Inspiracija obično dolazi iznenada, a jednom inženjeru i preduzetniku došla je tokom tri naporna meseca, koje je proveo u invalidskim kolicima. To iskustvo poslužilo je Janu Diblu kao nadahnuće da osmisli novi tip invalidskih kolica, koja bi bila napravljena za bolje kretanje, a ne stabilnost.
Jana Dibl i Letu ne izgledaju kao uobičajeni par prijatelja, ali oni obojica dobro znaju kako izgleda biti nepokretan.
“Dok sam odrastao u Keniji upoznao sam nepokretnog dečaka Letua i viđao sam ga kako puzi, što je ostavilo ogroman uticaj na mene. Meni, međutim, nije bilo jasno kako je to živeti sa invaliditetom sve dok nisam krenuo na univerzitet nekoliko godina kasnije i zbog polomljene noge morao da provedem tri meseca u invalidskim kolicima. Tada sam od veoma nezavisne osobe postao neko kome su cimeri morali da oblače čarape, i to je bio veliki šok”.
Razmišljajući o Letuu, Dibl je napravio “Safari Seat”, koji lagano može da se kreće po raznim neravnim terenima.
“SafariSeat su invalidska kolica dizajnirana za ljude u zemljama u razvoju i ono što ih čini posebnim je prvenstveno činjenica da su napravljena od lokalnih materijala i delova bicikla, što znači da svako može da ih popravi. Pod dva, veoma su pokretna. Kolica imaju amortizere, odnosno svi točkovi ostaju na površini što omogućava maksimalnu stabilnost. I treće... kolica su ‘open source’”.
Odluka da dizajn bude “open source” znači da će dizajn biti dostupan svima na svetu da naprave SafariSeat u svojoj zajednici.
“SafariSeat će ljudima dati nezavisnost kroz pokretnost i tako će moći da vode računa o svojoj deci, da nađu posao, da postanu aktivni članovi društva”.
Dibl i njegov tim počeli su Kickstater kampanju da bi napravili još takvih invalidskih kolica, a i razumljivih dijagrama koji će prevazići jezičke barijere.