Jedan od pet Amerikanaca izgubio je člana porodice, rođaka ili prijatelja u pandemiji koronavirusa, pokazalo je istraživanje agencije Asosiejted pres (AP) i Centra za istraživanje javnog mnjenja NORC.
Ovo istraživanje je takođe pokazalo da je zabrinutost građana zbog virusa na najnižem nivou od prošle jeseni, pre nego što je broj obolelih skočio zbog praznika. Ali, i dalje je veliki strah za zdravlje i bezbednost.
"Nismo ni imali vremena da budemo u žalosti. Deluje kao da se desilo juče, i dalje je sveže", kaže Neti Parks sa Floride čiji je brat umro od Kovida 19 prošlog aprila. Zbog restrikcija još nije ni održana crkvena služba.
Parks kaže da je napustila posao u korisničkom servisu jer je brinula za izloženost virusu na radnom mestu i sada sa nelagodom posmatra kako neke države popuštaju restrikcije.
Troje od deset Amerikanaca je veoma zabrinuto za sebe i porodicu, što je manje nego u prethodnom istraživanju kada je zabrinutost izrazilo 4 od 10 ispitanika.
"Opuštaju se, a ne bi trebalo. Ljudi treba da shvate da virus nije nestao, da nije gotovo", kaže Parks.
U SAD je od Kovida 19 umrlo više od 527 hiljada ljudi.
"Teško je da shvatite razmere opasnosti ako je niste lično iskusili. Oni koji su nekoga izgubili biće oprezniji kada se sve bude ponovo otvaralo, kada ponovo počne škola", kaže psihijatar Luan Pan sa državnog univerziteta u Ohaju.
Ističe da su se čak i oni koji slušaju savete da nose maske i drže distancu, umorili od toga.
U SAD su pandemijom najviše pogođene manjinske zajednice. Anketa pokazuje da je 30 odsto Afroamerikanaca i pripadnika latino populacije izgubilo rođaka ili prijatelja u pandemiji, u poređenju sa 15 odsto belaca koji su nekoga izgubili.
To se reflektuje i na zabrinutost: 43 odsto crnaca i 39 odsto Latinoamerikanaca je veoma zabrinuto za sebe i porodicu, dok je isto izjavilo 25 odsto belaca.
Trećina neće vakcinu
Iako su vakcine izlaz iz pandemije, istraživanje je pokazalo da jedan od troje Amerikanaca neće da se vakciniše, a među njima je najviše mladih, ljudi koji nisu završili fakultet i republikanaca.
Sa druge strane, zajednice koje su najviše pogođene i najviše strahuju od virusa, najteže dolaze do vakcine: 16 odsto Afroamerikanaca i 15 odsto Latinoamerikanaca je dobilo barem jednu dozu vakcine, što je manje u poređenju sa 26 odsto belaca.
Zahtev za vakcinama je i dalje veći nego što ih ima, pa četiri od deset Amerikanaca ceo proces ocenjuje kao loš.
Ukupno poverenje u vakcinaciju ipak jača. Istraživanje pokazuje da sada 25 odsto Amerikanaca ne veruje da je vakcina propisno testirana, što je pad u odnosu na 32 odsto iz decembra 2020.
Vejn Denli iz Luizijane je sa suprugom pravio spisak ljudi koje poznaje i koji su se zarazili. Do novembra 2020. na listi je bilo devetoro mrtvih i desetine zaraženih.
"Drago mi je što sam napravio spisak, jer ljudi oguglaju na to".
Istraživanje je pokazalo i duboke podele po partijskoj liniji.
Većina demokrata, 60 odsto, kaže da lokalne zajednice nisu dovoljno ozbiljno shvatile pandemiju, a 83 odsto smatra da ni cela zemlja to nije učinila.
Sa druge strane, 31 odsto republikanaca kaže da su lokalne zajednice podbacile, a 44 to smatra za celu zemlju. Trećina ispitanika smatra da je reakcija preterana.
To se reflektuje i na ponašanje: dve trećine demokrata nosi masku, a sa druge strane to čini polovina republikanaca.
