Tetovaža na telu više nije simbol pripadanja nekoj bandi. Poznate ličnosti koje ponosno pokazuju svoja istetovirana tela pokazuju da tetovaže sve više postaju uobičajeni, prihvaćeni deo života u mnogim kulturama. Dopisnik Glasa Amerike Elizabet Li posetila je novu, putujuću izložbu Prirodnjačkog muzeja okruga Los Aneđeles, posvećenu dugoj, globalnoj istoriji tetovaže.
Čui Kintanar više od 20 godina stvara umetnost na živim platnima.
“Kada sam počeo da se bavim tetovažom, na to se još gledalo kao na nešto negativno ali sam ja uvek video tatu kao umetničku formu.”
Kada ga je jedan muzej pozvao da učestvuje u izložbi nazvanoj “Tatu”, znao je negativni imidž tetovaže počinje da se menja.
“To je kao san – izlagati u jednom prestižnom muzeju”, kaže Kintanar.
“Ova izložba je jedna od prvih o tetovažama koja potiče od samih ljudi iz te kulture. Sve druge, a bilo ih je više, organizovali su lekari ili kriminolozi”, priča Stefan Martan iz Muzeja Ke Branli - Žak Širak.
Izložba prikazuje tetovaže od Azije, preko Afrike do Severne i Južne Amerike.
“To je nešto što prevazilazi kulturne barijere, hiljadama godina unazad, i predstavlja univerzalni impuls i praksu. Postoji mnogo razloga zbog kojih su se ljudi tetovirali u prošlosti i zašto to rade danas…bilo da obeleže neku veliku životnu promenu ili vremenski trenutak koji je za njih važan”, ističe Grečen Bejker iz Prirodnjačkog muzeja okruga Los Anđeles.
Ova izložba pokazuje primere brojnih razloga zbog kojih ljudi prolaze kroz taj bolni proces, od tetovaža iz Konga, do video snimka rituala na Tajlandu.
“Tetovaže imaju snažnu duhovnu i versku svrhu, u brojnim kulturama gde se veruje da sama tetovaža ima moć.
Tatu može da bude znak bunta … sramote ili pak časti.
“Jedna od glavnih upotreba tetovaža je bila da se ljudi obeleže da bi bili isključeni iz neke grupe ili kažnjeni. Tradicionalni tatu je onaj koji vi ne birate, o kojem vi ne odlučujete. To je tatu za koji je vaša grupa, vaša porodica ili narod – odlučila da je vreme da imate”, navodi kustos Martan.
Izložba ne razmatra samo istoriju globalne tetovaže, već takođe sadrži živopisne prizore tatu scene Los Anđelesa a gosti čak imaju priliku da dobiju tetovažu ovde, u muzeju. Izložba takođe ne prikazuje samo savremenu kulturu tetovaže u Los Anđelesu, nego i njenu istoriju.
“Pajk je postao mesto gde su se svi mornari vraćali kući iz Azije. Oni su na neki način razmenjivali ideje za tetovaže koje su dobili u Aziji", ističe Grečen Bejker.
Pajk, zabavni park na obali okeana, bio je popularno mesto rane scene umetnika za tetovažu Los Anđelesa. Onda se “crno-sivi stil tetoviranja” pojavio iz istočnog Los Anđelesa, dela u kojem su uglavnom živeli Latinoamerikanci.
“Crni i sivi, “čikano” stil, to je moj stil rada” - kaže Čui Kintanar. On dodaje da je odavno želeo da svoju umetnost pokaže svetu a sada to i može.