Saradnik "Nezavisnog instituta" Ajven Eland za Glas Amerike, između ostalog, komentariše kakve bi mogle da budu posledice ubistva Obama bin Ladena na organizaciju, ideologiju i operativnu sposobnost al-Kaide.
Eland: “Osama bin Laden je predstavljao za neke simboličnu, za neke inspirativnu ličnost, ali za većinu čovečanstva on je bio zločinac i lider terorističke organizacije al-Kaida. Mada je operativna komanda te mreže u poslednje vreme bila uglavnom delegirana lokalnim ograncima, bin Laden je ipak imao skoro mitski i vrhovni uticaj. Bin Laden je bio glavni organizator terorističkih napada na SAD 2001. godine i svakako je veliki uspeh da je on eliminisan, jer se to može smatrati odlučnim gubitkom za njegovu terorističku organizaciju i teorizam uopšte. Kratkoročno gledano, njegova smrt bi mogla da podstakne nove terorističke napade, kao neki vid osvete. Imajući na umu njegov glavni cilj a to je da se Zapad primora da napusti muslimanske zemlje, kao što su Irak i Avganistan, on u tome nije uspeo. Medjutim, durogoročno gledano, nema izgleda da se terorističke aktivnosti potpuno ugase. Naravno, da bi smo se oslobodili terorizma treba rešiti pitanja koja ga uzrokuju, a to su prema nekim shvatanjima u muslimanskom svetu, upadi i okupacija muslimanskih zemalja od strane zapada.”
Glas Amerike: Kako bi smrt Bin Ladena mogla da se odrazi na položaj i politiku predsednika Baraka Obame?
Eland: “Svakako se uklanjanje Bin Ladena može smatrati Obaminim uspehom, pošto on sada može da kaže ljudima kao što su Džon Mekejn, koji žele da intenziviraju vojnu kampanju u Libiji i akcije protiv drugih diktatorskih režima, da je ovim aktom omogućio alternativno rešenje za izlazak iz Avganstana, što Džordžu Bušu nije pošlo za rukom. Dakle, Obama stiče odredjeno poštovanje, pa i popularnost, i olakšava mogućnost povlačenja američkih snaga iz Avganistana i Iraka.”
Glas Amerike: Da li sada očekujete neke promene u politici SAD prema Avganistanu?
Eland: “Nadam se da će se američko vojno prisustvo u Avganistanu smanjiti i da će se vojne opercije fokusirati na kontraterorističke aktivnosti, umesto na rat protiv pobunjenika, mada je tu ponekad teško uočiti razliku. Znači, pored vojnih aktivnosti, treba poboljšati javnu diplomatiju i predstaviti Ameriku u što boljem svetlu u muslimanskom svetu i to propratiti povlačenjem američkih snaga iz Avganistana i Iraka. Medjutim, na američku spoljnu politiku veliki uticaj imaju birokratska inercija i obveštajne i vojne agencije, tako da je teško očekivati iznenadne i velike zaokrete. Borbu protiv terorizma treba nastaviti možda na jedan novi način, kao što smo videli u ovom slučaju - tajnim, ali upornim akcijama obaveštajaca i specijalnih snaga.”
