Bela kuća je ponovo stala u odbranu odluke predsednika Donalda Trampa da zabrani ulazak u zemlju stranim državljanima iz sedam zemalja sa muslimanskom većinom, navodeći da je merom pogođen samo mali deo onih koji su od petak došli na američko tle.
Portparol Šon Spajser rekao je novinarima u ponedeljak da je do sada 109 ljudi sprečeno da uđu u SAD, od 325.000 stranih državljana koji su u šli u zemlju u periodu od 24 sata pošto je zabrana uvedena.
On je rekao da je tih 109 osoba doživelo "privremenu neprijatnost" i opisao njihovo zadržavanje kao "malu cenu za osiguravanje bezbednosti svih Amerikanaca."
Predsednik Donald Tramp je u nizu tvitova u ponedeljak ujutru naveo da mu je sekretar za unutrašnju bezbednost Džon Keli rekao da se „sve odvija dobro uz sasvim malo problema“. On je dodao da su „velike probleme na aerodromima“ izazvali kvarovi na kompjuterima avio-kompanije Delta, demonstranti i „suze“ senatora Čaka Šumera, vođe senatske manjine. Šumer je u nedelju jedva zadržavao suze dok je poziovao Trampa da povuče svoju uredbu. Primena mere je dovela do konfuzije na američkim aerodromima, gde su u nekim slučajevima građani sa zelenim kartama bili zadržani na ispitivanju pre nego što im je dozvoljen ulazak u zemlju.
Hiljade demonstranata protestuju u gradovima širom zemlje, a demokrate pripremaju propis koji bi ukinuo zabranu.
"Zaista je to značajno uspešna priča u smislu njenog sprovođenja na svakom pojedinačnom nivou", rekao je visoki zvaničnik administracije novinarima. Komentari su došli tokom onoga što se zove pozadinski brifing, kada izvor pristaje da odgovara na pitanja, ali bez navođenja njegovog imena.
Naredba, potpisana u petak, propisala je 120 dana dugu suspenziju prihvata izbeglica i 90 dana zabrane ulaska za ljude iz Iraka, Irana, Sirije, Somalije, Sudana, Libije i Jemena.
Primenjivanje naredbe dovelo je do konfuzije, posebno na aerodromima širom zemlje, gde su u nekim slučajevima ljudi koji imaju zelene karte kao trajnu dozvolu boravka bivali pritvarani zbog dodatnog ispitivanja pre nego što im je dozvoljeno da uđu.
Sekretar za domovinsku bezbednost, Džon Keli, izdao je saopštenje u kome traži da se razjasni politika, rekavši da smatra da bi "ulazak osoba sa zakonitim trajnm boravkom bio u nacionalnom interesu".
U odvojenom saopštenju, Sekretarijat za unutrašnju bezbednost rekao je da vlada zadržava pravo da povuče vize u bilo kom trenutku proceni da je to neophodno zbog nacionalne bezbednosti. To je usledilo nakon hitne naredbe federalnog suda u Njujorku kojim se privremeno zabranjuje deportacija ljudi koji su pristigli na američke aerodrome sa važećim vizama ili odobrenim prijavama iza izbeglički status.
Sudija An Doneli je napisala: "Postoji neposredna opsasnost da će biti značajne i nepopravljive štete nanete izbeglicama, vlasnicima viza i drugim individuama", pripadnicima nacija koje su predmet predsedničke uredbe.
Tramp je istrajno pozivao na striktniju kontrolu izbeglica, a visoki zvaničnik administracije koji je razgovarao sa novinarima u nedelju opisao je prethodni sistem kao "potpuno neadekvatan".
Pod administracijom predsednika Braka Obame, od izbeglica je zahtevano da prođu bezbednosne provere, uključujući rigoroznu proveru od predstavnika vlasti i obaveštajnih agencija i duge intervjue, pre nego što bi im bio dozvoljen ulazak u zemlju. Mnogim izbeglicama bilo je potrebno čak do dve godine da okončaju taj proces.
Nihad Avad, izvršni direktor Saveta za američko-islamske odnose, rekao je za Glas Amerike da je Trampova naredba protivna vrednostima Amerikanaca koji su kroz istoriju iskazivali dobrodošlicu onima koji su bežali od progona ili rata.
"Donald Tramp nije ubedio nikoga od nas u opravdanost pravne ili bezbednosne zabrinutosti. Na prmer, izbeglice iz Sirije koje već najmanje dve godine prolaze kontrole i ekstremne provere, jednom kad dođu ovamo su bezbedne, one su proverene. Ne postoji teroristički napad koji se dogodio a da su ga počinile ruke sirijskih izbeglica, ili bilo kojih izbeglica, a da mi znamo", rekao je Avad. "Prema tome, da na tome bazira svoje uredbe, na toj pogrešnoj oceni je neamerički, neetično".
