Postoji razlog zašto aktuelni američki predsednik Džo Bajden i bivši, Donald Tramp provode toliko vremena napadajući jedan drugog - ljudi ne misle da bilo ko od njih dvojice ima čime da se pohvali kada je u pitanju sopstveni učinak. Amerikanci uglavnom misle da su, dok su bili u Beloj kući, obojica učinili više štete nego koristi u ključnim pitanjima.
Ali dva kandidata imaju različite slabe tačke. Za Bajdena, to je široko rasprostranjeno nezadovoljstvo po dva pitanja: ekonomiji i imigraciji. Tramp se, u međuvremenu, suočava sa biračkim telom u kome znatni udeo smatra da je naneo štetu zemlji u nizu pitanja.
Nova anketa AP-NORC Centra za istraživanje javnih poslova pokazuje da više od polovine odraslih u SAD misli da je Bajdenov predsednički mandat naškodio zemlji po pitanju troškova života i imigracije, dok skoro polovina misli da je Trampov mandat štetio zemlji po pitanju glasačkih prava i izborne bezbednosti, odnosa sa inostranstvom, zakona o abortusu i klimatskih promena.
„Uzimajući u obzir cenu goriva, namirnica, ekonomiju – bilo mi je veoma dobro tokom te četiri godine“, rekla je Kristina Eliot (60), republikanka iz Teksasa, o Trampovom vremenu u Beloj kući. „Nisam morala da brinem da li ću napuniti rezervoar ili potrošiti polovinu plate u prodavnici”.
Eliot nije bila previše zainteresovana za Trampov odnos prema abortusu i rekla je da, kada je reč o retorici bivšeg predsednika, „on samo treba da nauči kako da bude taktičan i da začepi usta“.
„Ali osim toga, kao što sam rekla, bilo mi je veoma dobro tokom Trampovih godina“, dodala je ona.
Anketa naglašava zašto su određena pitanja - kao što su abortus za Bajdena i imigracija za Trampa - bila stalne fokusne tačke za svaku od kampanja. Bivši predsednik redovno kritikuje broj tražilaca azila koji su stigli u SAD pod Bajdenom, opisujući situaciju apokaliptičnim i mračnim terminima. A Bajden je krenuo u ofanzivu protiv Trampa po pitanju abortusa, posebno posle ovonedeljne presude Vrhovnog suda Arizone koja je suštinski kriminalizovala postupak u državi.
Na pitanje koji je predsednik učinio više da pomogne ljudima poput njih, otprilike jedna trećina kaže Tramp, a otprilike jedna četvrtina navodi Bajden. Ipak, 30 odsto odraslih reklo je da ni od Bajdena, ni od Trampa nisu imali koristi. To je još jedan podatak koji odražava biračko telo koje je bilo u velikoj meri razočarano ovogodišnjim izbornom “ponudom”, što je dovelo do niskog nivoa entuzijazma u ključnim delovima političkih koalicija koje podržavaju Bajdena i Trampa.
Amerikanci posebno negativno ocenjuju Bajdena po nekoliko pitanja. Samo oko dva od 10 Amerikanaca misli da je Bajdenov mandat pomogao mnogo ili bar malo po pitanju troškova života, a 16 odsto to tvrdi o imigraciji i bezbednosti granica. Skoro šest od 10 kaže da je njegov mandat naneo mnogo ili bar malo štete po ovim pitanjima. Skoro polovina, 46 odsto Amerikanaca, nasuprot tome, kaže da je Trampov mandat uticao mnogo ili bar malo po pitanju imigracije ili bezbednosti granica. Četiri od 10 kažu da je Trampov mandat pomogao u troškovima života.
Stanovnica Teksasa Trelisija Morns (36) rekla je da oseća da je Bajdenov mandat naneo mnogo štete kada su u pitanju svakodnevni troškovi.
„Sada kada je u kancelariji, troškovi života su skočili van kontrole i ništa se ne preduzima po tom pitanju“, rekla je Morns, demokrata, ukazujući na rastuće troškove stanarina i hrane. Rekla je da veruje da Bajden može više: "On samo bira da radi druge stvari."
Pandemija je pogodila Trampa u pogledu zapošljavanja jer je ekonomija izgubila 2,7 miliona radnih mesta pod njegovim nadzorom. Ali lokdaun tokom pandemije je takođe dramatično obuzdao inflaciju. Istovremeno, niske kamatne stope i istorijski nivoi vladinih podsticaja finansiranih iz deficita učinili su da se mnoga domaćinstva osećaju bolje pod Trampom.
Izašavši iz pandemije, Bajden je dao podsticaj privredi uz dodatnu pomoć koja je doprinela da se pod njegovim nadzorom poveća broj radnih mesta za 15,2 miliona. Ali mnogi ekonomisti ocenjuju da su problemi lanca snabdevanja, ruski rat u Ukrajini i Bajdenov paket pomoći doprineli rastu inflacije, što je štetilo rejtingu demokrata.
