Usvajanjem izmena Zakona o lokalnim izborima u parlamentu Srbije stvoreni su i zakonski uslovi da se 2. juna, uz ponovne beogradske, održe izbori i u preostalim opštinama i gradovima koje 17. decembra prošle godine nisu birale nove sazive.
Ostaje otvoreno pitanje u kojoj su se poziciji pred lokalne izbore zatekle partije opozicionog bloka "Srbija protiv nasilja" (SNP) nakon sloma te koalicije. SNP više ne postoji u dosadašnjoj formi, a deo stranaka koji je odlučio da prekine bojkot i izađe na izbore 2. juna okupio se pod sloganom „Biram borbu!“.
Naspram njih ostale su partije koje smatraju da je pretnja bojkotom opoziciji mogla da donese više u pregovorima o izbornim uslovima sa vlastima.
Za profesora Fakulteta političkih nauka Bojana Vranića podela unutar opozicionog bloka SPN nije veliko iznenađenje - više ga je iznenadio narativ u pojedinim medijima da je reč o katastrofalnom razdoru i da će se tu desiti nešto izuzetno strašno ukoliko dođe do rascepa opozicije:
„Što se mene tiče to je jedna lažna dilema. Svrha ili funkcija SPN bila je konsolidacija opozicije u smislu stranačkih organizacija i usmerenog delanja i međusobnog nenapadanja. Uz pomoć Proglasa došlo je i do jedne vrste identifikacije sa biračima, kao i unifikacija biračkog tela, i to se odrazilo na izborne rezultate. Kako će dalje nastaviti, u jednoj, dve ili tri kolone - to je sasvim svejedno dokle god su te kolone smisleno podeljene, odnosno po nekim ideološkim blokovima, za koje birači mogu da vežu i koje neće dovesti do daljeg rasipanja glasova“, kaže Vranić.
On objašnjava da je, iz tačke gledišta opozicije, najvažnije da se ne dogodi dalja fragmentacija na manje stranke i pokrete, već da izlaze u blokovima koji su smisleni i koje birači mogu da prepoznaju.
Posmatrano iz ugla izlaznosti birača, on kaže da izlaznost ostaje u nekom proseku 56-58 odsto, kao i da se izlaznost 2022. i 2023. nije bitno promenila, kao i da 40 odsto građana ne izlazi na izbore.
„Šta je SPN postigla - postigla je da ne dolazi do rasipanja glasova, dakle birače su se na neki način izborno socijalizovali u pravcu racionalizacije. Dakle, glasam samo za one za koje znam da će proći cenzus, ne rasipam svoje glasove i ne poklanjam ih dominantnoj stranci, a to je SNS“, kaže Vranić u razgovoru za Glas Amerike.
Predstavnici jedne i druge opcije gostuju u medijima i predstavljaju svoje viđenje situacije, ali se čini da građanima i dalje mnoge stvari nisu jasne. Naročito onima van Beograda, što potvrđuje i koordinator za Niš koalicije Zajedno Slaviša Dinić:
„Nije smela da se desi jedna ovakva odluka i voleo bih da to bude poslednja u nizu. Jer ako želimo stvarno neku promenu, SPN mora da nađe način i mehanizam da se restartuje, jer samo zajedno možemo da stanemo na put ovom zlu. I mislim da ova ovakva odluka jeste jedno veštačko disanje SNS-u, odnosno Vučiću. Pogotovu kada su lokalne samouprave poput Novog Sada, ili Niša, ili Čačka bile tu na domak nekih promena“, kaže Denić i podseća da je stav koalicije - uslovi pre izbora.
Sagovornik Glasa Amerike ističe da je bojkot doživljavao kao dobro sredstvo političke borbe za ostvarenje boljih izbornih uslova u dijalogu sa SNS-om, ali da nije očekivao da će se bojkot stvarno i dogoditi. Pogotovo jer u Nišu od bojkota 2020. godine nema predstavnika opozicionih stranaka, osim pojedinih grupa građana koje deluju nezavisno od vladajuće SNS.
Uz opasku da je optimista što se trenutne situacije tiče, Slaviša Dinić kaže da centrale stranaka moraju da shvate da je u gradovima poput Niša moguće pobediti vladajuću SNS samo zajedničkim nastupom i da je podela u SPN unela dosta nedoumica kako među članovima stranaka, tako i među običnim građanima Niša.
Profesor Vranić podseća da i onaj deo SPN koji je za nastavak bojkota poručuje da će izaći na izbore ukoliko se izbori pomere na jesen i ukoliko se poprave izborni uslovi. Iz tog ugla, po njegovom mišljenju i dalje postoje šanse da i oni izađu na predstojeće izbore.
A sama podela unutar opozicije, po njegovom mišljenju svakako ide na ruku vladajućoj stranci:
„Ali nisam siguran da im previše ide na ruku podela na dva, eventualno tri smislena bloka. Poređenje sa izborima u Hrvatskoj – u stvari, kada saberete sve glasove koje je levica dobila, bez obzira što je izašla u dva veća i tu je bilo još nekih manjih stranaka, oni su onda u stvari u pata-karti sa HDZ-om. I onda u stvari imamo jezičak na vagi. Kod nas bi taj jezičak na vagi bio SPS, samo ne bi bila radikalna desnica, kao što je ti bilo u Hrvatskoj“.
Vranić smatra i da podela SPN ne slabi šanse opozicije za pobedu – mnogo više efekta ima to što, po njegovom mišljenju opozicija ne vodi ozbiljnu predizbornu kampanju:
„Opozicija od 18. decembra, pa naovamo ne radi klasičnu kampanju na lokalnim izborima. Opozicija je potpuno orijentisana – imala je dve faze. Prvo je bila orijentisana na dobijanje međunarodne podrške, ona je zatim bila orijentisana na ova proceduralna pitanja. Sa druge strane, SNS nije prestala da radi kampanju, oni su na terenu, oni rade, oni mobilišu i dalje svoje birače, tako da ako opozicija izgubi - izgubiće zato što nije radila kampanju, ne zato što se pocepala“.
