Uvođenje novih sankcija Iranu, koje su pogodile izvoz nafte iz te zemlje, razljutilo je iranskog predsednika koji najavljuje poraz Vašingtona, ali i dovelo do smrtonosnih posledica. Osim toga, svetski mediji traže odgovor na pitanja kako do novog dogovora sa tom zemljom, ali i zašto Amerika pravi ustupke, na primer za Tursku.
Rohani o sankcijama Amerike
Sjedinjene Države su izabrale pogrešan put u ponovnim sankcijama za Iran i biće poražene, izjavio je iranski predsednik Hasan Rohani, a prenosi agencija Rojters (Reuters) i podseća da je Vašington ponovo uveo sankcije iranskoj naftnoj industriji 5. novembra, kada je pokušao da primora Islamsku Republiku da prihvati strožije ograničenje nuklearnog programa, da zaustavi svoj razvoj balističkih raketa, kao i podršku za snage u Siriji, Iraku, Libanu i Jemenu.
"Amerikanci će definitivno biti poraženi na ovom putu. Put koji su izabrali je pogrešan i netačan", rekao je Rohani. "Ako su iskreni i traže regionalnu sigurnost, ovo nije način. Ako su iskreni i poštuju iranski narod, to nije način."
Rojters podseća i da je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) ponovo uveo sankcije nakon povlačenja Sjedinjenih Država iz nuklearnog sporazuma sa svetskim silama iz 2015. godine, pre nego što je preuzeo dužnost.
Smrtonosne posledice sankcija
Iran je obesio dva trgovca devizama i zlatnim novcem zbog optužbi da su bez osnova podizali cene dok se islamska republika bori da zadrži ekonomiju zemlje u uslovima sankcija Sjedinjenih Država, piše Fajnenšl Tajms (Financial Times) i dodaje:
"Islamski revolucionarni sud - koji se bavi pitanjima nacionalne bezbednosti - pogubio je Vahida Mazlumina i njegovog 'saučesnika' Mohameda Esmaela Gasemija. Oni su bili optuženi za 'narušavanje ekonomskog, deviznog i monetarnog sistema' kroz 'ilegalne poslove i masovno krijumčarenje stranih valuta i zlatnika'."
FT podseća da je Mazlumin, koji je u domaćim medijima nazvan "kralj zlatnika", uhapšen zajedno sa još desetak osoba ranije ove godine, nakon što je nacionalna valuta, rijal, dramatično počela da pada u iščekivanju štetnih američkih sankcija.
Kako dovesti Iran do novog dogovora?
Blumberg (Bloomberg) navodi da je - otkako su američke sankcije za Iran ponovo uvedene pre dve nedelje, - retorika Vašingtona i Teherana očekivano ratna i prkosna.
"Svako tvrdi da je otvoren za nove pregovore, ali samo ako se drugi odrekne svoje nepopustljivosti. Svako od njih je nepopustljiv i neće biti prvi koji će namignuti."
U tekstu se traga i za odgovorom na pitanje - na osnovu čega Iranci veruju da će se sankcije uspeti ukinuti kao deo novog dogovora?
"Američki zvaničnici proveli su nekoliko decenija pretvarajući sankcije iz alata diplomatske prinude u moćno oružje finansijskog rata. Ali su uloženi mali napori za izradu političkih instrumenata koji mogu pomoći u rekonstrukciji kada se finansijski ratovi dovedu do pregovora."
Blumberg dodaje da pre traženja novog dogovora sa Iranom, a pre nego što počne sa kampanjama sankcija protiv drugih zemalja, SAD bi trebalo da kreiraju nove instrumente za efikasnije ukidanje sankcija.
"Prvo, SAD moraju uvesti nove instrumente za saniranje psihološkog uticaja sankcija... Drugo, SAD moraju da stave na raspolaganje resurse kako bi pomogle zemljama da prevaziđu institucionalni uticaj sankcija, odnosno smanjene kapacitete za olakšavanje trgovine i investicija nakon godina ekonomske izolacije. Najzad, Sjedinjene Države mogu i trebaju da pomognu programe od kojih imaju koristi oni koji su najviše pogođeni sankcijama: siromašni."
Tramp se odriče iranskih sankcija zbog Turske
Nakon teških reči Trampove administracije o Iranu, 5. novembra, stiglo je određeno olakšanje za iransku državu - u izavi iz Bele kuće, tvrdi Forin polisi (Foreign policy). List objašnjava, naime, da je američki državni sekretar Majk Pompeo (Mike Pompeo) odobrio "poseban izuzetak", kako bi Turskoj omogućio da nastavi kupovati naftu iz Irana uprkos sankcijama.
