Napad ekstremističke grupe Hamas na Izrael ukazuje na propuste u obaveštajnom sektoru, a mogućnost mirnog rešenja najnovije krize na Bliskom istoku umnogome će zavisiti od načina na koji će izraelske bezbednosne snage odgovoriti, ocenila je za Glas Amerike Lora Blumenfeld, analitičarka specijalizovana za Bliski istok na američkom Džons Hopkins univerzitetu.
U napadu Hamasa 7. oktobra ubijeno je više od 1.300 ljudi i kidnapovano oko 150, a u napadima izraelske vojske koji su usledili kao odgovor usmrćeno je više od 1.700 ljudi.
“Izrael je svetski lider kada je u pitanju obaveštajni sektor. Međutim, podela, demoralizacija i preusmeravanje kritičnih resursa na izraelsku unutrašnju politiku, a ne na odbranu, poslednjih meseci degradirali su njihove sposobnosti. Postoji izreka „sva politika je lokalna“. U Izraelu je i odbrana”, objašnjava Blumenfeld.
Mesecima uoči napada, izraelska vlada, koju sačinjavaju desničarske stranke, suočavala se sa najmasovnijim protestima u istoriji zbog predložene reforme pravosudnog sistema, a predstavnici opozicije optuživali su premijera Benjamina Netanjahua da želi da ukine nezavisno sudstvo i stavi ga pod svoju kontrolu.
“Kada sam pitala viši izvor iz izraelske vojske - ‘Šta se dogodilo’, koristio je hebrejsku reč za ‘laku anesteziju’, neku vrstu ‘dremanja u sumrak’“, navodi Blumenfeld.
Napad je započet na jedan od najvećih jevrejskih praznika, Simhat Tora, a bezbednosnim snagama je trebalo nekoliko sati da počnu da reaguju. Naoružane grupe pripadnika Hamasa su uništile do tada dobro čuvanu ogradu na granici sa Gazom, nekoliko tenkova, više vojnih vozila, a zapalili su i prostorije policijske stanice u mestu Sderot.
„Radi se i o propusnom opsegu u tom obaveštajnom sektoru. Godinama izraelski odbrambeni zvaničnici gase pet požara jednim crevom. Postoji Gaza, da, ali postoje i pretnje od Hezbolaha na severu, Teherana na istoku, raketa sa Sinaja, nemira na Zapadnoj obali. Gaza je delovala relativno mirno”.
U danima koji su usledili posle najnovijeg napada Hamasa na Izrael, jedna od glavnih briga javnosti na Bliskom istoku, ali i međunarodne, bila je da li će se sukob proširiti na Zapadnu obalu i Jerusalim. Zapadna obala je deo palestinskih teritorija kojom vlada Palestinska uprava, a istočni Jerusalim je deo grada koji je Izrael zauzeo tokom rata 1967. i od tada ga kontroliše.
“Da, postoji bojazan od rata Izraela protiv iranskih satelita duž njegove severne granice. Ali idite šire, jer takođe posmatramo žestoku borbu za uticaj velikih sila na Bliskom istoku i dalje. To je borba SAD protiv Rusije i Kine. Sa vrednosne tačke gledišta, SAD su uz Izrael. Sa tačke gledišta interesa, SAD treba da odvrate Rusiju i Kinu”, ocenjuje američka analitičarka.
Kopnena ofanziva i njeni rizici
Izraelska vojska je prethodnih dana mobilisala više od 300.000 ljudi, skoncentrisala veliki broj trupa na granici sa Gazom gde su isključeni voda i struja i očekuje se da započne kopnenu ofanzivu.
Ujedinjene nacije, ali i brojne organizacije za ljudska pozvale su Izrael da poštuje međunarodno pravo, ne ubija civile i ne gađa civilne objekte, jer to predstavlja ratni zločin. Palestinski zvaničnici tvrde da je u dosadašnjim napadima Izraela na Gazu ubijeno više od 400 dece.
Stanovnici severnog dela Pojasa Gaze su u petak od izraelske vojske dobili 24 sata da se evakuišu u južni deo. Međutim, predstavnici UN tvrde da je to neizvodljivo.
"Obruč oko civilnog stanovništva se steže. Kako 1,1 milion ljudi može da se kreće u gusto naseljenoj ratnoj zoni za manje od 24 sata", objavio je na društvenim mrežama Martin Grifits, šef UN zadužen za pomoć.
Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost, rekao je za televiziju CNN da Bela kuća ne želi "da civili stradaju i da je palestinski narod takođe žrtva, jer nisu tražili od Hamasa da napadne Izrael".
Mahmud Abas, predsednik Palestinske uprave, koja je protivnik Hamasa, zatražio je da se hitno dozvoli dostavljanje humanitarne pomoći ljudima u Gazi.
Lara Blumenfeld ocenuje da je glavna razlika u odnosu na prethodne sukobe to što je Izrael odlučio da ide u kopnenu operaciju u Gazi.
“Videli smo ovo ranije: Izrael je na konopcima, samo nastavite da udarate. Ova razlika danas - rukavice su skinute. Krajnji cilj Izraela je brisanje Hamasa. Ali to se mora voditi i uobličiti kao nužni rat. Bez žudnje za krvlju, samo borba za osnovnu bezbednost”.
