Dan pošto je predsednik Srbije Aleksandar Vučić promenio stav o datumu organizovanja novih izbora u Beogradu i saopštio da će, umesto 28. aprila, biti održani 2. juna, predstavnici najveće opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ (SPN) ukazali su da „nije suštima u datumu, već u uslovima“ pod kojima će biti održani novi izbori i predstavili su listu zahteva za njihovo poboljšanje.
Radomir Lazović iz Zeleno-levog fronta koji je deo koalicije SPN rekao je da su prethodni izbori pokazali da je ceo proces „duboko izmanipulisan od strane Srpske napredne stranke (SNS)“ zbog čega su, kako je dodao – potrebna temeljna rešenja kako bi naredni izbori „bili fer“.
On je na konferenciji za medije predstavio „detaljan dokument“ od 6 tačaka, sastavljen na osnovu postizbornih analiza organizacije CRTA i ostalih organizacija za unapređenje izbornog procesa i koji je „usaglašen i sa stavovima inicijative Proglas“.
Kako je naveo, Narodna skupština Srbije trebalo bi da formira posebnu komisiju za kontrolu izbora u kojoj bi, pored predstavnika vlasti, učestvovala i opozicija, kao i organizacije civilnog društva.
„Ta komisija mora imati nadzorna i izvršna ovlašćenja i ona je samo privremeno rešenje“, rekao je on dodajući da će ta koalicija u budućnosti kao dugoročno rešenje predložiti izmene zakona prema kojima bi, navodno po ugledu na model iz Severne Makedonije – opozicija imala udela i u izvršnoj vlasti.
„Predložićemo izmene zakona, da imamo prelaznu vladu, po uzoru na Severnu Makedoniju, gde će opozicija od raspisivanja da održavanja izbora dati najmanje najmanje dva ministra i to za lokalnu samoupravu i MUP“, dodao je Lazović.
Istakao je važnost „regulisanja“ biračkog spiska i zatražio je da se omogući da tim domaćih i međunarodnih stručnjaka koje bi imenovala opozicija izvrše njegovu kontrolu.
„Mora se započeti kompletna revizija biračkog spiska prema metodologiji koju je razvila CRTA“, rekao je.
Lazović je rekao i da bi trebalo doneti odluku da na lokalnim izborima mogu da glasaju samo građani koji imaju prijavljeno prebivalište u opštini i gradu najmanje 6 meseci.
Govoreći o medijskim uslovima, on je istakao da bi u Skupštini Srbije trebalo da se usvoji upustvo za uvođenje novih programa, „za zabranu govora mržnje, širenja laži i unapređenje samoregulacije i pojačani spoljni nadzor“, koje bi sastavila nezavisna medijska komisija.
„U našem prethodnom zahtevu koji smo poslali Radio televiziji Srbije, tražili smo da u njihovom informativnom programu mora da dođe do predstavljanja relevantnih političkih grupacija, poštujući proporcionalnu zastupljenost svih parlamentarnih grupa. Mora se smeniti REM, izabrati novi upravni odbor i generlani direktor RTS-a i uraditi sprovođenje konkursa za novog glavnog urednika“, rekao je Lazović, dodajući da bi do izbora novih članova REM-a nezavisna komisija imala pravo i obavezu da prekontroliše sve povrede emitera koje to telo nije procesuiralo, „pa i one koje bi vodile oduzimanju dozvole medijima koji koriste nacionalne frekvencije“.
Ističući i poslednji zahtev koalicije Srbija protiv nasilja, on je naveo da treba ukinuti mogućnost da nosilac liste bude lice koje nije kandidat na toj listi.
Kako bi sve to moglo da se sprovede, Skupština bi trebalo da donese „leks specialis sa privremenim važenjem“, zaključio je Radomir Lazović podsećajući i da ta institucija po završetku konstituisanja treba da usvoji i izveštaj o nalazima ODIHR-a.
Javnosti se kratko obratio i predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić koji je dodao da je „logičan“ i zahtev opozicije da se u istom danu održe novi beogradski i lokalni izbori.
Nastavak konstitutivne sednice Skupštine Srbije odložen za nedelju dana
Predstavnici liste „Srbija protiv nasilja“ javnosti su se obratili u holu Narodne Skupštine u kojoj je, prema ranijim najavama, u ponedeljak trebalo da bude nastavljena konstitutivna sednica.
Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u nedelju uveče posle sastanka sa koalicionim partnerima SNS-a saopštio da će nastavak te sednice biti odložen za 18. mart „zbog izbora potpredsednika i svih drugih tela, kako bi sve bilo spremno za izbor nove vlade.“
Govoreći o razlogu za pomeranje datuma beogradskih izbora koji su takođe bili tema obraćanja, Vučić je rekao da ne postoje pritisci iz inostranstva, te da se i pored stava većine da se oni održe 28. aprila – radi o „njegovoj želji kao predsednika Republike.“
„Smatram da je za zemlju najbolje da pokušamo da umirimo strasti“, rekao je on i naglasio da je i članovima Srpske napredne stranke poručio da je "ponekad bolje izgubiti izbore, nego nečasno formirati vlast."
Rekao je i da je većina na sastanku bila za to da lokalni izbori u 87 opština budu održani odvojeno, u skladu sa ustavnim i zakonskim rokovima.
Vučić je pozvao i ljude iz Ministarstva unutrašnjih poslova da restriktivno primenjuju zakon o promeni prebivališta do datuma zaključenja biračkog spiska za beogradske izbore, ponavljajući da je važno ispuniti preporuke Kancelije OEBS za demokratske institucije i ljudska prava.
