Manje od nedelju dana ostalo je do lokalnih izbora u Beogradu i još 66 gradova i opština u Srbiji u kojima oni nisu održani u decembru 2023. godine.
Pet i po meseci od prethodnog izlaska građana na izbore - koje je završeno optužbama opozicije o krađi i alarmiranjem međunarodne zajednice, kao i uveravanjima vlasti da se radilo o „najčistijim izborima ikada“ - u odnosima među akterima na domaćoj poltičkoj sceni promenilo se gotovo sve.
Doskora ujedinjena opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" raspala se i podelila na one koji izlaze na izbore i one koji će ih bojkotovati (među kojima je i koalicija "Nada"), i to samo u Beogradu ali ne i svuda na lokalu. A dodatno, od večeri kada je to javno saopšteno stiče se utisak da je začet i njihov međusobni konflikt koji se i dalje manje ili više vešto krije od očiju javnosti.
Uključeni su i neki novi akteri koji su pred izbore 17. decembra odlučili da je ipak bolje da ostanu van trke, poput Sava Manojlovića iz pokreta Kreni-promeni.
Tu je i lista Branimira Nestorovića "Mi - snaga naroda", koja se kandiduje u nekoliko gradova i opština, a nastala je nakon što je frakcija sa njim na čelu napustila pokret "Mi - Glas iz naroda".
Jedino je vladajuća Srpska napredna stranka, ovog puta dodatno ojačana u najširem nacionalnom frontu i ogrnuta sa bezbroj zastava Srbije, ostala dosledna retorici i politici koja bi mogla da se svede u jednu rečenicu: "Mi smo najjači, opozicija se raspada i bez nas na vlasti nema budućnosti Srbije, ni njenih građana."
Međutim, kako ocenjuju analitičari i aktivisti, čini se da se nije promenio zajednički sadržilac koji bi se u nekim drugim zemljama nalazio u vrhu liste prioriteta u programima i vlasti i opozicije - a to je da se retko ko na političkoj sceni Srbije decenijama unazad suštinski bavi i rešavanjem problema mladih.
Previranja u opoziciji i kampanja vlasti u promovisanju onoga što tvrdi da je urađeno do sada ili što će tek biti kroz glavnu okosnicu kampanje - projekat Ekspo - bacaju senku na pitanje: Šta je mladima u Srbiji potrebno kako bi u njoj želeli da ostanu da žive i rade i zašto smatraju da nijedna politička opcija nije spremna da čuje njihov glas?
"Mladi ljudi pre svega žele Srbiju u kojoj imaju pravo na dostojanstvo. Dostojanstvo je nešto što naša generacija nikada nije iskusila", kaže u razgovoru za Glas Amerike Nikola Ristić, stručnjak u oblasti digitalnih komunikacija i aktivista organizovane grupe mladih "Sviće".
Studentkinja Fakulteta političkih nauka u Beogradu i aktivistkinja poreklom iz Vranja Emilija Milenković u prvi plan ističe neophodnost stvaranja društvenog i ekonomskog konteksta koji neće terati mlade ljude da odlaze iz Srbije.
" Mladi pre svega žele da ne moraju da odu odavde. Imali smo istraživanje da skoro svaka druga mlada osoba želi ili planira da ode iz Srbije. A kada pričamo o tome zašto žele da odu, odgovor je da uglavnom hoće neki posao na kom mogu da zarade novac kako bi dostojanstveno živeli. Recimo u Vranju odakle ja dolazim, prema istraživanjima, 85 odsto mladih želi ili već planira da ode. Mali gradovi i opštine, pogotovo na jugu Srbije nemaju perspektivu za ostanak mladih, gube visokoobrazovane mlade koji mogu da doprinesu razvoju i unapređenju lokalne zajednice, dakle gube život", tvrdi ona.
Mladi, kao i svi građani Srbije, žele demokratske institucije koje njima mogu da daju odgovore na pitanja i životne probleme sa kojima se suočavaju, dodaje ona.
"Jednostavno je - žele da se obrate instituciji i da im ona zapravo odgovori na recimo prijavu nasilja ili na bilo šta što mlad čovek želi kada živi u jednoj normalnoj i demokratskoj zemlji", ističe.
Posmatrajući navedeno kroz predizbornu kampanju, Milenković kaže da su političari iz vlasti, ali i iz opozicije još jednom propustili priliku da adekvatno odgovore na te probleme i da nisu ponudili rešenja, već su, tvrdi, iskoristili mlade kao instrument za političku promociju.
"U ovoj kampanji imali smo veću uključenost mladih na listama što je svakako pohvalno, ali ono što je bitno je da se i komunicira sa mladim glasačima i da se njima adresiraju teme koje su od značaja za njih, ali ne samo probleme koji postoje i koje svi znaju i dodatno šta je ova vlast radila, već i konkretna rešenja", navodi.
