Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Emanuele Žiofre predao je u ponedeljak predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću godišnji izveštaj Evropske komisije (EK) o napretku Srbije i pozvao Beograd da ubrza reforme u vezi sa pristupanjem EU.
Žiofre je ocenio da je Srbija potvrdila da je članstvo u EU njen strateški cilj i dodao da je sada, više nego ikada, odluka o članstvu - strateška odluka.
" EU je već odavno glavni ekonomski partner Srbije. Sada smo u važnom trenutku koji treba iskoristiti da ubrzamo rad u Srbiji i da pošaljemo poruku o strateškom pravcu kretanja", rekao je on i naglasio da će nova Evropska komisija (EK) biti potpuno posvećena proširenju Unije.
On je kazao da je Komisija napomenula da su ispunjeni uslovi za otvaranje klastera 3 i da je sada na zemljama članicama da donesu odluku da li je postignut ukupan napredak kako bi se otvorio taj klaster.
Žiofre je rekao da su dijalog o normalizaciji odnosa sa Kosovom i vladavina prava ključni za pregovore Srbije sa EU, odnosno da će diktirati tempo reformi.
"Konstatovano je i da je tempo reformi u Srbiji usporen, između ostalog i zbog vanrednih parlamentarnih izbora, a sada se očekuje napredak s obzirom na to da na vidiku nema novih izbora", rekao je.
Dodao je da se očekuje usklađivanje Srbije sa merama u spoljnoj politici.
"Očekujemo od Srbije da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije, ali se zahvaljujemo Srbiji na finansijskoj i humanitarnoj pomoći Ukrajini", izjavio je.
Žiofre je kazao da se očekuje dodatno usklađivanje i u viznoj politici.
Istakao je da Srbija treba da pojača napredak u osnovama – pravosuđu i osnovnim pravima i da će napredak u tim oblastima odrediti opšti napredak.
Naglasio je i da se očekuje da se sprovedu zakoni o medijima, kao što je pitanje Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), kao i da se ispune preporuke Kancelarije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) kada je reč o izbornom procesu.
Žiofre je rekao da je pohvaljen rad Ministarstva unutrašnjih poslova u poglavlju 24, u vezi sa upravljanjem migracionim tokovima, kao i potpisivanjem sporazuma sa Frontekstom.
Dodao je da su, kada je reč o poglavlju 23, konstatovali izvestan napredak, kao što je usvajanje strategije za borbu protiv korupcije.
Govoreći o Planu rasta za Zapadni Balkan, Žiofre je rekao da taj plan treba da pomogne i ubrza tempo reformi i proširenje EU.
"Pred nama je važan posao, a to je integrisanje Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište i pre članstva, kao što je rad na zelenim koridorima i jedinstvenoj zoni za plaćanje u evrima, kako bi građani mogli da osete blagodeti članstva i pre članstva", naveo je Žiofre.
"Reforme i njihovo sprovođenje će biti potpomognute sa dodatnih šest milijardi evra, od kojih će 1,58 biti namenjeno Srbiji i očekujemo prva avansna plaćanja čim se sporazumi o ovom instrumentu i finansijskoj pomoći ratifikuju. Dakle, pred nama je dosta posla, a ključna poruka je da treba da intenziviramo i reforme i naš zajednički rad", zaključio je Žiofre.
Vučić "nema primedbi"
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nema primedbi na ono što je EU primetila u izveštaju o napretku Srbije na evropskom putu, kog je nazvao korektnim i konstatovao da misli da će EU moći da vidi značajan napredak u odnosu i pristupu Srbije prema EU.
"U našoj zemlji moramo da govorimo na objektivniji način o EU. Mi kad se naljutimo uvek nam je kriva EU“, rekao je.
Kazao je da u sudstvu i vladavini prava treba "mnogo toga da se uradi", ali i da je aktuelna vlast dala sebi zadatak da do 2027. ispuni sve kriterijume za članstvo u EU.
Govoreći o primedbama EU, Vučić je rekao da se one najpre odnose na neuvođenje sankcija Rusiji.
EU očekuje i da Srbija u potpunosti sarađuje i da preduzme sve neophodne mere da uhapsi i brzo privede pravdi počinioce napada u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine.
Vučić je tim povodom rekao da Srbija i EU različito vide odgovornost oko Kosova i Banjske, ali je dodao da je "dijalog jedino rešenje za dolazak do kompromisa i da je to jedino važno za budućnost zemlje."
Predsednik Srbije je, komentarišući sprovođenje medijskih zakona, rekao da u utorak ističe mandat aktuelnom sazivu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i da se uskoro ulazi u proces biranja novih članova.
Govoreći o evropskom Planu rasta za Zapadni Balkan, Vučić je rekao da to za Srbiju nije beznačajan novac.
"Kada se dobija sa velikim grejs periodima, to je skoro kao besplatan novac. Veoma je važna i "unija plaćanja", jer je to važno za preduzeća iz Srbije, te zeleni koridori za kamione i robu, što je važno za smanjenje operacionalnih troškova kompanija. To su velike, velike stvari za našu zemlju, koje mogu dalje da podstaknu naš razvoj. Verujem da Srbija ima najveće kapacitete na Zapadnom Balkanu, a možda i od nekih zemalja EU", rekao je Vučić.
Uz ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje, Evropska komisija (EK) je u ovogodišnjem izveštaju kritikovala nedovoljni napredak Srbije u ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju, vladavinu prava i usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije (EU) uključujući i restriktivne mere protiv Rusije, dodajući da sveukupni tempo pristupnih pregovora i dalje zavisi najpre od reformi i normalizacije odnosa s Kosovom.
U izveštaju se navodi da se posle ruske agresije na Ukrajinu, Srbija uskladila s nekim pozicijama EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, i nastavila da sarađuje s EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija i u pružanju finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.
"Međutim, i dalje se ne usklađuje ni sa kakvim restriktivnim merama protiv Ruske Federacije i nije se uskladila s većinom izjava Visokog predstavnika o tom pitanju. Održavala je odnose na visokom nivou s Rusijom i intenzivirala odnose s Kinom, što otvara pitanje o strateškom pravcu Srbije", dodaje se.
Kada je u pitanju normalizacija odnosa s Kosovom, EU očekuje od obe strane da primene svoje obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Implementacionog aneksa iz prošle godine, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