Međutim, lokalnom stanovništvu u Gazi pripadnici Hamasa su poručili da ne napuštaju domove.
"Kažemo ljudima iz severne Gaze i iz samog grada, da ostanu u domovima", rekao je Ejad Al-Bozom, portparol ministarstva unutrašnjih poslova Hamasa na konferenciji za novinare, a sa razglasa džamija se emituje poruka: "Ostanite u vašim domovima, na vašoj zemlji".
Neki od stanovnika ne pomišljaju na evakuaciji, uprkom svim rizicima. "Bolje je da poginem nego da odem", rekao je za agenciju Rojters 20-godišnji Mohamad. "Ovde sam rođen, ovde ću da umrem. Odlazak donosi stigmu", dodao je on.
Vilijams Veksler, analitičar Atlanskog saveta iz Vašingtona, kaže za avganistanski servis Glasa Amerike, da je kod vojnih operacija poput one kakvu Izrael sprema u Gazi veliki rizik od civilnih žrtava.
„Humanitarna situacija je trenutno prilično izazovna, očigledno u Gazi, a bila je i ranije u mnogim aspektima. Izrael bombarduje iz vazduha. Ipak, ne verujem da će izraelska vojska, bar srednjeročno govoreći, dozvoliti da išta uđe u Gazu, jer ne možete biti sigurni da to može biti samo humanitarna roba“.
U Gazi se trenutno nalazi i više od 100 taoca koji su kidnapovani tokom subotnjeg napada.
"Trenutno je najveća nada su posrednici iz Katara, koji možda mogu da utiču na Hamas, da pusti taoce. Uzimanje talaca je ratni zločin, a nijedna vojska koja drži do sebe to ne radi. Ako ih ne puste, biće to dodatna komplikacija za izraelske snage. Spasavanje talaca je neverovatno težak zadatak. Ima i mnogo američkih taoca i onih iz drugih zemalja".
"Terorom protiv mira"
Izraelske snage su se povukle iz Gaze 2005, naredne godine je na izborima pobedio Hamas koji vlada od tada jer do danas više nijedan izlazak na birališta nije održan. Od 2006. do danas Izrael i Hamas su vodili četiri rata. Pokušaji mirovnih pregovora između Izraela i Palestinaca su u poslednje više od dve decenije su u “zapećku”, a poslednji ozbiljni direktni razgovori vođeni su 2000. na samitu u Kemp Dejvidu.
“Neposredni diplomatski izazov za američke pregovarače o izraelsko-saudijskom sporazumu o normalizaciji je stabilizacija kritičnog stanja pacijenata. Dugoročno gledano, današnji tragični događaji mogli bi da podstaknu bliskoistočne strane da traže diplomatsko rešenje. To delimično zavisi od odgovora Izraela. Mnogo toga što Izrael postiže — vojno, diplomatski, ekonomski, politički — zavisi od njegove projekcije snage. Ako izađe iz krize izgubivši auru nepobedivosti, potencijalni novi mirovni partneri će ga odbaciti kao slabog”, tvrdi Blumenfeld.
Izraleske vlasti su prethodnih godina pokušavale da sklope sporazume sa pojedinim arapskim zemljama i uspostave diplomatske odnose. To im je pošlo za rukom 2020. sa Bahreinom, Sudanom, Marokom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Mesecima uoči najnovijeg napada Hamasa, uz pomoć Amerike su predstavnici Izraela i Saudijske Arabije radili na postizanju dogovora o saradnji, ali je aktuelni sukob doveo i to u pitanje.
“Kroz istoriju Izraela, mnogi su pokušavali da potkopaju mirovne sporazume koristeći teror. Subotnje divljaštvo je šokantno, ali ne bi trebalo da bude iznenađenje da je mega-dogovor dočekan mega terorom”, kazala je Blumenfeld. “Za grupe kao što je Hamas, egzistencijalne pretnje nisu oružane, već od nebitnosti koja dolazi sa mirom. Hamas je posmatrao kako se Izraelci i Saudijci približavaju sporazumu o normalizaciji. Hamas je maksimalistička teroristička grupa. Oni nikada ne bi seli za pregovarački sto. Tako su oni odlučili da ‘zamute vodu’ ovde”.
Hamas, ili Islamski pokret otpora, osnovan je 1987. tokom prve palestinske Intifade (ustanka). Pokret ima podršku Irana u kojem dominiraju šiitski muslimani i pristalice su ideologije Muslimanskog bratstva, koje je nastalo u Egiptu tokom 1920-ih. U osnivačkoj povelji Hamasa objavljenoj 1988, poziva se na uništenje Izraela. Pored Izraela, Hamas je proglašen za terorističku organizaciju u SAD, EU, Kanadi, Egiptu i Japanu.
Veksler iz Atlantskog saveta tvrdi da je, dugoročno gledano, Hamas verovatno izgubio ovaj rat.
„Iskreno govoreći, ako je rat ograničen na Izrael protiv Hamasa, onda je Hamas izgubio ovaj rat onog trenutka kada su odlučili da ga započnu. Izrael je jači od Hamasa. Jedini način na koji Hamas može da postigne svoje ciljeve je da se rat proširi i oni aktivno pokušavaju da ga prošire kako bi dobili palestinske vlasti na Zapadnoj obali“.
