Iran je podneo žalbu Međunarodnom sudu pravde protiv ponovnog uvođenja sankcija SAD-a nakon što se administracija američkog predsednika Donalda Trampa (Donald Trump) povukla iz nuklearnog sporazuma s Teheranom.
Analitičari predviđaju da bi zbog američkih sankcija iranski izvoz nafte mogao da oslabi i do dve trećine do kraja godine, što domaćoj ekonomiji stvara veliki pritisak.
Svetski mediji pišu kako bi evropske kompanije i građani mogli biti mete sankcija ukoliko nastave da posluju u Iranu, a evropske države se trude zadržati Iran u nuklearnom sporazumu, usprkos američkoj objavi ekonomskog rata toj zemlji.
Evropska pomoć za Iran
Vlade Francuske, Britanije i Nemačke saopštile su Iranu da traže način da aktiviraju račun za iransku centralnu banku sa svojim nacionalnim centralnim bankama kako bi pokušale da otvore finansijski kanal za održavanje iranskog nuklearnog ugovora, objavio je Vol strit žurnal (Wall street jorunal) pozivajući se na nekoliko evropskih zvaničnika.
Finansijski dnevnik objašnjava da je taj potez prvi konkretan znak da bi Evropa mogla da ispuni svoje obećanje da će preduzeti korake za održavanje iranskog sporazuma.
"Međutim, zvaničnici su naglasili da, iako su razgovori sa centralnim bankama počeli, još nisu dobili ponude. Zvaničnici evropske centralne banke rekli su da nema spremnosti da se uspostave finansijske veze sa Iranom dok se Sjedinjene Države pripremaju za ponovno uvođenje sankcija,“ piše WSJ.
U tekstu se precizira da su američki zvaničnici više puta rekli da bi evropske kompanije i građani mogli biti mete sankcija ukoliko nastave da posluju u Iranu.
"Većina velikih komercijalnih zapadnih banaka odbila je da otvori iranske račune, strahujući od toga da bi sankcije Sjedinjenih Država mogle da uskrate njihove poslovanje sa dolarom... Sjedinjene Države bi mogle uvesti sankcije guvernerima centralne banke i članovima odbora - ili im mogu čak uskratiti pristup američkim finansijskim tržištima, mada bi to moglo da dovede do većih ekonomskih troškova.“
Sankcije počinju da deluju, iranski izvoz nafte opada
Upravo zbog američkih sankcija iranski izvoz nafte bi mogao da oslabi i do dve trećine do kraja godine, zbog čega su se naftna tržišta našla pod golemim pritiskom usled prekida isporuke u druge delove sveta, navodi agencija Rojters (Reuters).
Vašington je u početku planirao potpuno isključiti Iran sa globalnih naftnih tržišta nakon što je predsednik SAD Donald Tramp napustio sporazum kojim su bile ograničene iranske nuklearne ambicije, zahtevajući od svih drugih zemalja da prestanu da kupuju njihovu sirovu naftu do novembra.
"Od tada, Sjedinjene Države su donekle ublažile svoje stajalište, rekavši da ipak mogu dozvoliti odstupanje od sankcija nekim saveznicima koji se posebno oslanjaju na iranske isporuke," piše agencija.
Međutim, većina analitičara i dalje smatra da će sankcije značajno smanjiti izvoz iranske sirove nafte, a neki od najgorih scenarija predviđaju pad od dve trećine na samo 700.000 barela dnevno (bpd).
Iran podneo žalbu protiv SAD-a zbog obnovljenih sankcija
Iran je podneo žalbu Međunarodnom sudu pravde protiv ponovnog uvođenja sankcija SAD-a, saopštilo je u utorak ministarstvo inostranih poslova, prenosi Arab njuz (Arab News) .
Cilj je "držati SAD odgovornim za nezakonito ponovno uvođenje jednostranih sankcija", napisao je na Twitteru ministar inostranih poslova Mohamed Džavad Zarif.
Žalba je proizašla iz odgovora na odluku Vašingtona u maju da se povuče iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine i Iranu ponovo uvede sankcije.
"Teheran kaže da ovaj postupak krši međunarodne obaveze, uključujući Ugovor o američko-iranskom sporazumu iz 1955. godine - sporazum koji je potpisan mnogo pre Iranske revolucije 1979. godine, ali koji se i dalje poziva na tekuće pravne bitke," piše arapski sajt, navodeći kako Iran i Sjedinjene Države nisu imali diplomatske odnose od 1980. godine kada su zvaničnici američki ambasade bili držani kao taoci u Iranu.
Vašington će zbog nuklearnog oružja ponovo uvesti sankcije u dve faze, i to u avgustu i novembru, u pokušaju da zabrani evropskim i drugim stranim kompanijama da posluju sa Iranom i blokiraju njihovu prodaju nafte u inostranstvu.
Gordost i predrasude u Teheranu
Nemogućnost komunikacije između Sjedinjenih Država i Irana nije ništa novo. Ali sada kada se američki predsednik povukao iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, garantujući tako da će se napetosti pogoršati u narednim mesecima, oni koji se nadaju da će izbeći krizu trebalo bi da počnu da uče bi farsi, počevši od jedne reči: nafs, piše Forin polisi (Foreign policy).
"Nafs bukvalno znači "sebe", ali ono što je bitno je nijansa s kojom Iranci koriste taj izraz... Iranci su dugo koristili ovaj pojam kako bi procenili vrline i nedostatke svojih lidera...“, piše list i dodaje:
"Danas, farsi slogan upisan u pločice iznad ulaza u Ministarstvo spoljnih poslova u Teheranu glasi: 'Ni istočna niti zapadna, islamska republika.' Slogan treba da podseti svakoga - zaposlene i posetioce - da Iran nije ni srodnik niti predmet bilo koje druge moći, već je samostalan. Fraza definiše spoljnu politiku Irana."
Forin polisi navodi i da je ovaj princip bio očigledan tokom čitavog procesa pregovaranja o nuklearnom sporazumu, odnosno da su u svakoj fazi, iranskog predsednika Hasana Rohanija i njegovog ministra inostranih poslova, Mohamada Džavada Zarifa, ograničavali predstavnici iranskog političkog sistema koji su bili sumnjičavi da bi svaka pregovaranja sa Zapadom potkopala reči upisane iznad ulaza u Ministarstvo spoljnih poslova
"Iranska vlada je odavno saopštila da će ostati neprijatelj svako ko ne tretira Iran i njegove građane sa poštovanjem... Ali, u poslednjih 40 godina, predsednik SAD Barak Obama (Barack Obama) je bio jedini američki lider koji je utvrdio koliko snažno Iranci žele priznanje o njihovom značaju... Sada kada je Trump napustio sporazum, Rohani i Zarif ne mogu da priušte da ponovo pokrenu razgovore sa Sjedinjenim Državama: desničari u Iranu već su uperili pištolj u njih, a pretnje stižu i od levice zbog njihovog naivnog ponašanja i poverenja u Vašington,“ ocenjuje magazin.