Islamska država preuzela je u četvrtak odgovornost za dve eksplozije u kojima je poginulo skoro 100 ljudi i ranjeno više desetina na skupu povodom obeležavanja godišnjice smrti vrhovnog komandanta Kasema Sulejmanija koji je ubijen u Iraku 2020. godine u američkom napadu dronom.
U saopštenju objavljenom na Telegram kanalima, ekstremističa sunitska muslimanska grupa je rekla da su dva člana ISIS-a detonirala pojaseve sa eksplozivom u gomili koja se okupila na groblju u gradu Kermanu na jugoistoku Irana, u sredu na godišnjicu Sulejmanijeve smrti.
Teheran je ranije za eksplozije okrivio "teroriste" i obećao osvetu za najkrvavije takve napade od Islamske revolucije 1979. U dvostrukim eksplozijama ranjene su i 284 osobe, uključujući žene i decu. „Sulejmanijevi vojnici će im se snažno osvetiti“, rekao je prvi potpredsednik Irana Mohamed Mokber novinarima u Kermanu.
Ranije je neimenovani izvor rekao državnoj novinskoj agenciji IRNA da je prva eksplozija na groblju u Kermanu, Sulejmanijevom rodnom gradu, „bila rezultat akcije bombaša samoubice“. „Uzrok druge eksplozije je najverovatnije bio isti“, rekao je izvor za IRNA.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u saopštenju osudio "kukavički teroristički napad" u Kermanu u sredu i uputio saučešće porodicama žrtava i iranskoj vladi. Državna televizija je prikazala mnoštvo okupljenih u desetinama gradova širom Irana, uključujući Kerman, koji su uzvikivali: "Smrt Izraelu" i "Smrt Americi".
Iranske vlasti pozvale su na masovne proteste u petak, kada će biti održane sahrane žrtava dvostrukih eksplozija, javili su državni mediji. Moćni Korpus iranske revolucionarne garde opisao je napade kao kukavički čin "koji ima za cilj stvaranje nesigurnosti i osvetu dubokoj ljubavi i odanosti nacije Islamskoj republici".
Komandant garde u Kermanu demantovao je izveštaje državnih medija o pucnjavi u Kermanu u četvrtak. Iranski predsednik Ibrahim Raisi osudio je u sredu "gnusan i nehuman zločin". Vrhovni vođa ajatolah Hamnei, obećao je osvetu za bombaške napade.
Islamska država je 2022. preuzela odgovornost za smrtonosni napad na šiitsko svetilište u Iranu u kojem je poginulo 15 ljudi. Raniji napadi za koje je odgovornost preuzela Islamska država uključuju dva bombaška napada 2017. čija su meta bili iranski parlament i grobnice osnivača Islamske republike, ajatole Ruholaha Homeinija.
Sjedinjene Države su u sredu negirale bilo kakvu umešanost u eksplozije i rekle da takođe nemaju razloga da veruju da je Izrael umešan. Navodi se da su eksplozije izgledale kao tip "terorističkog napada" kakve je u prošlosti izvela Islamska država.
Teheran često optužuje svoje najveće neprijatelje, Izrael i Sjedinjene Države, da podržavaju antiiranske ekstremističke grupe koje su izvele napade na Iran u prošlosti. Baluči ekstremisti i etnički arapski separatisti takođe su izveli napade u Iranu.
Američko ubistvo Sulejmanija u napadu dronom na aerodrom u Bagdadu 3. januara 2020. i odmazda Teherana - napadom na dve iračke vojne baze u kojima su smeštene američke trupe - doveli su Sjedinjene Države i Iran blizu potpunog sukoba.
Kao glavni komandant elitnih snaga Kuds, prekomorske jedinice Korpusa iranske revolucionarne garde (IRGC), Sulejmani je vodio tajne operacije u inostranstvu i bio ključna figura u iranskoj dugogodišnjoj kampanji proterivanja američkih snaga sa Bliskog istoka.
Napetosti između Irana i Izraela, zajedno sa njegovim saveznikom Sjedinjenim Državama, dostigle su novi najveći nivo zbog izraelskog rata u Gazi protiv Hamasa koji ima podršku Teherena, u znak odmazde za njihov napad 7. oktobra.
Jemenska Huti milicija, koja takođe ima podršku Irana, napala je brodove za koje kaže da su povezani sa Izraelom na ulazu u Crveno more, jednom od najprometnijih pomorskih puteva na svetu.
Američke snage u Iraku i Siriji našle su se na udaru ekstremista koje podržava Iran zbog podrške Vašingtona Izraelu.
