Jučerašnjem tradicionalnom Molitvenom doručku, ovde u Vašingtonu, treću godinu zaredom prisustvovao je i potpredsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, koji je boravak u Sjedinjenim Državama iskoristio i za više susreta sa američkim zvaničnicima. Neizbežne teme bile su situacija sa Kosovom i moguće dobijanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji narednog meseca.
Dačić: "Osim sastanaka sa svojim kolegama iz bezbednosnih struktura, imao sam niz veoma važnih sastanaka u Kongresu. Ne zbog toga što će to činiti preovlađujući ton u Kongresu, nego zbog toga što mislim da je veoma bitno da građani Srbije znaju da ne misle svi isto u američkoj administraciji i da postoje ljudi koje ne morate mnogo da ubeđujete u ono što govorite. Na primer, sa kongresmenom Rorabakerom ja uopšte nisam imao potrebu da razgovaram na temu razgraničenja, jer je on sam izneo taj predlog, pošavši od toga da isto kao što je Amerika podržavala nezavisnost Kosova u odnosu na Srbiju, on smatra da bi sada bilo nekorektno da Amerika zatvara oči pred problemom da Srbi na Kosovu ne žele da žive u toj takozvanoj nezavisnoj državi Kosovo i da taj princip onda mora biti primenjen i u tom slučaju. On takođe smatra da bi u tom slučaju jedino moguće rešenje bilo to neko pravedno razgraničenje.
Izdvojio bih još jedan sastanak, koji sam imao sa kongresmenom Bartonom, on mi je pokazao pismo koje će kongresmeni uputiti evropskim liderima i pozvati ih da Srbiji dodele status kandidata. To isto pismo će poslati i američkim zvaničnicima i mislim da su to veoma pozitivne činjenice, koje možda govore o tome da treba aktivnije da poradimo na pronalaženju zajedničkog imenitelja između američkog pogleda na Zapadni Balkan, koji u ovom trenutku moramo da priznamo nije prioritet u spoljnoj politici SAD, i zato se toliki niz godina nije ni menjao pogled na Zapadni Balkan, imajući u vidu da se mnogi problemi nalaze u drugim delovima zemljine kugle, i kako to na neki način spojiti sa protrebom da dođe do nekog održivog rešenja za problem Kosova, jer je očigledno da je to problem koji predstavlja pretnju za mir i stabilnost celog regiona.
Srbija je najveća zemlja u regionu, srpski narod je najveći narod u regionu, koji živi u BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, živi u značajnom delu na onim prostorima gde situacija može biti nestabilna u narednim godinama, ukoliko ne dođe do nekog održivog rešenja, a to održivo rešenje je jedino ako je pravedno, pravedno po malo za sve i samo tako može biti trajno. Ja mislim da je to suština, da se uviđa, bez obzira što je zvanični stav SAD da je to pitanje rešeno i da o tome nema više šta da se priča, da ipak nije tako, jer je realnost na terenu - na šta se Amerika pozivala godinama - takva da se ne može godvoriti o tome da je situacija rešena“.
Glas Amerike: Da li mislite da će pregovori sa Prištinom dati dalje rezultate i da će zadovoljiti zahteve Evropske unije da bi Srbiji bio odobren statsu kandidata početkom marta?
Dačić: "Mislim da bi to bio pogrešan potez ukoliko bi ponovo usledila neka negativna odluka. Bez obzira što u nekim zemljama EU postoje mišljenja da - ne toliko zbog Srbije nego njihovog unutraš njeg javnog mnjenja - proces proširenje treba malo zaustaviti - tako misli više od 60 odsto Nemaca i Austrijanaca, ipak mislim da bi jedna takva odluka zatvorila vrata nekoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana, koje izuzev Slovenije i Hrvatske, nisu ušle u taj krug proširenja EU, i time bi bile ponovo uvedene neke stare podele, neka stara linija razgraničenja koja je išla preko Balkana, podsećanje na neku ružnu prošlost i mislim da bi mogla da ima negativne konsekvence.
S druge strane, mislim da Srbi i Albanci treba da inistiraju da sami međusobno i direktno rešavaju svoje probleme, a ne da im stalno neko posreduje i ponekad mi se čini da onima koji posreduju ne odgovara da se situacija reši, jer se onda njima završava mandat. U svemu tome, mislim da treba naći neko rešenje koje odgovara i jednoj i drugoj strani, i što pre završiti pitanje Kosova i Metohije, zato što predstavlja 'kost u grlu' i kočnicu za bilo kakav drugi proces koji se vodi i alibi da se kaže da Srbija nije uradila dovoljno. Srbija je uradila sve što je od nje zahtevano da dobije status kandidata, ali nijednoj drugoj zemlji u ovoj fazi nisu se postavljali takvi uslovi kao što je pitanje Kosova. Posledica toga je procentualno smanjenje podrške koju EU ima kod građana Srbije, i možda dugoročno gledano, mogućnost da se u Srbiji pojavi politička snaga koja možda u Zapadnoj Evropi i Americi neće gledati prioritetnog političkog saveznika nego će to biti na istoku. Onda se postavlja pitanje da li Srbija treba da bude problem da bi bila prioritet američke spoljne politike? Nekad, kad smo bili problem, čini mi se da su nas više uvažavali, nego sada kad konstruktivno želimo da rešimo problem. Nadam se da će uslediti pozitivna odluka EU, ona bi bila dobra za sve narode Zapadnog Balkana“.
Glas Amerike: Nasilje navijača, odnosno huligana, na sportskim događajima ili povodom njih, nedavno se ponovilo. Apelacioni sud, prepolovio je kazne osuđenima za ubistvo francuskog navijača Brisa Tatona. Šta bi Srbija, vlasti i institucije pre svega, ali i društvo u celini, trebalo da učine da bi se takvo ponašanje, koje nanosi ozbiljnu štetu imidžu zemlje - iskorenilo?
Dačić: "Mi u policiji gledamo na to veoma jednostavno. To znači primeniti silu i rešavati te probleme, jer to je sredstvo koje Ministarstvo unutrašnjih poslova ima u svojim rukama. Mi nemamo u svojim rukama stvaranje opšte društvene klime, obrazovne sisteme, uticaje različitih društevnih faktora, pa i političkih partija i svega ostalog, na neku klimu u kojoj mladi ljudi rastu i na sistem vrednosti koji oni stvaraju.
Ono što je do nas, mi smo pohapsili na desetine takvih ljudi, neki su izdržali kazne, izašli ponovo. Nijedan od tih događaja nije se desio na samom terenu, tako da nije bila ugrožena bezbednost onih koji su učestvovali u sportskom događaju, ali na obodima, tamo gde ima manje policijske kontrole, dešavaju se takve stvari. Mislim da to nije samo u Srbiji, takvih slučajeva ima i u drugim zemljama, naročito tamo gde postoji opterećenje političkim i međunacionalnim odnosima. Još postoje neki problemi, koje nikako da ostavimo u prošlosti.
Mi zaista vodimo jednu akciju koja se bazira na evropskim praksama, i sa Englezima smo dosta razgovarali kakav sistem napraviti... tužioci su sada na samim utakmicama, sudije su odmah tu, pritvor je na samom stadionu, izriču se kazne zabrane prisustva utakmicama, ali još nismo u situaciji da možemo kao Englezi da ukinemo zaštitne ograde na stadionima. Siguran sam da će biti potrebna barem još jedna decenija da nekako sve dođe u neku normalnu situaciju, posle ovih decenija različitih vanrednih situacija u zemljama u regionu“.