"Turska zavisi od spoljne energije, a uvozi polovinu svoje nafte - oko 200.000 barela dnevno punim kapacitetom - a petinu svog gasa uzima iz Irana. To ovu zemlju stavlja na listu najvećih iranskih kupaca nafte", navodi se u tekstu.
FP podseća da je u januaru savezni sud u Menhetnu osudio turskog bankara Mehmeta Hakana Atila, zamenika direktora turske državne Halkbank, zbog njegove uloge u kršenju sankcija.
"Očekuje se da će američko Ministarstvo finansija ublažiti ogromnu kaznu za Halkbank, što predstavlja glavnu tačku rasprave u američko-turskim odnosima. Turski diktator ne želi ništa više od toga nego da - uključujući i buduće istrage o turskim sankcijama u SAD-u - sve nestane. Njegove želje se mogu ostvariti. U oktobru je Turska napoko pustila iz zatvora američkog pastora Endrjua Brensona (Andrew Brunson), koji je poslednje dve godine po faračkim optužbama optužen za terorizam i špijunažu."
Pojačavanje sankcije Hezbolahu kao deo pritiska na Iran
Najnoviji potezi Vašingtona dolaze uprkos otporu evropskih saveznika, ističe Vol Strit Žurnal (The Wall Street Journal).
Trampova administracija u utorak se usmerila na Hezbolah, koji podržava Iran, i to novim sankcijama zbog povezanosti sa terorizmom, dok Sjedinjene Države nastavljaju sa pritiskom na Teheran i njihova sredstva u vođenju spoljne politike u inostranstvu uprkos otporu evropskih saveznika.
Ministarstvo finansija SAD-a nametnulo je sankcije četvorici muškaraca za koje kažu da vode operacije Hezbolaha u Libanonu u Iraku. U zasebnoj, ali koordiniranoj akciji, State Department je dodao da je Džavad Nasralah, sin vođe grupe i El-Mudžahid brigade, paravojne grupe sa navodnim vezama sa Hezbolahom, na popisu osoba i organizacija označenih kao teroristi.
WSJ dodaje da administracija nastoji da prisili iransku vladu na novi bezbednosni sporazum.
"Saopšteno je kako nuklearni sporazum iz 2015. godine, od kojeg je SAD odustala u maju, nije primereno ograničio sposobnost Teherana da izradi nuklearno oružje, razvija rakete i podržava oružane snage u regiji, uključujući Hezbolah. Mnoge evropske vlade nerado su bile usmerene na sve iranske zvaničnike, odvajajući Hezbolahove političke operacije od militantnog krila grupe, koja je u Evropi označeno kao teroristička organizacija."
U tekstu se ističe i da Trampova administracija tvrdi kako je ovo razlikovanje lažno i poziva Evropu da se pridruži Vošingtonu u imenovanju celokupnog delovanja Hezbolaha kao terorističke grupe.
"Evropska unija se, međutim, boji da bi stavljanje cele grupe na crnu listu moglo sprečiti Uniju u pružanju pomoći libanskoj vladi i drugim institucijama i igranju aktivne uloge u osiguranju krhkog mira Libanona...Trampova administracija procenjuje da Iran troši više od 700 miliona dolara godišnje za Hezbolah."
Saudijsko ubistvo postaje dar za Iran
Ubistvo novinara Džamala Kašogija (Jamala Khashoggija) dodatno je naštetilo slaboj strategiji Trampove administracije da se udruži sa Saudijskom Arabijom u ograničenju iranskog širenja uticaja, navodi Njujork Tajms (The New York Times).
"Trampova administracija nije spremna da prizna, no strategija u vezi s Bliskim Istokom je u velikoj nevolji, posebno sada kada je povezana sa ubistvom disidentnog novinara Kašogija u saudijskom konzulatu u Turskoj prošlog meseca. Nedavni pritisak administracije na Saudijce da traže primirje u ratu s Jemenom jasan je znak koliko se kredibilitet Saudijske Arabije, koja je u središtu te strategije, smanjio, možda čak i u očima predsednika Trampa."
NYT navodi da je cilj strategije bio raditi sa Saudijcima na obuzdavanju iranskog uticaja na Bliskom istoku.
"Umjesto toga, sada možemo očekivati sve veći ojećaj olakšanja u Teheranu u postizanju tog uticaja, čak i kad se prilagođava teškim ekonomskim sankcijama koje su prošle nedelje ponovno uvedene. Ta sloboda će prije biti iskorištena za manevrisanje i sklapanje dogovora, nego kroz napade.
Iran ne očekuje promenu američke politike nakon afere Kašogi. Umesto toga, slabljenje poverenja u Saudijsku Arabiju u celoj regiji potvrdit će iranskim liderima razboritost njihove trenutne vlastite strategije".