Trampova prednost u pogledu troškova života i imigracije delimično je vođena nedostatkom entuzijazma demokrata u vezi sa Bajdenovim učinkom. Otprilike jedna trećina demokrata, na primer, misli da je Bajdenov mandat škodio troškovima života, a druga trećina misli da on nije ni pomogao ni odmogao. Samo jedna trećina demokrata misli da je Bajdenov mandat pozitivino uticao na pitanje troškova života. Otprilike troje od 10 demokrata misli da je Bajdenov mandat pomogao po pitanju rešavanja imigracije i bezbednosti granica, sličan udeo misli da je negativno uticao, a oko četiri od 10 misli da nije napravio nikakvu razliku.
Nađa Stepičeva (38) demokrata iz Pensilvanije, nezadovoljna je kako se Bajden nosi sa imigracijom.
„Problem je što ja zaista ne volim ilegalnu imigraciju“, rekla je Stepičeva. Ona smatra da ljudima koji uđu u SAD, čak i ako uđu ilegalno, treba dozvoliti da rade kako se novac poreskih obveznika ne bi koristio za brigu o njima i smeštaj.
Stepičeva je rekla da je uvek bila naklonjena demokratama i politici stranke, „Ali poslednje četiri godine, osećam se kao da postaje previše u smislu novca koji se troši na imigraciju, kao i opraštanje svih ovih studentskih zajmova“. Rekla je da još ne zna za koga će glasati ovog novembra.
Ali nezavisni glasači takođe nisko ocenjuju Bajdena po ovim pitanjima: skoro 6 od 10 kaže da je Bajdenov mandat naškodio zemlji po pitanju troškova života. Otprilike 4 od 10 smatra da je Bajdenov mandat naštetio zemlji kada su u pitanju troškovi zdravstvene zaštite i odnosi sa drugim zemljama.
Tramp ima drugačiji problem.
Bivši predsednik nema nikakvih pitanja o kojima više od polovine Amerikanaca misli da je naneo više štete nego koristi, ali opšti osećaj štete je nešto veći. Skoro polovina Amerikanaca smatra da je njegov mandat više štetio nego koristio u borbi protiv klimatskih promena, biračkim pravima i izbornoj bezbednosti, zakonima o abortusu i odnosima sa inostranstvom.
Ketrin Skot, republikanka koja se nedavno preselila u Njujork sa Floride, rekla je da joj je Trampov pristup spoljnoj politici posebno zabrinjavajući.
„Razumem da se neki ljudi zaista dive Trampovoj sposobnosti da bude šaljivdžija i samo kaže šta mu je na pameti“, rekla je Skot (30). Ali, ukazujući na Trampove pohvalne komentare prema autokratama poput ruskog predsednika Vladimira Putina, Skot je kazala: „Mislim da nema dovoljno dalekovidosti da shvati da to možda nije uvek ono što treba da uradi”.
Najbolje pitanje i za Bajdena i za Trampa je otvaranje novih radnih mesta. Tramp ovde ima malu prednost: skoro polovina kaže da je njegov mandat pomogao po tom pitanju, dok 36 odsto to misli za Bajdena. Otprilike polovina Amerikanaca takođe misli da je Trampov mandat pozitivno uticao na pitanje imigracije, a četiri od 10 ispitanika misli to tvrdi i za troškove života.
Po svakom drugom pitanju, udeo Amerikanaca koji kažu da su Bajden ili Tramp pomogli zemlji mnogo ili malo je oko tri od 10 ili manje. Ali republikanci, generalno gledano, imaju tendenciju da vide više koristi od Trampovog mandata nego demokrate od Bajdenovog - čak i po pitanjima na kojima je Bajden radio da bi istakao svoje uspehe.
Na primer, samo oko polovina demokrata kaže da je Bajdenov mandat pomogao u borbi protiv klimatskih promena ili troškovima zdravstvene zaštite. Što se tiče zakona o abortusu, 77 odsto demokrata smatra da je Trampov mandat bio bar malo štetan, ali samo oko četiri od 10 kaže da Bajden nije pomoglo mnogo ili bar malo, a sličan udeo misli da aktuelni demokrata u Beloj kući nije napravio razliku.
U međuvremenu, oko osam od 10 republikanaca kaže da je Trampov mandat pomogao u pitanjima imigracije i bezbednosti granica, stvaranju radnih mesta i troškovima života.
Anketa je sprovedena na uzorku od 1.204 odrasle osobe u periodu od 4. do 8. aprila 2024. Mogućnost odstupanja je plus ili minus 3,9 procenata.