Spasojević: Vučić i SNS nikad nisu bili u ovakvoj situaciji
Vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Dušan Spasojević kaže za Glas Amerike da njemu odluka predsednika da beogradske izbore raspiše za 2. jun "deluje kao uobičajena situacija kad Vučić mora da popusti, a neće da to tako izgleda".
„I onda on zapravo faktografski popusti, ali u ostatku onoga što govori je dosta i pretnji, agresije, najave nekih stvari, tako da bi to bio jedan uobičajen dan u Srbiji pod Vučićem, s tim što je sad u pitanju neka malo važnija tema i uslovno rečeno jedna mala opoziciona pobeda“, smatra Spasojević.
Ono što je više nego, kako kaže, očito, je da je opozicija dovela predsednika Srbije i bivšeg lidera naprednjaka u poziciju da se povlači pod pritiskom i pristaje na promene planova. Da li je će opozicija od toga imati koristi – sasvim je dugo pitanje.
„Ja mislim da su SNS i Vučić danas u situaciji u kakvoj nikad nisu bili do sada i da sada trpe udarce ili napade sa različitih strana. I da ono što je bila politika balansiranja i ugodnog položaja – sada više nije tako. To ne znači da su u ćorsokaku, u ćošku i ne znači da i dalje nemaju prednost u odnosu na sve ostale aktere, ali znači da je situacija dosta drugačija. Čini mi se da zbog toga i Vučić sve više ide sa tim malo snažnijim stilskim figurama, pretnjama, govorom o borbi i slično“, kaže Spasojević i dodaje da je Vučićev plan da "preživi" do jeseni, pa onda da stvari uđu u neki uobičajeni tok, kao što je bilo 2018. ili 2019. godine.
Iako je opozicija izašla sa listom svojih zahteva pred dolazeće izbore, kako smatra sagovornik Glasa Amerike - veliko je pitanje šta od svega do 2. juna može da bude ispunjeno. Po njegovom mišljenju ključna su dva zahteva – sređivanje biračkog spiska i pristup opozicije medijima sa nacionalnom pokrivenošću.
Kako kaže, u ovom trenutku je previše očekivati kompletno sređivanje biračkog spiska jer su za to potrebni meseci, ali druga je stvar ako se govori o biračkom spisku u kontekstu preseljavanja birača pred lokalne izbore.
„To bi bila istraga koja bi verovatno mogla da bude efikasnija, ali je pitanje kakve bi bile pravne i političke posledice da se isprave stvari koje su urađene kao priprema za izbore, odnosno na koji način bi mogli da brišemo ljude iz biračkog spiska – ako bi se potvrdilo ono o čemu govori CRTA“, kaže Spasojević i naglašava da je pitanje medija pred dolazeće izbore nešto što se može rešiti za 24 sata jer je potrebno samo da SNS kaže onim medijima na koje utiče da izveštavaju fer i pošteno.
„Ja ne očekujem nikakve posebne ustupke i nikakve posebne promene. Mislim da će vlast ići na to da radi ono što je uvek radila – da odugovlači i da daje ustupke koji će na papiru biti dovoljni da deluju da se nešto radi. Dakle, napraviće se nekakva radna grupa, pokrenuće se neki postupci, neke stvari koje nisu politički važne će se usvojiti, kao što je recimo povećanje broja biračkih mesta i smanjenje gužvi na biralištima, o čemu je ODIHR govorio. Ali ne vidim da će u krajnjoj instanci doći do neke ozbiljnije promene izbornih uslova do ovog narednog ciklusa“.
Iako je opozicija na konferenciji za medije izbegavala da govori o svom poslednjem adutu u rukavu - o bojkotu izbora, to je tema i pitanje koje se sve vreme provlači u javnosti. Spasojević smatra da u Beogradu, gde su birači manje-više podeljeni između njih i vlasti, opozicija ima veće šanse da ugrožava legitimitet čitavog izbornog procesa:
„Postoji izveštaj ODIHR-a, postoji Rezolucija Evropskog parlamenta, dakle sada je jedna dobra situacija da opozicija izvrši pritisak. Pretnja bojkotom je sada snažnija nego 2020. godine, pre svega zato što postoji i određeno interesovanje međunarodne zajednice i određeno nezadovoljstvo kod građana. Ali zapravo opozicija mora pažljivo da izmeri kakva su ta dva mehanizma, dakle da li su građani spremni da ih podrže i koliko će međunarodna zajednica pritiskati u narednih nekoliko meseci vlast. I onda kad budu znali ta dva elementa, oni će znati i koliko daleko mogu da idu sa tom pretnjom bojkota“, smatra Spasojević.
Na pitanje zbog čega vlast pokušava da razdvoji ponavljanje izbora u Beogradu i održavanje preostalih lokalnih izbora, on kaže da je Vučić i SNS računaju da se 2. juna rezultati izbora ne razlikuju previše od rezultata 17. decembra.
„I da se onda ide na jednu vrstu razočaranja i pasivnost opozicije, koje bi onda smanjilo njihove šanse da uzmu ove centralne gradske opštine gde su favoriti. Mislim da je to osnovni cilj – da prosto opozicija ne uspe na beogradskim izborima i da se to prenese onda i na lokalne izbore. Kao i da se na neki način teraju birači da idu više puta na glasanje, što kao što znamo opozicionim biračima je iz nekog razloga uvek malo teže“, naglašava Spasojević.