Uredba pominje teroristički napad 11. septembra 2001. u kome je ubijeno gotovo 3.000 ljudi, ali se ne odnosi na Saudijsku Arabiju, odakle je bila većina otmirača koji su izveli napad.
Iran, Sirija i Sudan su na listi Stejd dipartmenta kao sponzori terorizma, dok su Irak, Libija, Jemen i Somalija označeni kao teroristička utočišta.
Sudanski ministar za informisanje, Ahmed Bilal, rekao je za Afrički servis Glasa Amerike da se njegova zemlja nada da će Tramp podići zabranu nakon okončanja perioda od 90 dana. On je rekao da misli da će uredba naštetiti SAD "pošto će učiniti Ameriku gotovo izolovanom od sveta".
Takođe je rekao da se Sudan nada unapređenju odnosa sa SAD i da "ne postoji razlog" da Sudan bude na listi onih koji sponzorišu terorizam.
Obeležavanje se dogodilo nakon 1993. zbog zabrinutosti da Sudan podržava terorističke grupe poput Hamasa i Hezbolaha i njegove uloge tokom sredine devedesetih godina kada je predstavljao "sigurno utočište i mesto za obuku" grupa popu Al Kaide.
Istaknuti republikanski senatori Džon Mekejn i Lindzi Graham, koji su članovi senatskog Odbora za oružane snage, kritikovali su Trampovu uredbu u nedelju, rekavši da konfuzija na aerodromima pokazuje da mera nije "valjano ispitana".
"Posebno smo zabrinuti zbog izveštaja da je ova naredba stupila na snagu uz malo ili bez konsultacija sa Stejt dipartmentom i sekretarijatima za odbranu, pravosuđe i domovinsku bezbednosti", kažu u zajedničkoj izjavi. "Takav ishitren proces nosi rizik štetnih rezultata".
Tramp je odgovorio na Tviteru, nazivajući Mekejna i Grahamovu "slabima prema imigraciji" i rekavši da bi oni trebalo da budu fokusirani na Islamsku državu, ilegalnu imigraciju i bezbednost granica.
Druge reakcije iz Kongresa
Senator Kris Marfi, demokrata, nazvao je reči Mekejna i Grahamove "snažnom izjavom" i poručio da bi trebalo da rade zajedno.
"Predstaviću dokument ove nedelje kako bi odmah ukinuli ovu opasnu, mrsku naredbu", postovao je on na Tviteru.
Lider većine u Senatu, Mič Mekonel, izrazio je u nedelju podršku striktnijoj proveri, ali je rekao da je protiv religioznih testova.
"Mislim da je dobra ideja da se zategne proces provere", rekao je on za Ej-bi-si njuz. "Ali takođe mislim da je važno da se prisetimo da su neki od naših najboljih izvora u ratu protiv radikalnog islamskog terorizma - muslimani, u zemlji i inostranstvu".
Republikanski senator Džef Flejk iz Arizone rekao je da Tramp ima pravo da bude zabrinut kada je nacionalna bezbednost u pitanju, ali da je "neprihvatljivo kada čak i oni sa važećim legalnim boravkom bivaju privođeni ili vraćani nazad".
Ljudi pogođeni naredbom
Dvadesetosmogodišnja Iranka Neda Daemi, koja je 16 godina legalni američki rezident, oslobođena je nakon što je 10 sati provela u pritvoru. Daemi je razgovarala sa dvoje advokata i dodala da od nje nije traženo da išta potpiše. Rekla je da je letela ka Los Anđelesu iz Teherana gde je bila u poseti članovima porodice.
Izbeglica iz Somalije, Binto Sijad Aden i njena deca oslobođeni su kasno u nedelju nakon što su privedeni u Virdžiniji. Oni su doputovali na porodično okupljanje iz Kenije.
Suprug Adenove, Farhan Sulub Anšur, američki državljanin iz Minesote, rekao je da veruje da su njegova supruga i dvoje dece oslobođeni nakon intervencije suda.
"Ne možete da zamislite našu sreću i osećanja sada. Oslobođeni su i mi smo ovde zajedno, u hotelu u blizini aerodroma", rekao je Anšur.
On je novinarima rekao da je njegova žena bila izložena grubom tretmanu predstavnika zakona dok je bila u pritvoru na aerodromu.
"Šikanirali su je i pretili joj lisicama i hapšenjem; prisiljavali su je da potpiše formular u kome izjavljuje da će ona i njena deca biti deportovani, ali je odbila da to potpiše za decu rekavši im da je njihov otac američki državljanin", rekao je.