"Mi generalno imamo problem sa tim što imamo puno neodgovornih ljudi u političkim krugovima i plašim se da nemamo političara koji komunicira konkretno ka mladima osim možda Đorđa Stankovića u Nišu, ali on je fokusiran an lokalnu politiku. Na republičkom nivou i konkretno u Beogradu nemamo nikoga ko je fokusiran isključivo na pitanja koje zanimaju mlade ljude", dodaje Nikola Ristić.
Govoreći o kampanji kao takvoj, on ocenjuje da bi ona mogla da se svede u jednu rečenicu - "međusobno optuživanje, bajke od vlasti, a od opozicije kuknjava".
"Sama kampanja je bila jako mlaka. Ja kao Beograđanin i stanovnik Voždovca nisam čuo na koji će to način moj grad ili moja opština biti bolje mesto za život nakon ovih izbora ni od jednih ni od drugih. Opozicija se bavila time da li izaći na izbore ili ne i da je vlast loša. Vlast se bavila time kako su najbolji na svetu i kako opozicija ne postoji. Ja nisam čuo ni od koga da li će mi recimo pojeftiniti grejanje, stanarina, da li ću imati uređeniju zelenu površinu ispred zgrade, da li će neko sanirati fasadu zgrade, dakle nisam čuo ništa što je realno bitno za moj život", kaže.
A drugi deo mnogo šireg problema, dodaje Emilija Milenković, je i to što se zbog svega što se dogodilo na političkom nebu u Srbiji u prethodnih nekoliko meseci stvorila konfuzija i dodatan otpor kod mladih ljudi prema učestvovanju u političkom životu koji se najpre ogleda u odluci - da li izaći na izbore ili ne?
"Mladi itekako znaju da se za njih generalno radi vrlo malo i da sa na njih obraća vrlo malo pažnje. A dodatno sve ovo što se dešavalo od prošlih izbora pa do sada, uključujući i slom koalicije Srbija protiv nasilja svakako da je uticalo u ogromnoj meri, posebno na mlade glasače. Njihov problem je što nemaju motivaciju, ne vide svrhu izlaska na izbore jer misle da su svi isti i ne znaju za koga da glasaju. Priča o bojkotu takođe doprinosi toj atmosferi. Da ja sada prvi put izlazim na izbore i da čujem da su izborni uslovi katastrofa i da se ništa nije promenilo i ja bih rekla „pa zašto bih ja sada izlazila na izbore?“, kaže ona.
Nikola Ristić kaže da je dominantno osećanje koje zbog svega navedenog kod njega preovladava u prethodnom periodu ljutnja i bes jer, kako kaže - mlade ljude politička elita u Srbiji ubeđuje da ne može da uradi niti promeni bilo šta.
"Ovo društvo i ova država generalno ne ceni mlade ljude, ne radi na svojoj budućnosti i vrlo kontinuirano radi na demotivaciji mladih ljudi i na njihovom iseljavanju odavde. Oni koji žele promenu nam govore da ne možemo da je ostvarimo, oni koji ne žele promenu nas ubeđuju da smo manje vredni a vrlo smo svesni da je cela ova situacija takva zato što neko ne igra pošteno, a da su sa druge strane amateri i da mi moramo da biramo između te dve strane i to je ono što me najviše čini besnim", ističe.
Zato, između ostalog, sa svojom grupom mladih "Sviće" u subotu 1. juna, tokom predizborne tišine u Tašmajdanskom parku u Beogradu organizuje aktivističko okupljanje pod nazivom “Zečija posla - Buka u tišini”.
Tim događajem, kako kaže, "stavljaju do znanja političarima, donosiocima odluka i institucijama da ne pristaju na krađu, apatičnost i apolitičnost, nepravdu, gaženje ljudskih i građanskih prava, strah i ucene."
Emilija Milenković kaže da su epiteti kojima bi ona opisala prethodni period neizvesnost, nesigurnost i stalna tenzija i da ima utisak da su se "svi umorili od izbora".
Govoreći o očekivanjima nakon izbora 2. juna, Nikola Ristić kaže da se plaši da će građani "zapasti samo još dublje u apatiju i letergiju, a da će to samo otvoriti dodatan prostor za skidanje svih maski i potpuno otkrivanje autkoratije u Srbiji."
"Ali se zato nadam da ćemo svime onim što smo radili u prethodnom periodu i što ćemo raditi prvog juna i ubuduće kao organizovana grupa „Sviće“ uspeti makar malo da pobunimo ljude i da pružimo neki otpor jer ako to ne uspemo plašim se da ćemo svi morati da odemo odavde", zaključuje on.
