Skoro šesnaest godina pošto je u Umetničkom centru Kacen na Američkom univerzitetu u Vašingtonu prikazana skraćena verzija velike izložbe srpske savremene umetnosti „O normalnosti“, u istom prostoru sada se ponovo nalaze dela umetnika iz Srbije.
Postavka nazvana #SerbiaInRealLife sadrži radove 12 savremenih umetnika nekoliko generacija, rađenih tokom poslednje decenije, u različitim medijima, od slika i skulptura do digitalne umetnosti i mešovitih medija.
Umetnici čija su dela prikazana žive u vremenu postsocijalističke tranzicije i globalizma, a teme kojima se bave su raznovrsne – od ličnih sećanja, religije i verovanja, preko preispitivanja ličnog i kolektivnog identiteta, do otuđenja i usamljenosti u digitalnom svetu, kritike medija i konzumerizma, i distopijskih vizija.
Ko su umetnici izložbe #SerbiaInRealLife?
Izložba #SerbiaInRealLife predstavlja radove dvanaest uticajnih srpskih umetnika: Arpada Pulaija, Biljane Đurđević, Dajane Perić Daglas, Gabriela Glida, Igora Simića, Ivane Milev, Jovanke Mladenović, Nikole Kolje Božovića, Nikole Velickog, Nemanje Lađića, Vladislava Šćepanovića i Zdravka Joksimovića. Izložena dela nastala su u poslednjih deset godina.
Prema rečima Marije Milošević, vlasnice beogradske galerije "Art for All", naziv "SerbiaInRealLife" se nametnuo dok su ona i njeni saradnici razgovarali o koncept izložbe.
“Naziv izložbe je vrlo simboličan. Želeli smo da predstavimo Srbiju u realnom životu, u trenutnom vremenu, a ne virtuelnom ili metaversu, i termin „In Real Life“ zapravo to asocira“, objašnjava Milošević u izjavi za Glas Amerike.
Izložba je rezultat njenog “upornog” zalaganja, kao i saradnje sa kolekcionarkom Elizabet Eskobar, koja je upoznala i zavolela umetničku scenu Srbije za vreme mandata svog supruga diplomate Gabrijela Eskobara u američkoj ambasadi Beogradu. Ta saradnja dovela je do izložbe u vašingtonskoj umetničkoj četvrti Anakostija 2022. i zatim postavke u galeriji MC na Menhetnu krajem 2024, ali je prema rečima Milošević njena kruna – postavka u Muzeju Američkog univerziteta, prostoru od 2.700 kvadratnih metara sa raznovrsnim izložbenim prostorima gde se može videte često provokativna umetnost sa područja američke prestonice, ali i celog sveta.
Milošević ističe da je ideja bila da se donese jedan novi pogled na srpsku umetnost, koja se, prema njenim rečima, često prikazuje kroz „ograničenu prizmu, često zamagljenu širim regionalnim narativima ili svedenu na uproštene stereotipe”. Rušenje takvih stereotipa i poziv publike na razgovor su neke od ambicija autora izložbe.
„Ova izložba je priča o Srbiji koja je inspirativna, koja govori univerzalnim jezikom kroz umetnost, o temama koje su globalne, elementarne u celom svetu, koje muče sve nas, od očuvanja životne sredine, raznolikosti, pa do verovanja i tradicije u kojoj smo duboko ukorenjeni, jer su mnogi radovi inspirisani našim nasleđem, ali interpretirani kroz savremenu umetnost“, ističe Marija Milošević.
#SerbiaInRealLife predstavlja jedan mogući presek umetničke scene koja je - kako ističe kustostkinja Vesela Sretenović, koja je radila kao konsultantkinja na izložbi - “vitalna i živa”, ali je često "nevidljiva i marginalizovana" na međunarodnoj sceni zbog geopolitičkih okolnosti, nedostatka tržišta i nemogućnosti izlaganja van zemlje.
Džek Rasmusen, direktor i kustos muzeja Američkog univerziteta u Umetničkom centru Kacen, seća se izložbe savremene srpske umetnosti 2009. godine za koju kaže da mu je bila jedna od “omiljenih svih vremena”.
“Veoma me je zanimalo da vidim šta srpski umetnici rade sada, i tako je počelo. Upoznao sam Mariju i njen tim i otputovao u Srbiju gde sam proveo vreme u umetničkim studijima i vratio se sa ovom lepom, važnom i jakom izložbom”, izjavio je Rasmusen za Glas Amerike.
U predgovoru kataloga za izložbu, on piše da se "veliki deo umetnosti predstavljene ovde može protumačiti kao naginanje ka istraživanjima identiteta, traume i nacionalizma".
Umetnica i profesorka slikarstva Biljana Đurđević učestvovala je na izložbi u Kacenu i 2009. godine. Sada je tu izložena njena "Poslednja večera" - slika koja, prema rečima kustosa, donosi sumoran pogled na savremene uslove života i stanje ljudske usamljenosti, kao posledice zamki koje nam postavljaju tehnologija i moderni mediji.
