Paleo-umetnik koji prave ove skulpture, stvorio je svet sa kojim Homo sapijensi 21. veka mogu da se poistovete.
Hala ljudskih začetaka je magnet za turiste. Tu, bronzane diorame i skulpture u prirodnoj veličini Džona Grčija, pletu drevnu priču koja seže 6 miliona godina u prošlost.
Na snimku koji smo dobili ljubaznošću Brajana Ruta i organizacije “Motherlode Pictures”, vidi se kako umetnik pravi svoja dela sloj po sloj, iznutra …
Grči pokazuje kosti i lobanje pronađene u istočnoj Africi, koje su mu poslužile za inspiraciju.
On počinje da pravi glavu tako što na gipsani kalup dodaje glinu koristeći svaki eventualni znak koji se nalazi na lobanji.
“Moram da obratim pažnju na anatomske veze između koštanog tkiva i mekog tkiva, koje su dovoljno jake da mogu da se primene na čitavu grupu afričkih šimpanzi i ljudi”.
Grči stremi ka forenzično preciznoj rekonstrukciji, što oduzima dosta vremena. Samo oči su proces koji se sastoji od 35 koraka.
“Pokušavam da stvorim utisak da je neko kod kuće. Kada pogledate neke od ovih skulptura u oči osećate da nekoga ima. Zaista izgleda kao da je to nešto više od gline i gipsa. Nadam se da će ljudi biti malo uplašeni krajnjim proizvodom, jer očekuju da vide predmet, ali naići će na nešto što ima i malo duše”.
Bronzani kipovi u Hali ljudskih začetaka jesu isečci sa raskrsnica ljudske evolucije. Svi delimo breme Homo erektusa koji nosi tek ubijenu antilopu pre 2 miliona godina, toplinu izdužene ruke hajdelberškog čoveka koji nas dočekuje pored svoje vatre pre 200 hiljada godina, ali i užas Homo floresiensisa, koji beži od napadača pre 18 hiljada godina.
A tu je intimni momenat između majke neandertalca i njenog deteta – scene od pre 70 hiljada godina.
“On isto drži parče kože i pita se šta ona radi i da li bi i on trebalo to isto da radi. Glava mu je upitnički nakrivljena, a ona odgovara sa puno radosti”, kaže umetnik Džon Grči.
Stejsi Vajnberg posetila je izložbu sa svoje dvoje dece.
“Imamo tendenciju da mislimo da smo evoluirali i da smo inteligentniji od tadašnjih ljudi, ali slatko je jer je to slična pozicija u kojoj bismo mogli i danas da budemo”.
Džon Grči se nada da će njegova umetnost biti inspiracija za takvu vezu.
"Kada pogledate moderne ljude u kontekstu istorije naše evolucije i šire evolucije života na Zemlji, ljudska rasa je zaista izašla kao nešto izvanredno”.
Hala ljudskih začetaka je magnet za turiste. Tu, bronzane diorame i skulpture u prirodnoj veličini Džona Grčija, pletu drevnu priču koja seže 6 miliona godina u prošlost.
Na snimku koji smo dobili ljubaznošću Brajana Ruta i organizacije “Motherlode Pictures”, vidi se kako umetnik pravi svoja dela sloj po sloj, iznutra …
Grči pokazuje kosti i lobanje pronađene u istočnoj Africi, koje su mu poslužile za inspiraciju.
On počinje da pravi glavu tako što na gipsani kalup dodaje glinu koristeći svaki eventualni znak koji se nalazi na lobanji.
“Moram da obratim pažnju na anatomske veze između koštanog tkiva i mekog tkiva, koje su dovoljno jake da mogu da se primene na čitavu grupu afričkih šimpanzi i ljudi”.
Grči stremi ka forenzično preciznoj rekonstrukciji, što oduzima dosta vremena. Samo oči su proces koji se sastoji od 35 koraka.
“Pokušavam da stvorim utisak da je neko kod kuće. Kada pogledate neke od ovih skulptura u oči osećate da nekoga ima. Zaista izgleda kao da je to nešto više od gline i gipsa. Nadam se da će ljudi biti malo uplašeni krajnjim proizvodom, jer očekuju da vide predmet, ali naići će na nešto što ima i malo duše”.
Bronzani kipovi u Hali ljudskih začetaka jesu isečci sa raskrsnica ljudske evolucije. Svi delimo breme Homo erektusa koji nosi tek ubijenu antilopu pre 2 miliona godina, toplinu izdužene ruke hajdelberškog čoveka koji nas dočekuje pored svoje vatre pre 200 hiljada godina, ali i užas Homo floresiensisa, koji beži od napadača pre 18 hiljada godina.
A tu je intimni momenat između majke neandertalca i njenog deteta – scene od pre 70 hiljada godina.
“On isto drži parče kože i pita se šta ona radi i da li bi i on trebalo to isto da radi. Glava mu je upitnički nakrivljena, a ona odgovara sa puno radosti”, kaže umetnik Džon Grči.
Stejsi Vajnberg posetila je izložbu sa svoje dvoje dece.
“Imamo tendenciju da mislimo da smo evoluirali i da smo inteligentniji od tadašnjih ljudi, ali slatko je jer je to slična pozicija u kojoj bismo mogli i danas da budemo”.
Džon Grči se nada da će njegova umetnost biti inspiracija za takvu vezu.
"Kada pogledate moderne ljude u kontekstu istorije naše evolucije i šire evolucije života na Zemlji, ljudska rasa je zaista izašla kao nešto izvanredno”.
