Novi iranski predsednik Ebrahim Raisi, pristalica čvrste struje, rekao je u ponedeljak da neće pregovarati oko ograničavanja balističkog raketnog programa te zemlje ili njegove podrške milicijama koje dejstvuju po regionu.
Pored toga, Raisi je rekao novinarima u Teheranu da se neće sastati sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom dok Sjedinjene Države pokušavaju da se pridruže međunarodnom paktu iz 2015. godine kojim se Iran sprečava u razvoju nuklearnog oružja.
Bela kuća je, kasnije, odbacila svaku zabrinutost zbog toga što neće biti sastanka Raisi-Bajden.
"Trenutno nemamo diplomatske odnose sa Iranom niti bilo kakve planove za sastanak sa liderom na nivou lidera, tako da je nejasno da li se nešto zaista promenilo na tom polju", rekla je novinarima Bajdenova sekretarka za štampu Džen Psaki.
Psaki je rekla da Bajdenovo mišljenje ostaje da je iranski vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, najviši vladar te zemlje i da će donositi sve odluke o reviziji i produženju nuklearnog pakta.
Na svojoj prvoj konferenciji za novinare nakon pobede na prošlonedeljnim predsedničkim izborima, Raisi se nazvao "braniocem ljudskih prava" kada su ga pitali o umešanosti u masovno pogubljenje oko 5.000 ljudi 1988. godine.
Američke sankcije protiv njega, povezane sa ubistvima od pre tri decenije, i dalje su na snazi, iako je predviđeno da on preuzme predsedničku funciju u Iranu za oko šest nedelja.
Ultrakonzervativni šiitski sveštenik, Raisi je služio u onome što je postalo poznato kao "komisije za smrt" koje su naređivale egzekucije nakon lažnih suđenja političkim zatvorenicima, militantima i drugima.
"Ponosan sam što sam kao tužilac bio branilac ljudskih prava, i bezbednosti, i udobnosti ljudi gde god da sam bio", rekao je. "Sve akcije koje sam sprovodio tokom svog rada u kancelariji uvek su bile u smeru odbrane ljudskih prava", dodao je on. "Danas se na predsedničkoj funkciji osećam obaveznim da branim ljudska prava."
Psaki je rekla da će Raisi "prvi biti smatran odgovornim za... kršenje ljudskih prava. U nastavku, snažno pozivamo iransku vladu, bez obzira na to ko je na vlasti, da oslobodi političke zatvorenike, poboljša poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve Iranke".
Administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa tvrdila je da nuklearni sporazum nije dovoljno oštar i povukla je SAD iz sporazuma pre tri godine, istovremeno obnavljajući razorne ekonomske sankcije protiv Irana.
Raisi, štićenik Hamneja, zauzeo je prkosan stav prema Vašingtonu, rekavši: "SAD su dužne da ukinu sve represivne sankcije protiv Irana".
Dok SAD i pet drugih međunarodnih sila pregovaraju o novim uslovima nuklearnog pakta sa Teheranom, Raisi je rekao da su bilo kakve rasprave o njegovom programu balističkih raketa i podrška milicijama u regionu "nisu za pregovaranje".
Flotila vojnih aviona Irana uglavnom datira iz vremena od pre Islamske revolucije 1979. godine. To je primoralo Iran da kupi rakete kako bi se odbranio od svojih regionalnih arapskih neprijatelja, koji su tokom decenja kulili američko naoružanje u vrednosti od više milijardi dolara. Iran takođe podržava milicije kao što su militanti Hutija u Jemenu i libanski Hezbolah, da deluju protiv neprijatelja kao što su Saudijska Arabija i Izrael.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je u nedelju za ABC njuz da je "najvažniji prioritet" Sjedinjenih Država da spreče Iran da razvije nuklearno oružje.
Saliven je umanjio znača Raisija po pitanjutoga ko kontroliše zemlju, zbog Hamneijevog konačnog autoriteta.
Sa izlaskom SAD iz međunarodnog pakta, Iran je premašio mandate sporazuma, obogaćujući uranijum na 60 odsto, što je najviši nivo ikada, iako to još uvek nije dovoljan nivo za izradu oružja.
Nakon sastanka pregovarača u nedelju u Beču, predstavnici svetskih sila vratili su se u svoje prestonice na konsultacije.
Raisi je ublažavanje sankcija nazvao "centralnim za našu spoljnu politiku" i zatražio da se SAD "vrate i primene svoje obaveze" iz sporazuma.
