Džoš Holi, republikanski senator iz američke države Mizuri, najavio je da će izneti primedbe tokom zasedanja američkog Kongresa 6. januara povodom glasanja o ishodu američkih predsedničkih izbora.
Elektorski koledž je 14. decembra potvrdio pobedu izabranog predsednika Džozefa Bajdena, koji je osvojio 306 glasova elektora naspram 232 – koliko je pripalo odlazećem predsedniku i republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
Ne prezentujući detalje ili dokaze Holi je najavio da će se se usprotiviti potvrdi mandata izabranog predsednika Bajdena jer, kako je ustvrdio, neke države – uključujući Pensilvaniju nisu poštovale sopstvene izborne zakone.
„Kongres bi u najmanju ruku trebalo da istraži navode o izbornim neregularnostima i usvoji mere kojima će obezbediti integritet glasanja”, saopštio je Holi. Takođe, republikanski senator kritikovao je način na koji su društvene mere Fejsbuk i Tviter postupale sa sadržajima u vezi sa izborima - tvrdeći da se radilo o pokušajima da se pomogne Bajdenu.
Agencija Asošijeted pres procenjuje da bi Holijeve primedbe mogle odložiti proglašavanje rezultata glasanja u Predstavničkom domu i Senatu američkog Kongresa, ali ni na koji način ne bi mogle da promene predviđene rezultate izbora, prema kojima je demokratski kandidat odneo pobedu.
Inače, republikanski članovi Predstavničkog doma - tela Kongresa u kome demokrate čine većinu, najavili su da će se u Trampovo ime protiviti prebrojavanju izbornih rezultata. Nedostajao im je glas jednog senatora koji bi omogućio da se ista inicijativa sprovede u oba doma Kongresa.
Aktuelni predsednik Donald Tramp odbija da se saglasi sa ishodom izbora i dovodi u pitanje rezultate glasanja tvrdeći, bez prezentovanja validnih dokaza, da su izborni proces obeležile neregularnosti koje su doprinele Bajdenovoj pobedi.
Trampova kampanja i njegovi advokati podneli su brojne tužbe i prigovore u državama koje su bile ključne za ishod predsedničkih izbora, kao i dve tužbe pred Vrhovnim sudom, ali nijedan od tih poteza do sada nije urodio plodom. U najvećem broju slučajeva tužbe i prigovori odbacivani su kao neosnovani.
Džen Psaki, portparolka Tranzicionog tima Džozefa Bajdena, označila je Holijevu kao, kako se izrazila, besmislenost koja neće uticati na ishod američkih predsedničkih izbora i Bajdenovo preuzimanje predsedničke dužnosti 20. januara.
„Američki građani su na izborima poslali jasnu poruku - njih 81 miliona glasalo je za Džoa Bajdena i Kamalu Haris. Kongres će potvrditi rezultate glasanja kao i svake izborne godine”, rekla je Psaki.
Svaki član Kongresa ima pravo da se po bilo kom osnovu usprotivi glasanju o potvrdi rezultata Elektorskog koledža. Po prigovoru se, međutim, ne postupa ukoliko nije uložen u pisanoj formi i ako ga nisu potpisali po jedan član Predstavničkog doma i Senata.
U slučaju kada postoji takav zahtev – zajednička sednica dva doma Kongresa se prekida i njihovi članovi počinju odvojena zasedanja kako bi prigovori bili razmotreni. Da bi postao održiv – potrebno je da se oba doma saglase o prigovoru prostim većinom glasova. Ukoliko se to ne dogodi - prelazi se ponovo na brojanje Elektorskih glasova.
Takav slučaj poslednji put se desio 2005. kada su članica Predstavničkog doma Stefani Tabs Džons iz Ohaja i članica Senata Barbara Bokser iz Kalifornije, obe iz redova demokrata, uložile prigovore na rezultate glasanja iz Ohaja – tvrdeći da je tokom glasanja bilo izbornih nepravilnosti. Oba doma Kongresa su razmatrala prigovor i odbacila ga.
Džordžu Bušu mlađem, tada aktuelnom predsedniku i republikanskom kandidatu, Kongres je potvrdio drugi predsednički mandat.
