Tokom prethodnih nekoliko dana desetine građana u Srbiji, među kojima su i neke javne ličnosti, prijavili su da se na listama podrške nekolicini izbornih lista nalaze njihovi falsifikovani potpisi što, prema oceni članova Gradske izborne komisije (GIK) koji predstavljaju koaliciju „Srbija protiv nasilja“, dovodi u pitanje integritet celokupnog izbornog procesa.
Kako objašnjava Sofija Mandić, pravnica i predstavnica najveće opozicione koalicije u GIK-u, do sada je utvrđeno da se na osam lista, od kojih je sedam proglašeno, nalaze falsifikovani potpisi 24 osobe.
Nepravilnosti su utvrđene na listama - “Dobro jutro, Srbijo” Saše Radulovića i Borisa Tadića, na listi Miše Vacića “Da se vojska na Kosovo vrati”, na listama Usame Zukorlića i Čedomira Jovanovića, kao i na listama “Srbija na Zapadu” Radeta Baste, “Ćale ovo je za tebe” i „Da se struka pita“.
Među navodno falsifikovanim potpisima na izbornim listama za beogradske izbore našli su se, između ostalih, podaci glumice Bojane Maljević, psihologa Aleksandra Baucala, novinarke Jelene Zorić i Sofije Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Većina ljudi čiji su podaci navodno zloupotrebljeni su po dobijanju te informacije demantovali da su dali podršku listama i samostalno podneli prigovore Gradskoj izbornoj komisiji, ali ih je ona potom većinom glasova odbila, objašnjava za Glas Amerike Vladica Ilić, zamenik člana Gradske izborne komisije ispred liste “Srbija protiv nasilja”.
Dodaje da su građani potom podneli devet žalbi Višem sudu u Beogradu, koji je u nedelju tri žalbe odbacio kao neosnovane – čime je, kako navodi Ilić, izborni postupak obesmišljen.
„Tim odlukama je sud poslao poruku da na izborima može da učestvuje svako ko skupi tuđe lične podatke i pečat nadležnih organa ili dovoljno dobru kopiju i da izborni postupak ne dotiče sumnja da je neko podneo listu koja nema podršku, i da to nije pitanje ni za GIK ni za sud“, rekao je Ilić dodajući da je ta institucija time suštinski rekla da pitanje falsifikata može da ima samo uticaj u pogledu nekakve krivične ili građansko-pravne odgovornosti, ali da nema uticaj na izborni postupak.
Sofija Mandić objašnjava da je Viši sud u Beogradu zapravo saopštio da se slaže sa prethodnom ocenom GIK-a da slučaj falsifikovanja potpisa uopšte ne treba da se ispituje.
„Sudije u Višem sudu, njih 18, imaju ogromnu odgovornost kada je reč o sprovođenju ovog izbornog postupka. Sud u jednom pasusu, ne više od toga, kaže da to nije pitanje za njih, a za to su čekali kraj svog roka od 72 sata da nam to saopšte“, navodi ona.
Prethodno je predsednik GIK-a Zoran Lukić izjavio da prigovore treba odbiti zbog toga što GIK nema mogućnosti ni ovlašćenja da utvrđuje verodostojnost potpisa i da taj slučaj može da se odvojeno vodi u parničnom ili krivičnom postupku.
Kako je Mandić dodala, odluka Višeg suda da žalbe odbaci kao neosnovane ukazuje na to da neće biti intervencija na glasačkom listiću i da će sve stranke na čijim su listićima falsifikovani potpisi učestvovati na izborima.
U prilog tome, članovi GIK-a koji predstavljaju opozicionu koaliciju „Srbija protiv nasilja“ ranije su izrazili uverenje da se radi o stotinama takvih potpisa listama koje bi u konačnici mogle da utiču i na rezultate izbora, prevashodno u glavnom gradu.
„Ja tvrdim da ima stotine, a možda i hiljade falsifikovanih potpisa. To je urađeno iz jasnog razloga – da ne bude sedam lista na listiću, nego 14. To su liste koje će verovatno ostati ispod cenzusa, ali će prikupiti solidan broj glasova. Oni će vredeti određen broj odborničkih mesta. Po sistemu će većina tih mesta pripasti pojedinačno najjačoj stranci, a projekcija SNS je da će to biti oni“, tvrdi Zoran Alimpić, takođe član Gradske izborne komisije.
Ukoliko presude ostanu na snazi, suština izbornog prava će biti svedena na formalizam, odnosno na ispunjavanje nekih uslova koje niko neće morati da dovodi u pitanje, smatra Vladica Ilić.
„Ove sudske odluke nas mogu uvesti i u jednu ozbiljnu politički krizu, gde ćemo dočekati izborni dan gde će se od 13 ili 14 lista za 7 ili 8 pojavljivati ozbiljne sumnje kako su se uopšte našle na listićima. To bi Ustavni sud morao da ima u vidu“, kaže on.
Članovi gradske izborne komisije naglašavaju da će u narednim danima biti podnete i ustavne žalbe.
„Ova stvar se ne završava odlukom Višeg suda, ova tema se ne zatvara, iako nemam dilemu da su oni to pokušali svojom presudom da učine. Pozivam tužilaštvo da nešto hitno preduzme, inače ćemo biti u situaciji da sedam lista, ovakve kakve su, mogu odlučiti ko će na kraju krajeva biti na vlasti u Beogradu i gradonačelnik Beograda“, zaključila je Sofija Mandić.
Inače, Prvo osnovno javno tužilaštvo je po službenoj dužnosti, na osnovu medijskih napisa, formiralo predmet o eventualnim zloupotrebama ličnih podataka prilikom sastavljanja izbornih listi.
"Dat je nalog policiji da se preduzmu sve radnje kako bi utvrdili da li je u radnji bilo kog lica bilo elemenata nekog krivičnog dela. Dakle, da se provere navodi", rečeno je iz tužilaštva za Insajder.
Eventualna krivična dela koja bi mogla biti izvršena bila bi falsifikovanje isprave, neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka, eventualno u zavisnosti od činjenicnog stanja i izvršioca krivično delo falsifikovanje sluzbene isprave.
