznanjima?
Endrjuz: Raspolažem izveštajima o odobrenju transfera naoružanja do juna 2021. Nemam podatke da je naoružanje prebacivano posle marta 2021. I trudim se da to bude veoma jasno.
Glas Amerike: Vlasti Srbije tvrde da su vas, početkom 2022. obavestile da su prestale da posluju sa Mjanmarom. Da li je to tačno?
Endrjuz: Imali smo korespondenciju zasnovanu na dve tranše informacija kojima sam raspolagao. Na moje prvo pismo koje sam im poslao pre nekoliko nedelja veoma su brzo odgovorili. Dostavili su mi informacije koje su bile od pomoći. Drugi put sam im se obratio u februaru, pre otprilike dve nedelje, uoči objavljivanja izveštaja. Prezentovao sam im dodatne informacije do kojih sam došao. Radi se o dokumentima koje su potpisali zvaničnici srpske Vlade. Želeli smo da razjasnimo nove informacije koje smo imali – da dobijemo pojašnjenje… Uključujući i to što ste vi pomenuli. Međutim, ovog puta smo od Vlade Srbije dobili odgovor koji nije sadržao nikakve podatke. Jedino što smo dobio bilo je da je moje pismo primljeno. Bez odgovora na suštinu onoga što im je poslato.
Glas Amerike: Šta ste ih tačno pitali?
Endrjuz: Konkretno od puča Vlada Srbije odobrila je izvoz hiljada raketa i artiljerijskih granata vojci Mjanmara. U tekstu sam precizirao koja je njihova veličina u milimetrima – i tako dalje. Takođe, od puča Srbija je odobrila nekoliko isporuka raketa i granata – februara 2021, marta 2021, aprila 2021, i juna 2021. Verodostojne informacije ukazuju da je najmanje jedna pošiljka raketa od 80 milimetara prebačena vojsci Mjanmara februara 2021. Opisao sam da se te rakete koriste za opremanje borbenih aviona i helikoptera koji bombarduju civile u Mjanmaru. To je deo onoga što sam i poslao.
Glas Amerike: Šta je bio njihov odgovor?
Endrjuz: Da su primili pismo.
Glas Amerike: I to je to?
Endrjuz: To je to.
Glas Amerike: S jedne strane, Srbija je podržala rezoluciju UN iz 2021. kojom se osuđuje puč u Mjanmaru. Istovremeno, znala je da ima ugovore o izvozu naoružanja koji datiraju iz prethodnih godina. Kako vi gledate na to?
Endrjuz: Ono što u ovom slučaju vidim kao pozitivno i važno je to što su vlasti Srbije u saopštenju ukazale da više ne izvoze oružje u Mjanmar. Moja misija je da pokušam da se izvoz oružja u potpunosti spreči. Jasno je da su odobrenja za izvoz bila data i znam da to nije negirano. Kada sam prezentovao te činjenice niko ih nije dovodio u pitanje. Nema nikakve sumnje u činjenice koje sam izneo. Važno je što su srpske vlasti objavile veoma jasan stav da ne izvoze oružje u Mjanmar. Kada bi svaka država na svetu donela takvu odluku, da odustane od transfera ili odobravanja isporuka, to bi bio veoma pozitivan razvoj događaja.
Glas Amerike: Mislite li da postoje neki drugi interesi, osim ekonomskih koji bi naveli Srbiju, Rusiju i Kinu da izvoze oružje u zemlju koja se trenutno suočava sa problemima – poput Mjanmara?
Endrjuz: Ne bih mogao da govorim o njihovim motivima. Mogu samo da govorim posledicama izvoza naoružanja koji su razarajući. Pre svega nekoliko dana razgovarao sam sa jednim ocem iz Mjanmara koji je izgubio dve ćerke – uzrasta 12 i 15 godina u bombardovanju. Poginule su u snu. Užas koji je nanet narodu Mjanmara je neoprostiv. Obezbeđivanje kapaciteta vojsci Mjanmara da vrši takve zločine je, prema mom mišljenju, u najmanju ruku nesavesno. Ne bih mogao da kažem koji bi bili motivi onih koji to rade – ali sam zahvalan kada zemlje, poput Srbije, saopšte da više neće izvoziti oružje Mjanmaru.
