Današnji sastanak usledio je posle dvodnevnih razgovora koje su vodili šef iranske diplomatije Džavad Zarif, američki državni sekretar Džon Keri i pregovarač EU Ketrin Ešton. Visoki zvaničnici Stejt Departmenta opisali su razgovore sa Iranom kao “teške, direktne i ozbiljne”. Oni međutim ne žele da odgovore da li je, tokom trilateralnih razgovora, ostvaren napredak.
Dok se rok za postizanje sporazuma – 24. novembar – približava, pregovarači u Omanu uložili su napor da u poslednjem trenutku da približe svoje stavove. Uoči razgovora, državni sekretar Džon Keri odbacio je ideju povezivanja pregovora o iranskom nuklearnom statusu sa ostalim pitanjima, koja se odnose na region.
“Nuklearni pregovori su odvojeno pitanje i nikada nije bilo diskusije o tome da se oni povežu sa nekom drugom temom”.
Glavna tačka spoticanja u pregovorima je kako pomiriti insistiranje Irana da ima pravo na obogaćivanje uranijuma, sa zapadnim strahovanjima da teheran namerava da proizvodi nuklearno naoružanje.
Na brifingu za novinare, dvoje visokih zvaničnika Stejt departmenta izjavilo je da ne mogu da karakterišu trenutno stanje pregovora. Jedan diplomata je dodao da je ostalo vreme od sada pa 24. novembra da se reše pitanja u vezi sa tehničkim radom i političkim odlukama, i zatim postigne sporazum.
Iranski predsednik Hasan Rohani suočen je sa unutrašnjim pritiskom da postigne nuklearni sporazum, primećuje stručnjak za neširenje nuklearnog naoružanja Robert Ajnhorn.
“On je izabran na platformi jačanja ekonomije i mislim da je svestan da mora da obezbedi ukidanje sankcija kako bi ojačao iransku ekonomiju, a da bi se sankcije ukinule potreban je nuklearni sporazum”.
Međutim, iranski predsednik je takodje suočen sa pritiskom druge strane, ističe analitičarka za Bliski istok Melisa Dalton.
“Mislim da je sasvim izvesno da Vrhovni lider Irana ima krajnju reč, a on je javno veoma glasno isticao da Iran ima pravo na civilnu upotrebu nuklearne energije”.
Pošto su Zarif, Keri i Ešton okončali svoje pregovore, razgovori u Omanu su nastavljeni na nivou političkih direktora.
U medjuvremenu, Rusija i Iran su se dogovorili o konstrukciji još dva nuklearna reaktora u iranskoj atomskoj centrali u Bušeru, koju je izgradila Rusija. Ugovor, koji su zvaničnici dve zemlje potpisali u Moskvi, takođe obuhvata moguću izgradnju još nekoliko nuklearnih reaktora u Iranu.***