Vladislav Šćepanović biblijskog Adama i Evu prenosi u svet u kojem je digitalna tehnologija zamenila prisustvo ljudi. Kroz gradski pejzaž, Kolja Božović razmatra “brzi ritam savremenog života, digitalne tehnologije i konzumerstva".
Odnosom ljudi i tehnologije, "lepotom i užasom savremenog napretka", medijskim i političkim manipulacijama u vreme post-istine bavi se i Igor Simić, umetnik koji živi na relaciji Beograd - Njujork. U jednom od njegovih video radova, koji su privukli pažnju na izložbi u Vašingtonu, bivši američki predsednik Džordž Buš, inspirisan umetnošću Marine Abramović, u sopstvenom performansu sedi za stolom i broji zube žrtava iračkog rata.
Jedna od ključnih tema izložbe, prema rečima Marije Milošević, je preispitivanje identiteta, i pitanja šta znači biti Srbin u globalnom kontekstu.
Gabriel Glid simbole nasleđa Srbije kao što je korpa od pruća ukršta sa savremenim uticajima. Dajana Perić Daglas, umetnica iz Bosne i Hercegovine koja živi u Vašingtonu, koristi tehniku pčelinjeg voska na platnu u radu “Molitvena lista” posvećenom, “ličnim i porodičnim gubicima”.
Foklor, mitove i simbole istražuju vajar Arpad Pulai svojim skultpurama mističnih stvorenja od vunenih vlakana, kao i Nikola Velicki, koji je inspiraciju pronašao u animiranoj seriji za decu Pepa prase.
Nekoliko umetnika bavi se temom zaštite životne sredine. U delu "Igralište 05" Jovanka Mladenović spaja tradicionalno ulje na platnu sa novim digitalnim tehnlogijama i 3D štampanjem skreće pažnju na efekte urbanizacije a polazište je pejzaž iz njenog detinjstva, sada napušteni predeo u zapadnoj Bosni.
“To je rad koji je nastao u poslednjih godinu dana, odnosno ima istoriju još par godina ranije. Za vreme kovida sam počela da radim stvari vezane za praćenje vremena koje provodim u virtalnom svetu i taj sadržaj sam kroz grafikone mapirala, pratila i infiltrirala u svoj umetnički rad”, ispričala je umetnica za Glas Amerike.
Tu je i audio-video imverzivna instalacija Nemanje Lađića – Šetnja za koju kaže da je nastala kao odgovor na jednu prezentaciju Marka Zakerberga, direktora kompanije Meta, pre nekoliko godina, ali i povezana sa njegovim starijim radovima te predstavlja arhiv informacija – i digitalni, i onaj koji “pokušavamo da držimo u svojoj glavi”.
“U mom radu postoji fizička izolovanost koja je i lokalna i globalna, vezana za tehnologiju, i postoje rešenja koja su tehnološka, koja su neka vrsta zamke, i lepi su i tužni na svoju način", navodi Lađić.
Ivana Milev u instalaciji Plave linije proučava proces umnožavanja jedinica i gradnju strukture. Zdravko Joksimović bavi se odnosom prirode i tehnologije kroz svoje multimedijalne instalacije.
“U izloženim radovima često ima humora, a takođe su i vrlo ozbiljni. U njima ima trauma, kao i lepote, mnogo je stvari koje treba sagledati”, izjavio je za Glas Amerike pred otvaranje izložbe kustos Džek Rasmusen.
Ako je izložba "O normalnosti" 2009. godine, prema njegovim rečima, bila "uzbudljivi iskorak srpskih umetnika ka međunarodnoj izloženosti", postavka #SerbiaInRealLife pokazala je da se savremeni umetnici Srbije osećaju veoma komforno u odnosu na pažnju koju dobijaju.
“Važno je vidite umetnost drugih ljudi, to nas spaja, da vidimo ono najbolje od drugih, koji onda više nisu tako 'drugi'. To je uloga koju igraju umetnost i muzeji, i veoma je potrebna u ovo vreme. To je jedna od stvari kojoj se nadam, a druga želja je da ove sjajne umetnike predstavimo široj javnosti. Kada pogledate oko sebe, ovo su velika dela koja zaslužuju da budu viđena", zaključuje Rasmusen.
Mnogi od umetnika čija su dela predstavljena u Vašingtonu su nekadašnji studenti, a sada profesori Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji podržava studentske proteste i blokade u Srbiji i krajem januara je doneo odluku o okončanju nastave i ispita do kraja blokade. Međutim, kako su nam rekli neki od izlagača, iz poštovanja prema organizatorima izložbe koja je isplanirana mesecima unazad, projekat na Američkom univerzitetu je ipak realizovan. Izložba će biti otvorena do 18. maja, a podržali su je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije i kompanija "Air Serbia".
